Žene koje su menjale svet

Teško je i danas biti žena, a kamoli pre dva veka, kada je živela i stvarala Milica Stojadinović Srpkinja, citat je Nenada Šaponje, direktora Kulturnog centra Vojvodine Miloš Crnjanski. Navod je izrečen na tek minulom Festivalu Vila u Vrdniku, inspirisanom ovom pesnikinjom. Tim iskazom zaokružen je i čitav programski luk Heroine, kao delu manifestacije Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022, usredsređenog na žensko stvaralaštvo i uopšte prisustvo žena u javnosti. Pozornica trodnevnog događaja bio je proplanak na jednoj od najviših kota centra fruškogorskog banjskog turizma. Iza nje Vrdnička kula iz rimskog doba i savremena arhitektura hotela Fruške terme, domaćina nekih od dešavanja. Deo kulisa su i kranovi, u službi završavanja elitnog turističkog kompleksa. Ispod je gusta šuma Nacionalnog parka, a na sceni pitoreskna bina okružena nizom belih šatora. Dani vreli, osim za kupače u luksuznim bazenima i onim koji spas od sunca traže po senovitim kafeima. Noći planinski prohladne, taman da naprave ravnotežu sa uzavrelom atmosferom koncerata, bilo da se radi o klasičnom repertoaru, ili pop i rok hitovima. Popodneva sparna, ali se otimaju dremežu zahvaljujući glumicama Anici Dobri i Nataši Tapušković, kao i novinarki Nataši Miljković, koje deci čitaju bajke. Mlađarije je mnogo, pa sa nekima animatori crtaju, ili ih uče o onom što ih čeka kad odrastu – kako da troše i štede novac, kroz kreativne igre i pozorišnu predstavu Čuvari Zmajevog blaga. Devojčice su imale priliku i da se u okviru specijalizovanog kampa obuče u sviranju gitare, bas gitare, bubnjeva, klavijatura i muzičke produkcije. I tako promene statističku sliku po kojoj samo 6,5 odsto devojaka aktivno učestvuje u alternativnom muzičkom životu Srbije. Na prelasku dana u noć, promovisane su antologije i zbirke pesama, mahom na nesvakidašnje načine. Jasmina Topić, laureatkinja nagrade Milica Stojadinović Srpkinja za žensku poeziju koju dodeljuje KCV Miloš Crnjanski, recimo, svoje stihove iz nagrađene knjige Privremeni boravak spaja sa melodijama nalik onim što su ih izvodili Balašević, Ibrica Jusić, Arsen, Oliver Dragojević, ili ih izvodi Rundek. „Nikad nisam volela klasične promocije, te bih uvek pribegavala multimedijalnom konceptu, bilo da sam pesme fizički izlagala ili emitovala video“, kaže Topić. Kako je od detinjstva sanjala da ima svoj bend, iako samouka u sviranju gitare, i ne baš vešta u aranžmanima, prozrela je neke trikove – da pesmu može da skrati, a naslov pretvori u refren, i time stihove prilagodi muzičkoj interpretaciji. Rezultat eksperimenta, sprovedenog sa „drugarima-muzičarima“, Đurađem Šimićem, Mionom Caran Markov i Goranom Zmejevskim, publiku je oduševio. Prisutni su podržavali ritam numera cupkanjem nogom i zbornim tapšanjem, dokazujući praktično ono što piše u obrazloženju nagrade. Da Jasmina Topić „propušta svakodnevicu u lirsko tkivo.., pronalazeći čitaoce (a u ovom slučaju i slušaoce, prim. nov.) u svim generacijama“. „Nagrada Milica Stojadinović Srpkinja podrazumeva novčani deo od 100.000 dinara, ali i štampanje nove knjige ili zbirke izabrane poezije, što smatramo važnijim za razvoj domaće pesničke scene“, objašnjava Gordana Draganić Nonin, urednica ovog projekta. Tom plemenitom cilju ove će godine poslužiti zbirka Sada smo na ostrvima nagrađene Topićeve. Ko je, zapravo, bila Milica Stojadinović Srpkinja, inspiratorka vrdničkog programa u čijoj žiži je bila tradicionalna književna manifestacija Milici u pohode? Ako ne znamo, nismo krivi mi, već selektivno pamćenje istorije. Upućeni će prvo reći da je bila – revolucionarka. Kći seoskog popa, obrazovana uglavnom sama, učenjem stranih jezika i pisanjem pesama, dnevnika i pisama znamenitim ličnostima 19. veka. Svojevremeno, Vuk Karadžić doživljavao je kao rođeno dete, dajući joj savete, ali i usmeravajući na sakupljanje narodnih umotvorina. NJegoš je opisao rečima: „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!“. Srpkinju su poštovali i književnici Ivan Mažuranić, Đorđe Rajković, Jovan Subotić, a od svih ponajviše LJubomir P. Nenadović, možda u nju i zaljubljen. I ona je prema LJubi gajila slična osećanja, nikad nerealizovana u formu romantične veze ili braka. NJih je spojila tek književnica Radmila Gikić Petrović u jednoj od knjiga koju je priredila, u okviru edicije Deset vekova srpske književnosti, u izdanju Matice srpske. Tek Gikić Petrović ne štedi reči hvale povodom te „pesmotvorke, vrdničke vile“, naše Jovanke Orleanke, koja je htela da svojom gitarom bodri srpske vojnike, branioce zemlje od Austrougarske. Večito zabrinute nad sudbinom svog naroda. Koja je brzo stekla slavu, ali još brže bila zaboravljena, pa umrla u siromaštvu, ali po sopstvenom izboru, kako ističe Nemanja Milenković, direktor Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture. I sam očaran Srpkinjinom pojavom i intrigiran okolnostima koje su je formirale. „NJen otac je bio sveštenik u Bukovcu, gde je Milica rođena, ali je bio poslat u Vrdnik, gde 50 godina nije bilo ni krštenja, ni venčanja ni pomena“, navodi Milenković. Izostanak crkvenih ceremonija, pa i službi, vezan je za nemili događaj pokušaja smirivanja Ticanove bune u delu Sremske županije, 1807. godine. Za ovo je bio zadužen mitropolit Stevan Stratimirović, kojeg su „pobunjenici ispratili pucnjima, da l’ u slavu, il’ u znaku ljutnje, ostala je nepoznanica“, po Milenkovićevom tumačenju. Iz takvog ambijenta „poludivljeg mesta“, okrenutog paganskim ritualima i veri u vampire pre no u Hrista, iznikla je „jedna takva vila“. Zaslužna za širenje kulture zajedništva, kakva se promovisala i Festivalom Vila. Milenković pojam žrtve, sveprisutan u domaćoj kulturi, u ovom slučaju doživljava drugačije. Siromaštvo i s tim povezan vid izolacije, bio je izbor Milice Stojadinović Srpkinje, kao što je podređenost slavi muža bio izbor Mileve Marić Ajnštajn, kojoj je bio posvećen deo vrdničke manifestacije. I to kroz plesnu predstavu Teorija relativiteta, u izvođenju Viva dens akademije. Taj mjuzikl raskošnim kostimima i obimnom glumačkom podelom pronosi veru u novo i drugačije, nalik Milevi, ali i Milici Stojadinović Srpkinji. „Ovde se radi pre o preuzimanju rizika susreta revolucionarnih ideja sa tradicionalnom sredinom, nego o uobičajenom shvatanju pojma žrtve“, ističe Milenković. Sličan konstrukt susreta sa novim i drugačijim, i njega je vodio pri zamisli da prestonicu kulture izmesti u Vrdnik. „Osim što su nominovani gradovi uvek u obavezi da deo programa izvedu u svojoj okolini, zašto smo uvrstili opštine Beočin, Sremske Karlovce i Irig, smatrali smo potentnim spoj prirode i kontrolisane urbanizacije, prisutan u Vrdniku, kao delu iriške teritorije“, navodi direktor Fondacije. Vrdnik je zgodan i jer je blizu Beograda, i na naše oči se preobražava u turističkom smislu, koristeći poziciju vazdušne banje, termalnih izvora i 200 sunčanih dana u godini. „Vrdnik predstavlja pravu meru komoditeta i potrebe za rekreacijom, te je idealan za produženi porodični vikend, kako je Festival i zamišljen“, Milenković ističe. Iskoristivši vrdničke prerogative, poljana usred još nedovršenih građevina imala je čast da na njoj nastupi poznata holandska violinistkinja Simon Lamsma, kao i još poznatija violistkinja Tabea Cimerman. Nastupale su i Amira Medunjanin, i Kaliopi, i Natali Dizdar, i zvezda simfonijske rok scene Tarja. Pravo iznenađenje, međutim, priredila je DŽeni Bergren iz nekad čuvene grupe Ajs of bejs, pevajući pesmu Đorđa Balaševića. Svesna da se tome protive, čak i sudski, supruga i ćerka megaslavnog novosadskog kantautora, a podržava raspevana publika Pomeranje granica i jeste suština programskog luka Heroine . „Heroine su posvećene našim najvažnijim naučnicama, umetnicama, dobrotvorkama, aktivistkinjama i drugim ženama koje su menjale svet“, kako je istakla Sara Vuletić, programska direktorka projekta Novi Sad - prestonica kulture. Iz tog uvaženog kružoka, osim Milice Stojadinović Srpkinje i Mileve Marić Ajnštajn, delegirane su i Marija Trandafil, čuvena po dobročinstvu, i Milica Tomić, posvećena feminističkom aktivizmu krajem 19. veka, kao i kompozitorka Isidora Žebeljan... Heroine će pokazati šta znači život dostojan sećanja, kad više nisi žrtva, već junakinja.