Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   26.09.2022. 08:04
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Позориште
Од веризма до брехтовске стилизације

Чинило се да у времену у коме живимо не треба много објашњавати због чега би адаптација „Рата и мира“ могла бити и те како актуелан, занимљив и провокативан чин. Резултат је изненађујуће конвенционална адаптација, која тежиште ставља на мелодрамске заплете


Транспозиција једног уметничког дела у други медиј никада није лак задатак. Постоји мноштво теоријских па и здраворазумских разлога против таквих акција, посебно кад је књижевност у питању, па опет, пракса нас непрестано оповргава нудећи нам бројне примере успешног „превођења“ литературе у друге медије. Оно што је ипак неупитно јесте да таква амбиција мора да има сврху, то јест јасан циљ који жели да се постигне, те ће се њена достигнућа оцењивати у складу колико је тај циљ у тој новој творевини (било да је реч о представи, филму, опери, серији…) на прави начин артикулисан. Фамозни Толстојев Рат и мир тај „роман над романима“ био је већ инспирација за неколико филмских екранизација, ТВ серија, те и једне опере Сергеја Прокофјева, али и већег броја позоришних адаптација које су се кретале од бродвејских (вишедневних) спектакала па до експерименталног минимализма једног Томажа Пандура. Занимљиво је приметити да је поред изузетно богатог филозофског, политичког и психолошког корпуса које роман има, у свим тим адаптацијама подједнако, ако не и много више, ауторима био интересантан управо тај епски карактер Толстојевог дела, те ће готово под обавезно у критикама и приказама било које адаптације стајати и епитет „спектакуларан“.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Дмитриј Рогозин, директор Роскосмоса

Оно што је добро је да „сарамат“ (руска интерконтинентална балистичка ракета) неће тражити сагласност за летење од кукавичких Бугара, осветољубивих Румуна и Црногораца који су издали нашу заједничку историју. Као и остали, Швеђани.

Прочитајте све мисли
bg