Koja je cena paket aranžmana

Poziv koji su budući odbornici Skupštine grada Beograda dobili od Nikole Nikodijevića, bivšeg predsednika, sugeriše da će se sednica 11. juna, ako ne bude opstrukcije, završiti verifikacijom mandata i izborom predsednika, potpredsednika i sekretara Skupštine. Neće se birati izvršna vlast, ni gradonačelnik, ali počeće dugo očekivano rasplitanje čvora dogovora o koaliciji u glavnom gradu. Srpska napredna stranka sa Socijalističkom partijom Srbije ima većinu od 56 odbornika za prve korake u konstituisanju organa i to nije okolnost koja utiče na dogovor o novim izborima u novembru ili s početka sledeće godine, što su nekoliko puta potvrdili predsednik SNS Aleksandar Vučić i predsednik najveće opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. Ali dogovor iliti izbor strategije izazivanja tih izbora, može i te kako da utiče na dogovor između naprednjaka i socijalista. Do poslednjeg trenutka tenzije rastu i bilo da je reč samo o odmeravanju snaga među dogovorenim i sad već tradicionalnim koalicionim partnerima ili o neinsceniranom malom ratu među njima, podižu ih isključivo naprednjaci. Socijalisti još ne dolivaju ulje na vatru koja tinja i kad je reč o republičkoj vlasti, a poslednju varnicu upalio je predsednik Srbije najavivši „velike promene u glavnom gradu uskoro“ i kazavši da nema nameru da pravi zajednički dogovor za Beograd i republiku. „Hoćete, socijalisti, u gradu sa Đilasom? Idite sa Đilasom. I ako ćete da idete sa nama u gradu, to ne znači šta će i kako, i da li će išta da bude na republici. Nema problema, idemo mi u opoziciju u gradu, jer neću da trpim ucene“, poručio im je Vučić odsečno, a ne precizirajući ni o kojim se zahtevima socijalista radi, ni šta je to na šta naprednjaci ne pristaju. Ti detalji strogo su čuvani od javnosti, a ostali su jedina nepoznata nakon što su svi postizborni bilansi svedeni, a u njima je i vlast sa SPS u Beogradu nestabilna i naprednjacima se isplati da je učine „tehničkom“, a potom stabilnom, što svaki trenutni dogovor o Beogradu čini privremenim. Ta okolnost uz pregovore između SNS i SPS odužila je formiranje gradske vlasti do krajnjih rokova. Odlaganje postizbornih radnji na republičkom nivou vremenski približava potencijalne beogradske izbore i formiranje nove vlasti. Moguće je da se i druge okolnosti tempiraju tako da strane u dogovoru o ponavljanju izbora ostvare željeni rezultat, ali dileme nema da još uvek odlučuje SNS, koji može i da ih ne ponovi ako merenja rejtinga pokažu pad. U tom slučaju cena SPS-a raste silom prilika i svakako se isplati već ovoga trenutka s njima „ispregovarati“ minimum. SPS je na gradskom neophodan za bilo kakvu, a na republičkom nivou za većinu stabilnu za jednosmerno odlučivanje na kakvo su naprednjaci navikli. Socijalisti u tišini računaju s tom naprednjačkom nezgodom. Sem nekolicine poslanika koji bi vladajućoj koaliciji mogli da namaknu većinu na 60 odbornika, opozicione liste ostaju na svojim pozicijama da neće učestvovati u vlasti sa SNS i SPS i da neće podržati formiranje te većine. To su za NIN potvrdili i Dobrica Veselinović iz koalicije Moramo koja je osvojila 13 mandata i Milica Đurđević Stamenkovski čija je lista Zavetnici osvojila četiri mandata. Odbornike će u glavnom gradu imati još lista okupljena oko DSS - sedam i koalicija Dveri i POKS - četiri, a poslednju su najpre osumnjičili da će podržati novu vlast nakon što je lider ovog dela POKS-a izjavio da neće sarađivati sa SSP-om. „Neobično je da se dve stranke koje su imale zajedničkog predsedničkog kandidata sukobljavaju na taj način“, kaže Đurđević Stamenkovski. „Ako ne postoji dogovor sa SSP, učešće socijalista u beogradskoj vlasti je neophodno, pa ćemo brzo videti šta je posredi.“ Veselinović kaže da će se istinitost tvrdnji Aleksandra Vučića i Gorana Vesića da stranke vlasti imaju većinu od 60 odbornika, proveriti već pri izboru predsednika Skupštine. „Mi ćemo odmah zahtevati veću transparentnost u radu Skupštine, objavljivanje ugovora, direktne prenose. Potom reviziju štetnih ugovora i insistirati na izmenama problematičnih propisa i onih kojima se uređuje rad javnih preduzeća. Bez obzira na koji rok se formira vlast.“ Nakon ponavljanja izbora Gradska izborna komisija je, 13. maja, utvrdila mandate 110 odbornika, otkad je počeo da teče rok za raspisivanje konstitutivne sednice. Nikodijević je imao deset dana da sednicu raspiše tako da se ona održi najkasnije 30 dana od dana utvrđivanja mandata i desiće se svega dva dana pre isteka tog roka. Konstituisanje Skupštine, po do sada dostupnim informacijama (u utorak, kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu), ne bi trebalo da se ne dogodi, pa bi od tog dana trebalo da počne da teče i rok od mesec dana za izbor izvršne vlasti. Ukoliko se gradonačelnik i veće ne izaberu 11. jula, na predlog resornog ministra, u ovom slučaju Marije Obradović, Vlada raspušta Skupštinu grada, a predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore, koji bi, onda, trebalo da se održe najkasnije dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju Skupštine. A to bi pak bilo isuviše rano za termin ponavljanja izbora o kojem su se dogovorili Vučić i Đilas - kraj tekuće ili početak naredne godine. U međuvremenu, Beogradom bi rukovodio privremeni ogran od četiri člana, s jednim predsednikom tog organa, koji obrazuje Vlada. Takva situacija viđena je 2013. godine kada je gradonačelnik Dragan Đilas smenjen, a privremeni organ uprave su činili predsednik Siniša Mali i Nebojša Čović na predlog SNS, Andreja Mladenović iz Demokratske stranke Srbije, Tatjana Pašić iz Demokratske stranke i sam Nikodijević iz reda socijalista. Stranka Dragana Đilasa za sada je jedina opoziciona koja insistira da u eventualnom privremenom organu učestvuje. Zavetnici i Moramo nemaju takve „ambicije“, mada nemaju ni mnogo sumnje da će u roku od mesec dana vlast biti formirana. „Privremena uprava bi bila farsa u kojoj nemamo razlog da zahtevamo učešće. Ne želimo da budemo ikebane Đilasu i Vesiću, ako su oni, poput bivših supružnika, odlučili da se izmire“, kaže Đurđević Stamenkovski. „Osudili smo dvosmernu propagandnu komunikaciju između Vučića i Đilasa, kojoj je cilj stvaranje dvopartijskog sistema, u kome bi jedna partija imala monopol nad vlašću, a druga nad opozicijom. Vučić nema nadležnost da tu odluku donese, ali mu suštinski odgovara da Đilasu stvara imidž jedinog opozicionara, jer tako marginalizuje opozicionu scenu.“ Koalicija Moramo će, kao treća najzastupljenija lista, dati jednog člana verifikacione komisije, koja verifikuje mandate odbornika i mogla bi da zaustavi ili uspori proces, ako Ujedinjeni i Moramo tako odluče. Veselinović, međutim, kaže da takvog dogovora nema i niti za njim ima potrebe, jer to nije suštinsko političko pitanje. Po konstituisanju Narodne skupštine znaće se tačan broj odbornika koji će se povući sa tog mesta da bi seli u poslaničke klupe i to će, po svemu sudeći, učiniti većina izabranih kandidata na obe liste, a ukupno dvadesetak odbornika. U slučaju koalicije Moramo - Radomir Lazović i Robert Kozma, kaže Veselinović. Zavetnici će odlučivati o tome u zavisnosti od stranačkih ciljeva i odluke o raspisivanju novih izbora. Među brojnim odbornicima koji su se istovremeno pojavili i na listi poslanika za Narodnu skupštinu na izborima održanim 3. aprila je i Vladeta Janković, kandidat Ujedinjenih za Beograd za gradonačelnika, ujedno najstariji odbornik i godinu dana stariji od sledećeg najstarijeg Tome File, kandidata za gradonačelnika koalicije oko SPS. Najstariji poslanik predsedavaće konstitutivnoj sednici do izbora predsednika, a glasine da će upravo Fila biti kandidat vladajuće koalicije za predsednika Skupštine naredne četiri godine, advokat je demantovao, ali je potvrdio da je vlast dogovorena između SNS i SPS i da će gradonačelnik „najverovatnije“ biti biran iz redova naprednjaka. Ranije je Aleksandar Vučić „obećao“ da će to i ostati Aleksandar Šapić, koji će dobiti priliku da se dokaže. Ako Vučić ostane pri dogovoru s Đilasom, Šapić bi na zahtev trebalo da podnese ostavku radi raspisivanja novih izbora. Atmosfera da se od budućeg gradonačelnika to već sada javno očekuje možda ne doprinosi efikasnom funkcionisanju grada u međuvremenu, ali ne ostavlja prostor za ulogu drugačiju od lutkarske. Dragana Pejović