Uvek spremni za bolje

Preduzeće za trgovinu nerđajućim čelicima Slovas d. o. o. iz Čačka osnovano je 4. februara 1993. Do danas, Slovas je zadržao istu primarnu delatnost iz koje, kao iz dobrog korena, rastu i razvijaju se dodatne, složene i zahtevne delatnosti - projektovanje, proizvodnja najsavremenije procesne opreme i izvođenje radova za prehrambenu, hemijsku, građevinsku, mašinsku, rudarsku industriju, kao i za sve ostale industrijske grane. Prelomna tačka u razvoju firme bila je 2008. Slovas je u jeku svetske finansijske i ekonomske krize pustio u rad servis centar za obradu nerđajućih čelika, inoks materijala, sa najsavremenijim CNC mašinama i pratećom opremom, inovirao vozni park, organizovao logistički centar i zaposlio vrhunske inženjere i stručnjake spremne da odgovore bilo kom tehničko-tehnološkom zahtevu kupaca. Od tada, kupci Slovasa mogu na jednom mestu da dobiju i repromaterijal i gotov proizvod prilagođen njihovim specifičnim potrebama. Za NIN razgovaramo sa osnivačem i vlasnikom preduzeća Slobodanom Vasilijevićem, a razgovor počinjemo osvrtom na sam početak ove čačanske firme. Da li vam je te 1993. bio potreban veliki kapital da započnete privatni posao uprkos lošim okolnostima? Krenuo sam od nule, jer sam odlučio da osnujem firmu iako sam tada još uvek bio student sa ušteđevinom od 500 maraka u džepu. Pošto nisam imao kapital, morao sam da imam jasnu viziju šta želim. Krenuli smo sa trgovinom, jer je tada zbog sankcija na domaćem tržištu vladala nestašica svih metala. Uspostavili smo saradnju najpre sa Ukrajinom, zatim sa Bugarskom, Austrijom i Nemačkom i tako – posao se širio i razvijao. Teške okolnosti bile su pozitivan izazov za mene, jer sam na samom početku stekao iskustvo da ne postoji problem iz kojeg nema izlaza, i to mi je narednih godina i decenija olakšavalo da se suočim sa svakom situacijom. Jednostavno, problemi postoje i pred njima ne treba bežati niti ih gurati pod tepih, nego ih rešavati. Koliko je rada i vremena bilo potrebno da se izgrade poslovni objekti u kojima danas radite? Sa kojim je poslovima Slovas danas prisutan na tržištu i koja su vaša glavna tržišta? Poslovna zgrada u kojoj se trenutno nalazimo izgrađena je 2002, kada sam imao 34 godine. U objekat smo investirali četiri miliona evra, sve smo finansirali sopstvenim novcem, bez dinara zaduženja. Za to su bili neophodni istrajnost, upornost, hrabrost u suočenju sa preprekama i problemima, i iznad svega jasni, precizni i nedvosmisleni standardi od kojih ne odstupamo. Kao poslodavac nikada nisam dozvolio da radnik firme dođe na posao pre mene, uvek sam prvi dolazio, a poslednji odlazio, i tako već 30 godina. Slovas ima jasno zaštićene sopstvene standarde koji važe kako za ljude i radne procese, tako i za mašine i vozni park. Trenutno imamo 10.000 stalnih kupaca i 24.500 artikala kojima pokrivamo domaće tržište, kao i tržište eks-Jugoslavije, a poslujemo u 40 zemalja. Austrija i Nemačka su nam permanentno tržište, a u poslednje vreme smo unapredili i proširili posao u Rusiji i otvorili nova tržišta - Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar. Neprestano usavršavamo i unapređujemo poslovnu saradnju i inoviramo proizvodnju, nastojimo da radimo bolje i da sa novim idejama i višim standardima dolazimo do cilja. Za svaki zahtev ili problem, ma koliko delovali komplikovano na prvi pogled, nalazimo rešenje po principu „odmah i sada“. Inače, pored osnovne delatnosti, trgovine nerđajućim čelikom, firma se danas bavi i njegovom preradom, proizvodnjom procesne opreme, inženjeringom, konsaltingom i izradom proizvoda shodno zahtevima i potrebama kupaca i tržišta. Uspešno i brzo se prilagođavamo novonastaloj situaciji i vremenu, tako da, kada su mnogi kukali u vreme prethodne krize, mi smo proizvodnju povećali za 25-30 odsto i iz godine u godinu ona kontinuirano raste. Da li su vas principi i standardi na kojima insistirate u potpunosti zaštitili od loših poslovnih poteza? Tokom trideset godina poslovanja, najveći problem bila je kupovina i privatizacija društvenog preduzeća Cer, u kome smo već u prvoj godini povećali proizvodnju tri puta, u drugoj pet, a u trećoj sedam puta. Nažalost, zatekli smo probleme koji nisu rešavani 20 i više godina. U toku privatizacije bila su 3.654 izvršna sudska rešenja za naplatu potraživanja poverilaca. Bilo je nemoguće da se sve to reši u kratkom roku, ali dok smo nagomilane probleme rešavali u hodu, shvatili smo da smo sami protiv svih i da nisu ispoštovani uslovi iz privatizacionog ugovora, pa smo se okrenuli drugim investicijama, prevashodno u Austriji i Nemačkoj, gde su nas dobro dočekali. Sada u industrijskoj zoni, u kojoj je NATO porušio i uništio 95 odsto opreme i infrastrukture, i u kojoj smo mi za godinu dana obnovili i napravili 7.200 kvadrata novih objekata i rekonstruisali 10.000 kvadrata objekata oštećenih tokom bombardovanja, posluje 27 privrednih društava. Prednost tih industrijskih zona je što ne zauzimaju novo zemljište i što u njima već postoji kompletna infrastruktura. Fabrika Cer jeste na neki način bila naš poslovni promašaj, ali smo ipak i tu postigli uspeh, jer smo ostavili uređen prostor na kome su nikli novi pogoni. Stara–nova industrijska zona trebalo bi u budućnosti da bude primer na koji način treba obnavljati porušene objekte i primenjivati nove tehnologije koje su potrebne tržištu i kupcima. Mogu li primeri poput pomenute industrijske zone i Slovasa biti inspirativni za pokretanje korenitih promena koje bi doprinele da privreda u Srbiji procveta? Da bi domaća privreda procvetala, potrebno je da mladi ostanu u Srbiji i ovde stiču i unapređuju svoja znanja. Nažalost, politika i birokratija su mnogo učinile da se nestručni ljudi zapošljavaju na odgovornim mestima i da ozbiljna preduzeća vode ljudi koji su svoje diplome stekli na „neki način“ i danas se plaše i sopstvene senke. Oni koji se plaše svoje senke nisu spremni za bilo kakve promene, nemaju harizmu ni znanje, niti imaju viziju da pokrenu nešto novo. Svojim neznanjem oni ne mogu doprineti ničemu, niti mogu doneti dobrobit za društvo, jer ne shvataju šta su prave vrednosti svakog društva. Najveća vrednost društva i države su školovani i pismeni ljudi, a nama u poslednjih 10-15 godina najškolovaniji mladi ljudi odlaze u inostranstvo, zato što u sopstvenoj zemlji ne mogu da pronađu pravi put, da dokažu svoje znanje i dođu do zaslužene pozicije, jer nemaju političku pozadinu. U tom pogledu se malo krenulo napred, ali moralo bi mnogo brže i odlučnije da se radi na tome da se naši mladi, pametni ljudi vrate u Srbiju i pokrenu napredak, da naprave novi tehnološki pomak. Moja starija ćerka Anđela je na drugoj godini studija na fakultetu Mašinski inženjering na Kvin Meri univerzitetu u Londonu (Queen Mary University of London), jedan je od najboljih studenata i aktivno učestvuje u mnogim projektima. Očekujem da se vrati i u Srbiji primeni znanje koje je tamo stekla, uz dragocena poznanstva koja je stekla na fakultetu. Od šestog razreda putovala je sa mnom svuda po svetu, kasnije sam je upoznavao sa poslom i poslovnim partnerima, stvarao sam kod nje radne navike, što sada radim i sa mlađom ćerkom i sinom koji ima devet i po godina - uvodim ih u posao jer morate mladim ljudima dati energiju i verovati u njih. Iz iskustva i na primeru Slovasa znam da rad i samo rad donosi rezultate. Zemlja, kao i porodica, brani se i voli radom, a ne praznim pričama. Jednostavno, rad pobeđuje sve, kao i upornost, istrajnost i jasna vizija onoga što želite. Ne treba gubiti vreme na izmišljanje „tople vode“, samo treba primeniti standarde za koje se dokazalo da vrede i principe domaćinskog poslovanja primeniti u sopstvenoj praksi. Domaćinsko poslovanje podrazumeva poštovanje svakog kupca, velikog i malog. Za nas je nebitno da li kupac u početku kupuje robu manje vrednosti – kasnije će kod istog kupca vrednost nabavke rasti. Koliko je takav odnos prema kupcu važan dobro se vidi na našem primeru, jer je pored nas izraslo više od 200 firmi. S ponosom mogu reći da sada imamo 65 malih preduzeća koja sa nama rade kao kooperanti i zapošljavaju oko 3.500 ljudi. To bi trebalo da bude pelcer uspeha – po celoj Srbiji imamo kooperante koji rade za nas i koji su istovremeno naši i kupci i proizvođači. Poštovanjem poslovne etike, mi smo počeli sa generacijom roditelja čija su deca sada naslednici mikrofirmi naših kooperanata i na taj način stiču prihode radeći u svojoj kući, u svom domaćinstvu. Oni su, zahvaljujući Slovasu, unapredili svoj sistem poslovanja, postali gazde, otvorili svoje firme i ostali u Srbiji da stvaraju nove vrednosti. Srbija ne treba da bude zemlja jeftine radne snage, nego zemlja vrednih, ambicioznih mladih ljudi, zemlja novih tehnoloških procesa i nove tehnološke revolucije. Mnogi se žale da nemaju posla, a ja mislim da posla ima napretek. Mašinska industrija u kojoj sam skoro 30 godina, nikada nije imala više potrebe za proizvodnjom i proizvodima nego danas, kada mnoge evropske zemlje neprekidno traže kooperante i dobavljače, naročito u auto-industriji. Zato Srbija treba mikro i malim preduzećima da omogući nabavku nove opreme kako bi mogla da odgovore novim tehnološkim izazovima - jedino na taj način može se postići konkurentnost i ući u trku na zahtevnim tržištima i novim kupcima. Uz to, treba voditi dobru ekonomsku diplomatiju. Većina preduzeća traži za svoje proizvode izlaz u Evropu, međutim - ne treba zaboraviti ni tradicionalno dobru saradnju sa Afrikom. Mnogo godina smo imali zastoj u razvoju i modernizaciji i nabavci savremene tehnološke opreme, sada je trenutak da mnogo odlučnije „hvatamo korak“ sa svetom i da mnogo brže donosimo odluke, kako bismo prevazišli zastoj. Potrebno je ulaganje u novu i savremenu opremu jer tako možete odgovoriti kupcima i zahtevima trenutnog tržišta. Prvo što bi u tom pravcu trebalo da se uradi jeste da svako u svojoj firmi i na vlastitom primeru pokaže kako i šta treba uraditi. Normalno bi bilo da je čovek uvek spreman za bolje i veće poslovne izazove, da najpre sebe menja i prilagođava zahtevima novog vremena. Lično, gledam u budućnost i razmišljam šta ću u budućnosti raditi, šta ću ostaviti svojoj deci – da se ne bi desilo da ostavim dugove. Tako bi, po mom mišljenju, trebalo razmišljati na svim nivoima odlučivanja, u svim oblastima. Treba raditi i istovremeno gledati napred, i uvek imati više biznis linija, jer se nikad ne zna gde će doći do zastoja i krize. Slovas ima dosta mladih kadrova, ali i ljudi koji su u firmi više od 20 godina. Oni su nam rekli da im gode visoki i po mnogo čemu specifični standardi u radu koji se od njih očekuju. O kojim je standardima reč, i kako uopšte uspevate da nađete i uposlite ljude spremne da ih poštuju? Rad, red i disciplina su ključni za uspešno poslovanje. U Slovasu je, na primer, zabranjeno pušenje i ne primamo pušače u radni odnos, jer oni ne mogu biti posvećeni poslu. Strogi standardi važe za zaposlene, vozni park, mašine i radne procese. Nijedan detalj nije nevažan, sve mora biti besprekorno, od higijene i vrste cveća i zelenila u zgradi i dvorištu, do funkcionalnosti vozila i opreme. Takav pristup predstavlja samo osnov za viziju kojoj težimo. Radnicima je drago što imaju mogućnost da pokažu svoj rad na pravi način, a klijentima je drago što rade sa firmom u kojoj se zna i poštuje red. Spreman sam da odgovaram za svoje odluke i postupke i spreman sam da svaku svoju odluku ili potez prilagodim konkretnim zahtevima i okolnostima. Od zaposlenih očekujem isto - odgovornost u skladu sa konkretnim radnim mestom. Zahvaljujući takvoj filozofiji, svoju robu i usluge prodajemo na najzahtevnijim i najrazvijenijim tržištima. Trenutno imamo 48 zaposlenih. U Srbiji, nažalost, vlada veliki nerad, ljudi nemaju formirane radne navike i teško ih je prilagoditi. Mi zapošljavamo mlade shodno potrebama firme, one koji mogu da se prilagode našim standardima. Naravno, pored mladih, imamo i radnike koji su ovde 25 i 28 godina - njih dvadesetak su okosnica tima, jer dobitni tim se ne menja. Time smo postigli spoj mladosti i iskustva, što je uvek dobitna kombinacija. Važno je dati jasna pravila i mi zaista nemamo problem sa radnicima, primamo nove i veoma brzo se pokaže da li se uklapaju u našu koncepciju i mogu li da se prilagode postavljenim standardima i potrebama. Mnogi ne shvataju da nije dovoljno imati diplomu ako stečeno znanje ne mogu adekvatno da iskoriste, da ga prilagode potrebi i zadatku koji se nađe ispred njih, ali mi nemamo takve probleme sa zaposlenima. U čemu je tajna? Da li zapošljavate najbolje studente i đake, ili… Zapošljavamo mlade iz seoskih sredina, jer deca koja su došla sa sela i završila fakultete, mnogo su odgovornija, konkretnija i preciznija u poslu, jer su došli na asfalt i moraju da se bore za svoje mesto pod suncem. Deca iz gradskih, urbanih sredina nisu navikla da se bore i nisu spremna za nove izazove, smeta im radno vreme i način razmišljanja, smeta im „što duva vetar“ i nisu spremni da se bore. Deca sa sela znaju da onaj ko previše gleda na to koji vetar duva, neće ni orati, ni sejati, ni plodove ubirati. I ja imam troje dece koja odrastaju u gradu ali, pošto sam sa sela, iz Gornje Dobrinje kod Požege, rodnog mesta Miloša Obrenovića, trudim se da im prenesem ključne tradicionalne vrednosti koje se neguju i žive u seoskim sredinama. Koliko su vredni i radni ljudi sa sela, potvrđuje i jedan mladi kolega, mašinski inženjer zaposlen u Slovasu – on živi u selu u blizini Čačka, odličan je na svom radnom mestu a radi u drugoj smeni, dok pre podne radi kod oca na selu, bavi se poljoprivredom. Potrebno je shvatiti da u poslu ne postoji demokratija, postoji samo ekonomska diktatura koja dobrom radniku prija, a lošem smeta. Takođe je potrebno da svaki radnik uvek bude spreman - za bolje! Zaposleni u Slovasu i ja kao direktor uvek smo spremni za bolje i svesni da uvek može biti bolje. Mislim da sam ukratko rekao kakve ljude najradije zapošljavamo. Da li ste razmišljali o tome da i mladima van Slovasa prenesete svoja praktična znanja i iskustva? Za 29 godina rada obišao sam većinu zemalja sveta i od 365 dana u godini, više od 200 sam van Srbije. Svoje znanje i iskustvo voleo bih da prenesem mladim ljudima, na način kojim se ne stiču znanja u školi. Iskustvo je veoma bitno, i zato kod nas sistem školstva mora da pretrpi još dosta izmena. Dualno obrazovanje je dobro, jer se na taj način bolje može videti ko od učenika i studenata ima afinitete prema određenom poslu, šta su njihove želje i interesovanja. Istovremeno, profesori koji prenose znanje deci, pored teoretskog znanja, moraju imati neposredno iskustvo u konkretnim procesima rada u delatnosti za koju su stručni, pogotovo kada govorimo o tehničkim fakultetima i stručnim školama. Država mora više da uloži u školstvo, u opremu, laboratorije i nauku. Studentima treba omogućiti da deo nastave provode u novim fabrikama u kojima će sticati znanja i iskustva i da to bude obavezan vid nastave, ali pod uslovom da se odgovorno ocenjuje ono što su radili u fabrikama, a ne da poslodavci samo potpišu dnevnik da je praksa obavljena. Kod mene dolaze mladi ljudi na praksu, moj stav je da zaista nešto nauče i steknu radne navike i da ceo proces, od početka do kraja, prolaze korak po korak. Svakoj osobi potrebno je da pronađe polje interesovanja i sagleda sopstvene mogućnosti kako bi na kraju pronašla zanimanje u kojem može biti uspešna i raditi sa entuzijazmom. Sve je lakše kada radite posao koji volite. Ne možeš biti uspešan u poslu koji ne voliš. Slovas iduće godine slavi jubilej i planira investiciju u okviru koje će biti najnoviji servisni centar, sa nabavkom najsavremenije opreme. Kako vidite budućnost Slovasa? Inoks kao materijal budućnosti prisutan je u svim oblastima i industrijama. Sa novim tehnološkim parkom i servisnim centrom koji počinje sa radom 2023. želimo da budemo lideri ne na Balkanu, nego u Evropi, i da budemo nosilac nove tehnološke revolucije. Najsavremenija oprema iz sveta je počela da stiže, i to iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, od dobavljača sa kojima sarađujemo 20 godina. Sa švajcarskom kompanijom Bystronic postigli smo dogovor da naredne tri godine budemo njihov „šou rum“ za Balkan, dobili smo specijalne uslove i zato smo kupili najsavremeniju opremu i mašine koje rade van standarda, po našim zahtevima. Planiramo da jubilarna, 2023. bude godina u kojoj ćemo uraditi nešto po čemu ćemo biti prepoznati u Evropi i šire, nešto što će postaviti temelj za naredne decenije poslovanja Slovasa. Naš cilj je da stalno unapređujemo poslovanje, primamo nove radnike, otvaramo nove poslove i da kroz poreze i doprinose omogućimo prihode državi i društvenoj zajednici. Kao što sam rekao, Srbija mora biti zemlja visokokvalitetne i školovane radne snage, nikako zemlja jeftine radne snage jer nezadovoljan i malo plaćen radnik ne može biti koristan ni sebi ni državi. Sa visokotehnološkom opremom i većim stepenom prerade, ostvaruju se veći poslovni prihod i profit, nego kad radite neke niskobudžetne proizvode gde je ujedno i manji profit. Moj cilj i vizija je da iduće godine napravimo pelcer uspeha u kojem ćemo postaviti standard kako treba razvijati privredu i ostale oblasti društvenog života, i posredno pružiti sliku kako bi trebalo da izgleda Srbija u narednih 50 godina - da postane visokotehnološki razvijena zemlja sa jasno uređenim porezima, stabilnom politikom, da se stvori sistem u kome su sve oblasti spojene u funkcionalnu celinu, kao u Švajcarskoj. Srbija ide dobrim putem, ali mora ići još brže i odlučnije. Šta se u vašem poslovnom stavu nije promenilo proteklih 30 godina i neće se promeniti ni u budućnosti? Intuitivno sam od početka zauzeo stav da u poslu nikako ne smem da se odreknem velikih ciljeva u budućnosti zarad nekih kratkoročnih dobiti i sitnih želja, a kasnije sam se uverio u to da me intuicija nije prevarila i da firme koje dozvole da trenutni interesi prevagnu nad strateškim ciljevima, lako mogu da se nađu na spisku ekonomski mrtvih preduzeća. Zato i danas gledam prevashodno u sliku Slovasa za 10, 20 i 50 godina i u skladu sa tim donosim poslovne odluke danas.