Etno i klasika

Gitar art, jedan od vodećih brendova domaće umetničke scene, održan je pod sloganom Etno. Festival je, dakle, ove godine u značajnoj meri bio fokusiran na tradicionalnu muziku, kroz prezentovanje raznorodnih vidova gitarskih izraza. To, naravno, ne znači da zvuka klasične gitare nije bilo. Lepu praksu novih dela (posvećenih upravo festivalu Gitar art), nastavlja gitarista, kompozitor i dirigent Haime Zenamon (rođen u Boliviji, duže vreme profesionalno vezan za Nemačku, danas nastanjen u Brazilu). Svetska premijera kompozicije From Balkans with love poverena je sekstetu gitara formiranom od solista/gostiju ovogodišnjeg Gitar arta (Julija Trinčuk, Dmitri Ilarionov, Pavle Filipović, Slobodan Milosavljević, Alberto Mesirka i Petar Čulić) i pretpostavlja refleksije autorovih zvučnih utisaka ponetih sa Balkana. Delo je rapsodičnog tipa, udružuje klasične gitarske postupke sa folklornim elementima, jednostavne je i pregledne teksture, komunikativno... Posvetu argentinskom kompozitoru Astoru Pjacoli (kome je prošle godine obeležen vek od rođenja, a ove – tri decenije od smrti) načinio je Kragujevački akademski orkestar akordeonista, ansambl jedinstven na domaćim muzičkim prostorima, čiji je vođa Predrag Kostović, a članovi sadašnji i diplomirani studenti, kao i profesori Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Ovi umetnici demonstrirali su vrhunsku profesionalnost, doneli prekrasne momente festivalu (Akonkagva i Oblivion za aranžirani za bandoneon/Petar Mirkov, klavir/Jovana Radovanović, harfu/Marina Arsenijević i orkestar harmonika; takođe i Koncert za bandoneon i gitaru - solisti Petar Mirkov i Alberto Mesirka). Italijanski gitarista Alberto Mesirka imao je zadatak koji traži ozbiljnu sviračku kondiciju i koncentraciju. Pored participiranja Zenamonovoj premijeri i programu Pjacoline muzike, u trećem delu te večeri priredio je solistički resital! Odlučio se za dela italijanskih autora (od Frančeska da Milana do Marija Kastelnuova Tedeska i Anđela Đilardina). Mesirkino muziciranje je pedantno i rafinirano; naročito godi individualnost izrečena u Skarlatijevim sonatama, osoben interpretativni koncept koji, svejedno, ne znači odstupanje od stila. Ozvučenje je bilo solidno postavljeno, opet, nismo sigurni koliko je Velika scena Narodnog pozorišta adekvatna prirodi gitarskog zvuka koji se pomalo gubio u ovom ambijentu. Svečana sala Skupštine grada, naprotiv, izvanredan je prostor za kamerno muziciranje. Neveliki ton gitare je prezentan, čujan u svakom kutku dvorane. Julija Trinčuk (Ukrajina), spretna je i sofisticirana umetnica, besprekorno tumači reprezentativne stanice gitarskog repertoara (De la Masa, Klerč, Regondi, Pjacola, Rodrigo, Tarega). Pavle Filipović, prošlogodišnji pobednik Gitar artovog takmičenja, pokazuje sviračku zrelost, naročito nadahnuta bila je njegova vizija Voltonovih Bagatela. Dmitrij Ilarionov, bujnog temperamenta, eksplozivan, podstakao je publiku na neprikriveno iskazivanje emocija. Ruski umetnik udružuje klasičan repertoar sa delima savremenika, uključuje u svoj resital i kultna dela popularne muzike, a takvi „spojevi“, moramo da podvučemo, ovde zvuče izvanredno (jedno za drugim, recimo, slušali smo numeru Shine on you crazy diamond benda Pink Floyd i Čakonu iz Bahove violinske Partite br. 2 u de-molu – obe partiture u transkripciji Ilarionova). Koncerti komercijalnijeg profila bili su (nedvosmisleno) upućeni na folklor. S tim u vezi, opažamo da je dominantna bila muzika Mediterana, odnosno Balkana (Jorgos Dalaras nas je proveo Grčkom i žanrom rebetiko, Sara Koreija – fadom; Tamara Jokić je udružila špansko i portugalsko muzičko nasleđe). Na zatvaranju Gitar arta, program naslovljen Etno veze, što je podrazumevalo čak i neke interkontinentalne muzičke konekcije: Miroslav Tadić (u ulozi „domaćina“ koncerta), Ivet Holcvart, Branko Bako Jovanović, Božo Vrećo i Đusi Kovač priredili su najuzbudljiviji događaj festivala. Marija Ćirić