Klevete koje će platiti prave žrtve

Nekim čudom DŽoni Dep i Amber Herd počeli su svoju vezu tokom snimanja filma Dnevnik opijanja, simbolika tog naziva pokazaće se u punom sjaju deset godina kasnije, kada iza njih već bude brak okončan u tišini i postbračna svađa uz internet prenos iz sudnice i buku i bes nekoliko miliona pratilaca. Veza je trajala ukupno četiri godine, u koje je stao i brak dug 15 meseci, a međusobne optužbe zbog kojih su i završili na sudu ušle su u petu godinu. Ono što su jedno o drugom izrekli za to vreme, izvesno je, preokrenuće njihove živote. I ne samo njihove. Publika koja je pratila šta se događalo u toj areni, gledala je, ovom vremenu prilagođenu, borbu na život i smrt, sa sve cikom, vriskom, pljuvanjem, lomljenjem, modricama, seksom, tučom, suzama i krvlju. Nije nedostajalo ni obožavatelja ispred suda u znak podrške, niti ispada poput žene koja utrčava u sudnicu sa bebom vičući „DŽoni, ovo dete je tvoje“, ni bivših žena, ljubavnica, prijatelja, neprijatelja. Ne treba zaboraviti ni analize psihologa koji su se smenjivali procenjujući ličnosti, pa je Amber dobila dijagnozu poremećaja ličnosti, a DŽoni depresije i zavisnosti od lekova protiv bolova. O drogama i alkoholu da se i ne govori. Jesu li onda bili za sudnicu ili za lečenje, još je jedno pitanje koje su vrteli posmatrači? Kada se ta „toksična veza“, kako su je nazvali pasihoanalitičari, raspala i kada je počela bezobzirna osvetnička misija uništenja bivšeg supružnika, na videlo je izašlo nešto mnogo veće od njihove propale veze – način na koji savremeno društvo kažnjava i uništava onog ko bude označen kao nepodoban ili se pokaže da njegov način života ili ponašanje ili stavovi odstupaju od opštih normi ili šta je ono što se naziva kultura poništavanja. Prenosi suđenja ubrzali su celu stvar, pa su posledice nastupile odmah. Advokat je zahtevao da se prekinu, jer njegovu klijentkinju razvlače po društvenim mrežama vadeći njene izjave iz konteksta i neprekidno ponavljajući snimke. „Gospodin Dep veruje u transparentnost“, odgovorio je drugi tim, pa je sud ipak odobrio dalje prenose. Transparentnost je bila neophodna za borbu u kojoj se zahtevalo da nasilniku, kakav je on, ne bude više uopšte dozvoljeno da radi, već je bio izgubio ulogu u filmovima Pirati s Kariba, a potom i neke druge uloge, proteran je iz posla, navukao je na sebe mržnju različitih pokreta za prava žena, zahtevalo se da mu se više uopšte ne dozvoli da snima. Potom je, kada je uzvratio protivoptužbama, Amber izgubila ono što je već snimila u filmu Akvamen 2, jer je njena uloga posle naknadne intervencije svedena na minimum od svega nekoliko minuta. Tako se potpuno transparentno pokazalo kako funkcioniše kultura brisanja (cancel culture) u kojoj se čovek proteruje iz javnog života i bivaju mu uskraćena sva prava, uključujući i pravo na rad. Ostaje bez društvene podrške, opasan po okolinu, jer za sobom povlači i one koji ostaju uz njega i bivaju često isto tako „obrisani“ i na kraju ostaje sam i sledi mu propast. Ali njihova je bračna svađa, koja je prerasla u medijsko-finansijski rat, ostavila za sobom i daleko ozbiljnije posledice. Fenomen porodičnog nasilja bačen je u drugi plan, a način na koji ga je Amber (zlo)upotrebila vratio je stvar unazad za mnoge žene koje su zaista žrtve bračnog, seksualnog i svakog drugog nasilja. Iako je u konačnici DŽoni Dep pobedio u ovom sporu, najveći gubitnici neće biti dvoje holivudskih glumaca koji nisu uspeli da okončaju vezu bez publike, cenu će platiti oni koji će na talasu atmosfere koja je stvorena tokom ovog procesa teže dokazati da stvarno trpe nasilje. Ivana Janković