U službi kartela

Nova istraga protiv Darka Šarića otkrila je velike slabosti u državnom aparatu Srbije. Prema navodima iz spisa u koje je NIN imao uvid, Šarić je osumnjičen da je organizovao kriminalnu grupu i davao naloge iz zatvora, a u sve su bila uključena i trojica policajaca - načelnik Službe za kriminalističko obaveštajne poslove (SKOP) Danilo Stojanović, njegov zamenik Milutin Radovanović, kao i inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Duško Mirković. Brojna pitanja u vezi sa tokom ranijih postupaka protiv Šarića za šverc 5,7 tona kokaina i pranje novca ostala su otvorena, a sada su dodata nova: kako je Šarić rukovodio kriminalnom organizacijom iz pritvora Specijalnog suda i zašto do sada za to niko nije odgovarao i kako su od trojice osumnjičenih funkcionera MUP-a dvojica pokušala da pobegnu pre hapšenja, a jedan je u tome uspeo. Šarić i njegovi saradnici su nakon hapšenja 14. aprila 2022. za sada osumnjičeni za ubistvo Milovana Milovca, krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike i pokušaj diskreditacije svedoka saradnika Nikole Joksovića, tako što su postavili eksploziv ispod vozila svedoka odbrane Gorana Nikolaševića. Policajci se terete za odavanje službenih tajni kao i za uticaj na to da pripadnici grupe i saradnici izbegnu krivični progon. Glavni dokaz u ovom postupku je komunikacija preko Skaj aplikacije koja je Tužilaštvu za organizovani kriminal dostavljena preko Evropola i Evrodžasta.  Šarić je osumnjičen da je kriminalnu grupu organizovao početkom februara 2020. i da je doneo odluku da se ubije Milovac jer je u Južnoj Americi postupao mimo njegove volje u vezi sa poslovima sa kokainom. Za ubistvo Milovca se terete Petar Ćosić i Manuel Vulić, protiv kojih se vodi postupak u Hrvatskoj. Kako se navodi u dokumentu: „Milovac je u razgovorima sa Ćosićem izražavao netrpeljivost prema Šariću i ljudima iz njegovog okruženja.“ Dodaje se da je Ćosić to prenosio Šariću i da je zatim angažovao Vulića da proveri gde je i čime se bavi Milovac, kao i da je angažovao grupu koja će ga pratiti. Navodi se da je Vulić angažovao za sada nepoznatu osobu za koju se navode šifre i nadimak Korleone, koju je koristila na Skaj aplikaciji. Korleone je preneo nalog dvojici takođe nepoznatih osoba koje su na Milovca ispalile devet metaka u Ekvadoru 13. novembra 2020. Milovac je u prvom trenutku preživeo atentat i prebačen je u bolnicu Clima Kennedy da la Puntila. Šarić i Vulić se terete da su Ćosiću ponudili dodatnih 50.000 za ubistvo Milovca i 20.000 za ubistvo policajaca koji su ga čuvali u bolnici. Ne navodi se u kojoj valuti. Zatim se navodi da je Korleone dao nalog nepoznatim državljanima Kolumbije da to urade. Međutim, Milovac koji je od 2010. bio u bekstvu zbog optužbi da je pripadnik Šarićeve grupe, otpušten je 11. januara 2021. iz bolnice na kućno lečenje, ali je preminuo od posledica ranjavanja dva dana kasnije. Za pokušaj diskreditacije svedoka saradnika Nebojše Joksovića u postupku za šverc 5,7 tona kokaina, navodi se da je sada uhapšeni Šarićev advokat Dejan Lazarević obavestio svog klijenta da je svedok njihove odbrane Goran Nikolašević podneo krivičnu prijavu protiv Joksovića, da je navodno hteo da ga ubije. Prijava, koju je Nikolašević podneo Višem tužilaštvu u Valjevu, da navodno Joksović planira da ga ubije, ubrzo je odbačena zbog nedostatka dokaza. Navodi se da su zato Šarić, njegov advokat Lazarević i takođe osumnjičeni Bojan Stanojković doneli odluku da se organizuje napad na imovinu Nikolaševića, „sa namerom da kod njega stvore ubeđenje da iza toga stoji Joksović“. Zanimljivo je da je Bojan Stanojković, pod neobičnim okolnostima oslobođen optužbi u postupku za šverc 5,7 tona kokaina. Naime, prvo je Specijalni sud odbio da izvede dokaze tužilaštva o presretnutoj komunikaciji Stanojkovića, koja bi prema navodima optužbe trebalo da dokaže da je bio visoko rangiran u hijerarhiji grupe. On je oslobođen, a zatim je Apelacioni sud poništio tu presudu jer je jedan sudija Specijalnog suda učestvovao u prethodnim odlukama o pritvoru. Međutim, to se nije odnosilo na Stanojkovića koji je pravosnažno oslobođen, a još mu se sudi za pranje novca. On je sada osumnjičen da je predložio da se puca na vozilo Nikolaševića, a da je Šarić rekao da je bolje da se digne u vazduh. Advokat Lazarević je obavestio Šarića da Nikolašević parkira automobil ispred zgrade gde živi u Valjevu. Šarić je zatim dao nalog Stanojkoviću da nabavi eksploziv, osumnjičenom Nikoli Spasojeviću da angažuje osobe koje će da podmetnu eksploziv i osumnjičenom Danilu Odoviću da prikupi podatke o kretanju Nikolaševića. Zatim, kako se navodi u dokumentima, Odović preko Skaja prenosi Spasojeviću podatke o kretanju Nikolaševića i fotografiju njegovog automobila. Spasojević zatim angažuje osumnjičenog Stefana Andrejića da pronađe neposredne izvršioce. Andrejić angažuje Uroša Radovanovića i Marka Vukića. Uroš Radovanović je ranije promenio svoje prezime Mišić. Pod tim starim prezimenom poznat je javnosti, jer je bio pet godina u zatvoru zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića tokom utakmice Crvena zvezda - Hajduk iz Kule 2007. NJegovo ime se pominje i na suđenju za ubistvo Nikole Bojovića, brata Luke Bojovića, i Miloša Vidakovića 2013. u Beogradu i Budvi, kada ga je jedan od okrivljenih, Miloš Vojnović, spomenuo tokom postupka. Vojnović, koji je priznao ubistvo Vidakovića i sklopio sporazum sa tužilaštvom, ispričao je da je upravo sa Mišićem 2. jula 2013. u Budvi tražio Vidakovića. Međutim, Mišić, sada Radovanović, nikada nije saslušan zbog toga. Za sakrivanje Radovanovića (Mišića) i Vukića nakon podmetanja eksploziva Spasojević je angažovao osumnjičenog Aleksandra Boškovića koji je imao stan u blizini mesta gde Nikolašević parkira vozilo. Bošković je preuzeo eksploziv, čiju je nabavku organizovao Stanojković. Advokat Lazarević je obavestio Šarića da postoji rok od osam dana za podnošenje prigovora tužilaštvu koje je odbacilo prijavu Nikolaševića protiv Joksovića. Šarić naređuje Lazareviću da prigovor preda dva dana pre podmetanja eksploziva pod vozilo Nikolaševiću, a Spasojeviću da sve dobro pripremi. Radovanović (Mišić) i Vukić iz stana Boškovića u Valjevu izlaze u noći 9. avgusta 2020. Radovanović čuva stražu, a Vukić je na vozilo Nikolaševića postavio eksploziv koji detoniraju u 2.50 časova. Eksplozija je izazvala oštećenja okolnih vozila i stambenih objekata. Zatim se u dokumentima navodi da je Andrejić čekao izvršioce na dogovorenom mestu. Radovanovića je odveo u stan u Valjevu, a sa Vukićem se zatim odvezao u Beograd. Spasojević preko Skaja, 11 minuta od eksplozije, obaveštava Šarića: „Završeno!“ Ubrzo predlaže Šariću i da Andrejića i dvojicu neposrednih izvršilaca plati 10.000 evra. Šarić obaveštava o svemu svog advokata Lazarevića i naređuje mu da „usmeri“ Nikolaševića da traži obezbeđenje za sebe, što je ovaj i učinio istog dana. Bošković je poslao Šariću fotografije sa mesta eksplozije, kao i novinske članke koji su izvestili o tome. Sledećeg dana Boškovića je zaustavila policija i privela, jer je u vozilu imao odeću Radovanovića na kojoj su otkrivene barutne čestice. Ubrzo je priveden i Radovanović (Mišić). Prema navodima iz dokumenata u koje je NIN imao uvid, tada Bošković, „shodno svom zadatku i ulozi u okviru organizovane kriminalne grupe, poziva okrivljenog (zamenika šefa SKOP-a) Milutina Radovanovića“. Policajac zatim obaveštava svoje kolege u Valjevu da Uroš Radovanović (Mišić) nema veze sa podmetanjem eksploziva i insistira da se uhapsi Dalibor Ristić, koji sa tim nema veze. Bošković obaveštava Šarića da je na odeći koju je policija zaplenila nađen DNK trag Radovanovića i čestice eksplozije. Advokat Lazarević predlaže da se Radovanović (Mišić) poveže sa svedokom saradnikom Joksovićem, a Šarić odlučuje da se za podmetanje eksploziva anonimno prijavi Saša Cvetinović, što je i učinjeno. Inspektor SBPOK-a iz Odseka za suzbijanje krijumčarenja oružja Duško Mirković je osumnjičen da je od marta do kraja avgusta 2020. predavao advokatu Lazareviću poverljive podatke iz policije, te da je za to dobio ukupno 18.000 evra. Predao je iskaze svedoka saradnika Nebojše Joksovića, kao i podatke da je pokrenut nadzor nad nekim od pripadnika grupe. Takođe je predao advokatu Lazareviću belešku o obaveštenju uzetom od Dalibora Ristića koje je nepunih mesec dana kasnije objavljeno na TV Pink. Navodi se i da je advokat Lazarević iznosio poverljive podatke dobijene od Mirkovića i na suđenju koje se vodi protiv Šarića, kao i da je te podatke objavio i Kurir. Inače, mediji pod kontrolom režima često su vodili kampanje u korist Šarića i njegove grupe. Tako su, na primer, pred završnicu suđenja za šverc kokaina skoro svi režimski mediji objavili da su navodno svedoci saradnici promenili iskaz, što nije bila istina. Najozbiljniji primer medijske kampanje je iz 2014. kada se fotografija tužioca Saše Ivanića, koji protiv Šarića vodi postupak za trgovinu 5,7 tona kokaina i pranje novca, pojavila na jednom opskurnom sajtu. Tadašnji poverenik za informacije Rodoljub Šabić je utvrdio da je neko iz BIA uzeo fotografiju tužioca iz elektronske evidencije MUP-a. U BIA su tvrdili da istu karticu za pristup evidenciji MUP-a koristi više pripadnika, pa ne znaju ko ju je zloupotrebio. Kancelarija poverenika tada je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinioca iz BIA, ali se po njoj do danas nije postupalo. Šest godina kasnije ista fotografija tužioca je objavljena u glavnom dnevniku Pinka, uz izjave advokata optužene Šarićeve grupe. Inače, za zloupotrebu ličnih podataka zaprećena je kazna i do tri godine zatvora. Prema sumnjama tužilaštva i policije, Danilo Stojanović i Milutin Radovanović, šefovi SKOP-a, službe koja je nadležna za obaveštenja o najtraženijim kriminalcima, zapravo su radili za narko-kartel. Oni se terete da su intervenisali u postupku pred Osnovnim tužilaštvom u Staroj Pazovi, koji se vodio protiv Uroša Radovanovića (Mišića), Predraga Panića i Igora Topolčanjina koji su bili okrivljeni za ometanje policajaca u sprovođenju javnog reda i mira. Navodi se da je policajac Radovanović pozvao 14. juna 2020. nadležnog tužioca u Staroj Pazovi i rekao mu da „Panić ima bezbednosno interesantna saznanja vezana za rasvetljavanje teških krivičnih dela koja su od značaja za bezbednost Srbije, zbog čega tužilaštvo ne bi trebalo da predloži pritvor“. Dan kasnije Stojanović i Radovanović otišli su u kancelariju tužioca i govorili mu to isto za Panića, nakon čega je on pušten istog dana. Terete se i da su predali istim tužiocima službenu ispravu sa neistinitim sadržajem: „Sagledavajući kontakte okrivljenog Igora Topolčanjina iz ranijeg perioda došlo se do zaključka kako bi se daljim sagledavanjem njegovih kontakata u narednom periodu pribavili podaci i dokazi za rasvetljavanje teških krivičnih dela“. Šefovi SKOP-a su zatim usmeno obavestili tužioca da ista stvar važi i za navijača Radovanovića (Mišića). Obavestili su i policiju u Inđiji da će se Radovanović i Topolčanjin javiti da daju iskaz, te da se ukine policijska potraga i da im se ne određuje zadržavanje od 48 sati. Policajci Stojanović i Radovanović pobegli su iz Srbije dva sata pre nego što su njihove kolege upale u njihove stanove da ih uhapse tokom akcije hapšenja Šarića. Kasnije, 18. aprila Stojanović je uhapšen u Crnoj Gori na granici sa Albanijom, po međunarodnoj poternici koju je raspisala Srbija. Vanpretresno veće bjelopoljskog Višeg suda postupilo je po zamolnici Srbije i produžilo na 40 dana ekstradicioni pritvor Stojanoviću, koji ima dvojno državljanstvo – Crne Gore i Srbije. Najvažnija otvorena pitanja povodom novog postupka protiv Šarića, jesu kako je on imao mobilne i satelitske telefone u pritvoru Specijalnog suda, koji je u nadležnosti Ministarstva pravde, iako je to teorijski bilo nemoguće zbog brojnih kamera, detektora, obaveznih pretresa ćelije, čuvara ... Kako su šefovi SKOP-a pobegli pred hapšenje i da li to znači da hobotnica u MUP-u nije otkrivena do kraja? Tu su i stara otvorena pitanja. Kako je Srbija čiji su pripadnici BIA, MUP-a i Tužilaštva za organizovani kriminal dobijali međunarodna priznanja za akciju „Balkanski ratnik“ oktobra 2009. postala jedina država u kojoj Šarićeva grupa nije pravosnažno osuđena? Pod kojim okolnostima se Šarić predao marta 2014? Zašto su nakon predaje Šarića smenjeni svi pripadnici MUP-a i BIA, koji su učestvovali u akciji „Balkanski ratnik“, čak i istražni sudija Dragan Lazarević, koji je odobrio da se presretne komunikacija klana? Koja je uloga advokatice Vesne Lončar, supruge ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovog kuma, pripadnika BIA, Miodraga Stojanovića, u organizaciji sastanka predstavnika MUP-a, BIA i tužilaštva sa Šarićevim saradnikom Draganom Dudićem Fricom na Jelovoj gori? Zašto je nekadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević, u čijoj je ranije advokatskoj kancelariji radila advokatica Lončar, dostavio netačan izveštaj o sastanku sa Dudićem? Ko je 3. jula 2012. u Beogradu ubio Radovana Joksovića, bliskog rođaka svedoka saradnika Nebojše Joksovića? Ko je na štampariju Joksovića u Žarkovu dva puta bacio bombe i jednom ispalio zolju i ko je bacio bombu i na njegov kafić u Žarkovu? Ko je iz BIA sarađivao sa kartelom dostavljajući fotografiju tužioca? Tu je i staro-novo pitanje o podršci kartelu u režimskim medijima. Srbija će biti bezbedna zemlja kada odgovore na sva ova pitanja daju njene institucije. Prvi korak ka tome je da se institucije oslobode uticaja režima, čija uloga je u Šarićevom slučaju upitna. Vuk Z. Cvijić