Zarđala točilica za gorivo

Posle polusatne vožnje, jutarnjim vozom iz Lisabona stižem u Kaškaiš, nekada malo ribarsko selo koje je od kraja 19. postalo stecište visokog društva iz celog sveta. Na prilazima Pestana citadeli, obalskom utvrđenju pretvorenom u hotel u kojem se događa godišnja FIPP konferencija - traju građevinski radovi. Preko tucanika prostrto belo platno da štikle direktorki i glavnih urednica uglednih medija sa cele planete ne bi ostale zaglavljene. FIPP (Fédération Internationale de la Presse Périodique) je međunarodna asocijacija izdavača magazina koja okuplja neke od najvećih globalnih medijskih kuća. Ovo je bio prvi postpandemijski FIPP kongres i svi su nekako jedva čekali da se sretnu i uvere ko je preživeo - i u poslovnom ali i u fizičkom smislu. Istorijat FIPP konferencija, na koje sam od 2005. do danas odlazio, u dobroj meri može da oslika presek ne samo medijske industrije u protekle gotovo dve decenije, nego i tehnoloških, političkih i geostrateških promena koje su uticale na izbor lokacija, sastav učesnika i sadržaj onoga o čemu se govori. Maj je 2005, hotel Waldorf Astoria na njujorškoj prestižnoj Park aveniji. Zlatno je doba tradicionalnih medija, čuveni „septembarski broj“ magazina Vogue imao je pola godine ranije preko 1.000 stranica, od čega su oglasi po ceni od 90.000 dolara preko 80 odsto sadržaja. NJujork još leči rane od „11. septembra“, ali se medijska industrija kupa u magarećem mleku u zlatnoj kadi. Prijem dobrodošlice održan je u MoMA, večerali smo ispod Moneovih Vodenih ljiljana, na stolovima su bile vaze s kalama i činilo se kao da će „zlatno doba“ potrajati bar još 50 godina. Ipak i u takvoj atmosferi bilo je glasova razuma koji su ukazivali na moguće probleme. DŽonatan NJuhaus, prvi čovek kompanije CondeNast drži čuveno predavanje „Brend nije dovoljan“ u kojem navodi primere poznatih magazinskih brendova koji su propali na određenim tržištima. NJuhaus predstavlja i spisak razloga: koncept je bio predaleko od osnovnog, previše prilagođen lokalnom tržištu i izgubila se snaga brenda; koncept je bio nedovoljno adaptiran za lokalno tržište; bilo je previše konkurencije na tržištu; loše izabran lokalni partner... Na tom „groblju magazina“ tada su se nalazili brendovi poput časopisa Vogue, Playboy, Maxim, Vanity Fair...koji na određenim tržištima nisu uspeli. Onda je došla 2007. i prvi IPhone (promena načina konzumacije medija), a godinu dana kasnije i svetska ekonomska kriza i pravi „genocid“ koji je utrostručio medijsko groblje. Sledeća konferencija održana je 2007. u Pekingu. Kina je u tom momentu bila „politički korektno“ novo veliko tržište za brojne magazinske izdavače iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i drugih zapadnih zemalja. Danas, u eri „smrti globalizacije“ potpuno nezamisliva lokacija za održavanje ovakvog kongresa. FIPP Magazine Marketplace (sajam magazinskih licenci) u decembru 2008. održan je u Moskvi. Svetska ekonomska kriza već je počela, atmosfera je bila kao na palubi „Titanika“ dok orkestar svira Bliže, o Bože moj. Neka slična konferencija u Moskvi neće se održati sasvim sigurno još dugo. U decembru 2009, kada je kriza već desetkovala medijsku industriju - sajam licenci bio je na verovatno najskupljem i najekstravagantnijem mestu do tada - hotelu Jumeira Beach u Dubaiju. Nama je taj sajam doneo sreću jer smo tu započeli saradnju sa magazinom The Economist, koja traje do danas. FIPP kongres 2011. je održan u NJu Delhiju u Indiji, novom obećavajućem tržištu za brojne magazinske ali i potrošačke brendove; dve godine kasnije u Rimu i tada se već činilo da kriza prolazi, da su izdavači počeli uspešnu tranziciju ka digitalnim izvorima prihoda. Na konferenciji 2015. u Torontu, saopšteno je da će sledeći FIPP kongres biti u Varšavi. Par meseci kasnije stigla je informacija - Poljskoj je oduzeto domaćinstvo konferencije zbog represije nad medijima od strane desničarske vlade u Varšavi. Poslednji pretpandemijski FIPP kongres održan je u novembru 2019. u Las Vegasu. Kongres u Vegasu bio je zanimljiv po mnogo čemu – počevši od, za ove prilike, prilično bizarnog enterijera u Planet Hollywood hotelu, s hodnicima između konferencijskih sala, u kojima se nalaze fotografije i skulpture zombija i sličnih kreatura. Pojedinci su prokomentarisali kako Zombieland i jeste najbolja alegorija medijske industrije danas. Neki veliki izdavači s kojima sarađujemo na izdavanju licencnih magazina u našem regionu prvi put se nisu pojavili na FIPP kongresu. The Economist i Hola!/Hello!, na primer. Da li se razlozi kriju u ekonomskim teškoćama, Bregzitu ili je u pitanju nešto treće, ostalo je da nagađamo. Nisam sreo ni potomke čuvenog Vilijama Randolfa Hersta iz kompanije Hearst, po čijem je liku i delu Orson Vels 1941. snimio film Građanin Kejn. Nekoliko meseci posle Vegasa došla je pandemija, održali smo jednu konferenciju putem aplikacije Zoom a ja sam postao član FIPP borda čiji su sastanci takođe realizovani onlajn. Na ulazu u konferencijski prostor u Pestana citadeli u Kaškaišu nalazi se stara točilica za gorivo koju su nekada koristili brodovi što su ovde pristajali. Organizatori su i nju brendirali sa FIPP znakom, što je moglo da bude i pogrešno protumačeno, naročito kada se zna da je istu metaforu početkom marta ove godine iskoristio Time prognozirajući „konačni slom Rusije“ kao „zarđale točilice za gorivo“ uz naslov: Russia is Down. Forever. Ralf Bihi, 65-godišnji predsednik Nadzornog odbora kompanije Axel Springer govori kako je njegova medijska kuća uspela da ostvari potpuno digitalnu transformaciju. Povukli su se sa nekih tržišta poput Srbije i Mađarske (u Istočnoj Evropi prisutni su još samo u Poljskoj) ali su u prošloj godini imali prihod od 3,3 milijarde evra, od čega je čak 80 odsto došlo sa digitalnih platformi. Predsednik Asocijacije magazinskih izdavača Indije priča kakva je noćna mora bila distribucija magazina tokom pandemije u zemlji od preko milijardu stanovnika. Srećem neka poznata lica, većina ih je između ekonomske krize 2008. i kraja pandemije otišla u druge, prosperitetnije biznise. Predstavnik Burde govori kako su imali sreće pa su rusko i ukrajinsko tržište napustili još pre dve godine. Kada kažem da u proteklih 30 godina, otkako se bavimo izdavaštvom u Srbiji, jedva da smo uspeli da sastavimo tri-četiri normalne godine, svi dižu ruke: ovu priču nije lako „nadmašiti“. Pet ratova, NATO bombardovanje, ubistvo premijera, paljenje američke ambasade, svetska ekonomske kriza, poplave, pandemija, rat u Ukrajini... i još uvek smo živi, izdajemo magazine i organizujemo konferencije i festivale. Jedan Portugalac pita me zna li se zašto je ambasador Srbije Oliver Antić nedavno izvršio samoubistvo bacivši se u Usta pakla koja se nalaze na kilometar od ovog mesta. To je bila velika vest u ovdašnjim medijima, kaže on, a ja sležem ramenima bez želje da razgovor kontaminiram detaljima tog bizarnog slučaja. Drugog dana konferencije imamo sednicu FIPP borda, a Sandri je u hladovini tvrđave pravio društvo kolega Denis Haman koji je 1992. iz Tuzle otišao u London i postao veoma uspešan u izdavačkoj industriji, danas je direktor kompanije Glide Publishing Platform. Osim snalažljivosti i talenta sigurno mu nije odmoglo ni to što mu ime i prezime zvuče i bosanski i britanski. Sednica FIPP borda u podrumu tvrđave na momente je delovala kao iz filma Wall Street: Money Never Sleeps, naročito kada je govorio Ričard Gingras, jedan od direktora kompanije Google (potpredsednik Google News). Čovek iz međunarodnog koncerna koji je tradicionalnim medijima „oteo“ publiku, oglašivače i zaradu, nije birao reči da čelnicima izdavačkih kompanija saopšti kako „nije on taj koji će da sudi šta je fake news a šta nije“. Kada je dodao da je „istina u oku posmatrača“, neki su već počeli da prevrću očima. Sledeći FIPP kongres održaće se na istom mestu istog datuma sledeće godine. Hoće li do tada još ostati „goriva“ u starim točilicama velikih medijskih kuća, ostaje nam da vidimo. Robert Čoban