Novi model, stari problemi

Nakon višegodišnjeg zastoja, Kragujevac je prošlog petka ponovo proključao. Oko 1.000 radnika valjalo se ulicima izvikujući parole protiv najviših predstavnika vlasti, tražeći da spreče zatvaranje fabrike u kojoj rade i osujete slanje na rad u inostranstvo ili otkaze ako to odbiju. Nisu, međutim, protestovali oružari, koji su doskora slovili za najveće bundžije, a već nekoliko godina budistički spokojno, ćutke posmatraju kako menadžment i Nadzorni odbor udarnički uništavaju Zastava oružje. Muka je na ulice isterala zaposlene u Fijat Krajsler automobilima Srbija, koji posluje u sastavu Stelantisa. I to samo dve nedelje nakon što su, u Predsedništvu Srbije, predstavnici države i Stelantisa parafirali ugovor o pokretanju proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu od 2024. Neki od pobunjenih radnika ne kriju da su 3. aprila, na predsedničkim izborima glasali za Aleksandra Vučića, a u petak, 13. maja su mu skandirali „Vučiću, nevero“. Još jedna potvrda da izneverena ljubav najviše boli. Ogorčeni radnici prozvali su Vučića nakon što je menadžment, početkom prošle nedelje, počeo da ih obaveštava da će fabrika do sredine 2024, biti „van funkcije“, zbog opremanja proizvodnih pogona novom opremom i proširenja kapaciteta i definitivnog gašenja proizvodnje modela 500L, a radnicima su do tada ponuđene dve opcije. Prva, da naredne dve godine provedu na radu u Stelantisovim fabrikama u Poljskoj, Slovačkoj, Italiji ili Nemačkoj, a ukoliko to ne prihvate sledi im otkaz, uz otpremnine od, kako svedoče, dve ili tri poslednje plate. Najradikalniji u zahtevima zatražili su da svi zaposleni u Kragujevcu, osim onih koji dobrovoljno pristanu na rad u Stelantisovim fabrikama izvan Srbije, ostanu na platnom spisku, bar na minimalcu, do početka proizvodnje novog modela na struju (već su ga, po nekada čuvenom stojadinu, nazvali strujadin). U suprotnom, zapretili su da će već početkom ove sedmice blokirati ulice i saobraćajnice u Kragujevcu i oko njega, pa čak i da će zauzeti Stelantisove pogone i da će bes iskaliti na fabričkoj opremi. Nezadovoljstvu je kumovalo i to što su ponude dela uprave radnicima bile „nezvanične“, a uz to, po oceni pravnika, nisu ni u skladu sa važećim domaćim radnim zakonodavstvom. To je samo dolilo ulje na vatru, jer se ranije već šuškalo o tome da će fabrika uskoro biti zatvorena i da će više hiljada radnika ne samo u pogonima Stelantisa, već i kod brojnih kooperanata ostati bez posla. Namah je proradio i crv sumnje da nema ništa ni od jednog ili dva nova modela električnih automobila, za koje je najavljeno da će početi da se proizvode u Kragujevcu 2024, uz „argumentaciju“ da se „tom šatro novom modelu ne zna ni ime“, „da se ne zna ni koliko će se komada godišnje proizvoditi“, „da investicija od 190 miliona evra, uz finansijsku podršku države Srbije od 48 miliona evra, nije dovoljna za pokretanje proizvodnje novog modela“... Drugi, pak, uzvraćaju da bi, kad bi se znalo ime to onda ne bi ni bio novi model, a da je Stelantis najavio da će u razvoj četiri nove platforme do 2025. uložiti čak 30 milijardi evra. Dodaju i da 190 miliona evra, sa 48 miliona evra državnog novca, ili bez njega, neće koštati razvoj novog modela i da je to dovoljno da se instaliraju nove proizvodne linije, izrade novi alati i eventualno prošire kapaciteti u nekim pogonima. Za čitavu rašomonijadu, najveći krivac je vrh države. Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i njihovi najbliži saradnici uporno su, čitave dve nedelje posle potpisivanja ugovora sa Stelantisom, skrivali informacije o sudbini zaposlenih u Kragujevcu tokom dve tranzicione godine, dok se fabrika sprema za proizvodnju jednog ili dva nova modela. Ministarka privrede Anđelka Atanasković tvrdi da Vlada, posle višemesečnih pregovora sa Stelantisom, nije znala planove većinskog vlasnika za radnike u Kragujevcu. Kazala je da je na menadžmentu Stelantisa - kao da država nije jedan, doduše manjinski suvlasnik - bilo da odluči šta će sa radnicima dok se budu menjale mašine i sređivale hale za proizvodnju električnog automobila 2024. „Mi nismo znali šta je njima na umu“, rekla je ministarka Atanasković i zagonetno dodala da će Vlada gledati da „nađe najbolji mogući način za ljude koji ne budu hteli da prihvate nijednu ponuđenu soluciju“. S tim u vezi nameće se nekoliko pitanja. Pre svega, kako je moguće da nadležni nisu znali sve detalje ugovora sa Stelantisom ako je jedan od članova Nadzornog odbora fabrike u Kragujevcu državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković? Mnogi se pitaju i zašto vlast, inače sklona raznim marketinškim predizbornim trikovima, nije nezavidnu sudbinu oko 1.900 preostalih radnika fabrike u Kragujevcu (1.300 ih je otpušteno u leto 2016, a u međuvremenu ih je još nekoliko stotina samovoljno napustilo fabriku) iskoristila kao politički kapital, jer je ugovor sa Stelantisom potpisala posle, a ne pre aprilskih izbora. Premijerka je početkom marta sindikalcima iz Kragujevca rekla da su višemesečni pregovori Vlade sa Stelantisom privedeni kraju i da će detalji ugovora biti saopšteni nakon izbora, da bi 15. maja predsednik Vučić za TV Prva kazao da će radnici o novonastaloj situaciji narednih dana da razgovaraju sa premijerkom i obećao da će država da im pomogne. Ponovio je i da će država novim ugovorom sa Stelantisom „ogromnim parama da subvencioniše novu proizvodnju u Kragujevcu, kako bismo zaštitili radnike“. „Novi ugovor će 100 puta biti bolji od starog“, poručio je, navodeći da će o novim elementima saradnje da se odlučuje u drugoj polovini juna. Rekao je i da će u fabrici električnih automobila plate biti „znatno veće“ nego zaposlenima koji su pravili model 500L, da će „Stelantis imati ogromne obaveze prema radnicima“. „Postoji tranzicioni period u kojem je dve trećine, ili tri četvrtine radnika, koliko će biti plaćeno za to vreme. Za ostale ćemo da rešavamo to pitanje kao što smo pomogli ljudima iz Geoksa u Vranju“, obećao je Vučić. Deo radnika te njegove reči je obradovao, drugi se pitaju zašto je ćutao do sada i za svaki slučaj su istog dana, u nedelju 15. maja, predsedniku, premijerki i upravi Stelantisa prosledili zahtev za razgovor „u što kraćem roku“ o sudbini zaposlenih u Kragujevcu. Ima, međutim, i onih koji misle da su vlasnici, i većinski i manjinski, mislili da će većinu radnika, koji u Srbiji, prema računici ministarke Atanasković, zarađuju oko 8.000 evra, privući obećane zarade i bonusi za dvogodišnji rad u Slovačkoj i Poljskoj od 20.000 ili u Nemačkoj od 27.000 do 29.000 evra. A ispostavilo se da im je od tih 20 i kusur hiljada evra u pečalbi prihvatljiviji minimalac u Srbiji. Kakogod, početkom sledeće nedelje u kragujevačku fabriku trebalo bi da uđe Inspekcija rada da utvrdi ispravnost i zakonitost zastrašivanja radnika otkazima i nalozima za rad u inostranstvo, koji, prema tvrdnji sindikalista, nisu u skladu sa domaćim zakonima. Izjašnjavanje radnika o ponudi - inostranstvo ili otkaz - koje je trebalo da traje osam dana i da bude okončano do 20. maja je – odloženo. NIN saznaje da će radnici do 20. maja da budu informisani o mogućnostima za rešavanje njihovog statusa u naredne dve tranzicione godine. Prema računici zaposlenih, za minimalce svih zaposlenih u tom periodu trebalo bi da se obezbedi oko 20 miliona evra bruto ili 15 miliona evra neto. Ministarke rada i privrede Darija Kisić i Anđelka Atanasković pitaju - gde to ima da radnici primaju plate, a da ne rade? Upućeni odgovaraju da je 2020. upravo tako bilo u najvećem Fijatovom pogonu na svetu, Mirafjori u Torinu. Oko 1.200 radnika te fabrike je 14 meseci, koliko je trajalo instaliranje nove opreme za proizvodnju automobila na struju, bilo na plaćenim odsustvima, Nijedan nije bio upućen na rad izvan Italije, niti je bilo pretnji otkazima. Problem je samo, dodaju, što je Italija ozbiljna država i što su tamo ozbiljni i jaki sindikati. A ovde je, kažu, na pola mandata penzionisan jedan od sindikalnih lidera, Jugoslav Ristić, koji je prethodnih 20 godina bio organizator gotovo svih ozbiljnijih protesta kragujevačkih radnika. A vlast se radnika u Kragujevcu setila tek kada su izašli na ulice. I tek tada je shvatila da uz dve ponuđene možda postoji i treća opcija, koja neće ugroziti ni radnike, ni početak proizvodnje strujadina u Kragujevcu. Posle sastanka sa ministarkama Atanasković i Kisić 16. maja, predstavnici radnika rekli su da je Vlada garant da niko neće dobiti otkaz, iako je u Kragujevcu definitivno obustavljena proizvodnja modela 500L, da će im do kraja maja biti ponuđen socijalni program, na osnovu kojeg će, ako ga sindikati prihvate, radnici uz otpremnine moći da napuste radna mesta. Još uvek, međutim, u računici Stelantisa i države Srbije ima mnogo nepoznatih. Drugačije teško i da je moglo biti, jer ni ranije javnost uglavnom nije znala šta piše u potpisanim ugovorima. Zoran Radovanović