Film nije nem pred ratom

Specijalno za NIN iz Kana Kroz istoriju Kanskog festivala glamur i politika oduvek su bili u sprezi. Posle dve godine korona više nije tema, maske su konačno pale (možda i pre vremena), ali rat u Ukrajini i bojkot ruskih umetnika i filmskih kritičara čine teške teme 75. festivalskog izdanja, naravno uz određeni korpus filmova koji se bave problematikom pojedinaca i događaja iz celog sveta – Evropa i migrantske priče, podele u muslimanskom svetu, rasizam u tranzicionim društvima, disfunkcionalne porodice, svetska kriza. Ono što Američka filmska akademija nije htela da se dogodi na ovogodišnjoj dodeli Oskara, filmski festival u Kanu nije propustio. Neočekivano desetominutno pojavljivanje ukrajinskog predsednika tokom svečanog otvaranja na velikom platnu teatra Limijer putem video-linka, u potpunosti je politički obojilo početak festivala. Bivši glumac Volodomir Zelenski, iz Kijeva je poručio da je potreban novi Čaplin koji će potvrditi da film nije „nem“ pred ratom. Dodao je i da je siguran da će „diktator izgubiti“, aludirajući na ruskog predsednika i na Čaplinov film Diktator koji je spomenuo više puta. Filmska elita je obraćanje Volodimira Zelenskog propratila dugim aplauzom. U selekciju Kana u poslednjem trenutku uvršten je i dokumentarac Marijupolis 2 s potpisom litvanskog reditelja Mantasa Kvedaravičijusa, koji je prošlog meseca poginuo u ratu u Ukrajini (prvi film Marijupolis iz 2016. prikazan je na minulom Beldoksu, o čemu smo pisali u prošlom broju NIN-a, prim. ur.). Kažu ovde da sva dešavanja u Kanu ispisuju novu stranicu u dugoj političkoj istoriji festivala osnovanog 1939. u znak protivljenja venecijanskoj Mostri u tada fašističkoj Italiji. A ceo svet, osim predstavnika Rusije (uz jedan, ali vredan izuzetak) okupio se da kao i nekad slavi filmsku umetnost. Upliv svetske politike uticao je na to i da oskarovac Mišel Azanavisijus promeni naziv svoje briljantne, urnebesno duhovite zombi komedije (koja nas je razgalila na otvaranju) Z u Rez, nakon što je Ukrajinski filmski institut od Kanskog festivala i reditelja to i zahtevao zbog aktuelne simbolike slova Z. Potpuno suludo, jer u Francuskoj, kako je objasnio Azanavisijus, Z film je oznaka za najjeftiniji film sklepan bez novca i zvezda. Kao što, podsetio je - u Americi imate A i B filmove. I dok za neke stvaraoce, kako kažu u Kanu „nije pravo vreme za crveni tepih“, drugi uveliko defiluju ispred festivalske palate. Uz rediteljske zvezde Dejvida Kronenberga, Park Čan-Vuka, Koreedu Hirokazua, bivše kanske pobednike Rubena Estlunda, braću Darden, Kristijana Munđijua i nekoliko holivudskih atrakcija, povratnički Kan demonstrira staru, dobru moć. Tom Kruz se posle trideset godina vratio u Kan i promovisao dugo iščekivani Top Gan Maverik, a reditelj Baz Lurman biografski film o Elvisu Prisliju. Počasnu Zlatnu palmu za životno delo, pored Toma Kruza, dobio je i Forest Vitaker. Srbija je i ove godine u Kanu. Naš paviljon je na marketu, na istom mestu. Filmski centar Srbije na zajedničkom paviljonu zemalja jugoistočne Evrope predstavlja projekte sadašnje i buduće, a srpska manjinska koprodukcija (producent Trilema filma i Vladimir Perišić) Brana libanskog reditelja Alija Šerija snimljena u Sudanu tokom revolucije, svetsku premijeru imala je u paralelnom programu Petnaest dana autora. Premijeri je prisustvovala ministarka kulture Maja Gojković koja se prethodno sastala sa predsednikom Nacionalnog centra za kinematografiju i pokretne slike Francuske Dominikom Butoanom. U žiriju koji u programu Petnaest dana autora dodeljuje nagradu Europa Cinemas Label je Igor Stanković, direktor Megakom filma. Sandra Perović