Kod prvog pariskog šika

Povod za realizaciju izložbe Modni svet porodice Kalef bio je poklon koji je Muzej 2019. godine dobio od potomaka poznate beogradske sefardske trgovačke porodice Kalef. U pitanju su 33 lista sa modnim ilustracijama u boji, objavljena u nemačkom modnom časopisu Die Modenwelt (Svet mode) u periodu od 1892. do 1898 – kaže u razgovoru za NIN kustos ove izložbe Draginja Maskareli, savetnica u Muzeju primenjene umetnosti. Objašnjava da je časopis Die Modenwelt: die Illustrierte Zeitung für Toilette und Handarbeiten (Ilustrovane novine za toaletu i ručne radove) izlazio na četrnaest jezika, imao veći tiraž od svih modnih časopisa toga vremena i rado bio čitan u Beogradu. „Kao i brojni drugi pripadnici jevrejske zajednice u Srbiji, članovi porodice Kalef bavili su se tekstilnom i modnom trgovinom. U prvim decenijama 20. veka ova porodica imala je tri radnje u Beogradu: konfekcijsku radnju muške i dečje odeće Kod prvog pariskog šika u Kolarčevoj ulici, osnovanu 1903, galanterijsku radnju u Vasinoj ulici, i radnju s metražnom robom u Višnjićevoj ulici.“ Sačuvane modne ilustracije iz časopisa Die Modenwelt pripadale su Matildi Kalef (1879–1942), vlasnici ženske krojačke radnje u Višnjićevoj ulici. „Prvi segment izložbe obuhvata modne ilustracije iz časopisa, sačuvane u porodici Kalef i poklonjene Muzeju. Pruža uvid u istoriju evropske modne ilustracije i štampe, modne trendove poslednje decenije 19. veka, ali i u različite tipove odeće karakteristične za ovaj period,  kao što je odeća za različite dnevne i večernje prilike i društvene događaje, sportska odeća, dečja odeća i kostimi za maskenbale. Znajući da se u fondu Narodne biblioteke Srbije, i u porodičnom vlasništvu, čuvaju fotografije članova porodice Kalef, nastale u beogradskim fotografskim ateljeima krajem 19. i početkom 20. veka, želela sam da zaokružim priču o njihovom modnom svetu kroz narativni, drugi segment izložbe, u okviru koga su prikazane reprodukcije ovih fotografija, uz mapiranje odevnih obrazaca koje su članovi porodice, kao pripadnici građanske klase i beogradske jevrejske zajednice, koristili u svojoj samoprezentaciji“, ističe Draginja Maskareli.