Umesto automobila, na putevima prekobrojni radnici

Zaposleni u Stelantisovoj ćerka-firmi, Fijat Krajsler automobilima Srbija u Kragujevcu, nezadovoljni ponuđenim socijalnim programom i načinima za rešavanje statusa 1.550 „prekobrojnih“, u ponedeljak, 20. juna, na dva sata blokirali su magistralni put od Kragujevca prema Kraljevu i Čačku. A ako im do tada ne ponude veće otpremnine, bolje uslove za rad u Stelantisovim fabrikama u inostranstvu, ali i zaposlenje u Kragujevcu i Šumadiji za radnike koji ne prihvate ni otpremnine ni dobrovoljnu pečalbu, te pisane garancije Vlade da će dogovor biti ispoštovan, za 22. jun su najavili dolazak u Beograd, uvereni da će blokadom Gazele privući veću pažnju Vlade i predsednika Srbije, koje sada smatraju glavnim vinovnicima njihovih nedaća, jer su uvereni da ih je državni vrh, 28. aprila, potpisujući ugovor sa Stelantisom, pustio niz vodu. Uz to, najvišim zvaničnicima na teret se stavlja i to da su Kragujevac pretvorili u svojevrsnu crnu rupu na saobraćajno–infrastrukturnoj mapi Srbije, jer u minuloj dekadi nijedna od novosagrađenih ili projektovanih modernih saobraćajnica ne vodi prema tom gradu, niti prolazi pored njega, iako je u Kragujevcu sedište mnogih stranih (Fijat Krajsler automobili Srbija, Simens, Vaker Nojzon, Megle…) i domaćih kompanija (Majnd grupa, Zastava oružje, Forma ideale, Tehničko-remontni zavod Medna…). Država od 2012, kad su SNS i SPS došli na vlast, do danas nije izgradila nedostajućih sedam-osam kilometara četvorokolovozne, ukupno 25 kilometara duge saobraćajnice, kojom je Kragujevac trebalo da bude povezan sa Koridorom 10. A tu obavezu država je prema Fijatu preuzela još u septembru 2008, dakle pre skoro 14 godina i da je svake godine gradila samo pola kilometra taj posao bi do sada bio završen. Otuda poznavaoce šumadijskih (ne)prilika i ne čudi što su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, koji su krajem prošle i u prvom tromesečju ove godine bili glavni pregovarači sa top-menadžmentom Stelantisa o budućnosti fabrike automobila u Kragujevcu, bez mnogo protivljenja prihvatili zahtev te multinacionalne kompanije da od ukupno 2.016 preostalih radnika čak 1.550 proglasi za višak. Taj sporazum je navodno bio utanačen još početkom marta, ali Vlada nije htela da ga predstavi javnosti pre izbora, 3. aprila, već 25 dana kasnije. A i tada je obznanjena samo „lepa vest“, da će u Kragujevcu, sredinom 2024, početi proizvodnja i to ne jednog, nego dva nova modela automobila, oba na električni pogon, koji će se praviti na jednoj od četiri Stelantisove platforme za proizvodnju elektromobila, u čiji razvoj ta multinacionalna kompanija planira da do 2025. investira čak 30 milijardi evra. Samo desetak dana kasnije, međutim, usledio je hladan tuš, kada je zaposlenima rečeno da za njih 1.550 više nema posla i da mogu da biraju, otpremninu od 220 evra po godini staža ili dve godine rada u Stelantisovim fabrikama u Slovačkoj i Poljskoj, s tim što im niko ne garantuje da će posle toga biti vraćeni na posao u novu fabriku u Kragujevcu. Novi, poslednji rok za prijavljivanje za rad u inostranstvu istekao je u ponedeljak, 20. juna u 13 časova. Niko u timu pobunjenih radnika, koji već treću nedelju pregovara sa Vladom Srbije, tog dana nije znao koliko se radnika prijavilo za odlazak u Slovačku i Poljsku, za platu od 800 i 850 evra, plus bonus od 17.000 evra, s tim što sami moraju da plaćaju smeštaj, hranu, eventualno lečenje ako se razbole i sve druge troškove. Za NIN, ipak, tvrde da je, koliko oni znaju, odziv bio slab. U prilog tome navode da se do 15. juna, kada je istekao prvobitni rok, za dobrovoljnu pečalbu prijavilo samo 137 radnika, da se u naredna tri dana sa tog spiska odjavilo 15 već prijavljenih radnika i da je naknadno rok pomeren do 20. juna, uz nešto izmenjene uslove rada i života u Slovačkoj, ne bi li se više radnika odlučilo da krene trbuhom za kruhom. Nezadovoljni radnici poslednjih dana nisu se sastajali sa predstavnicima Vlade. „Nemamo više šta da sastančimo. Dobili su naše zahteve, kad ih budu ispunili možemo da se sastanemo da potpišemo. Odziv na rad u inostranstvu je vrlo slab, jer neće niko da ide u Slovačku, u najgoru firmu u Evropi. Neka članovi Vlade, koji nam tvrde da su tamo dobre pare, idu da zarade novac i neka povedu svoju decu“, kaže Zoran Miljković, jedan od vođa sindikata u kooperantskoj firmi Fijat Krajsler plastik, čiji radnici štrajkuju već dve godine. Vlada Srbije i Stelantis saopštili su u subotu da će biti zaštićene ranjive kategorije zaposlenih, osobe sa teškim invaliditetom i žene na trudničkom ili porodiljskom odsustvu, majke sa decom kojoj je potrebna posebna briga, samohrani roditelji maloletne dece (udovci-udovice), majke sa decom do pet godina i žene u procesu vantelesne oplodnje, te da se Stelantis obavezuje da će garantovati radna mesta zaposlenima u FKA Srbija, FKA Plastiku, Slobodnoj zoni FKA i FKA Akademiji nakon što se, posle rada u inostranstvu, vrate u Srbiju. Uz to, u zajedničkom saopštenju se navodi da će zaposleni moći tri puta godišnje da dođu u Srbiju, kao i da će im biti omogućeno da se periodično sastaju sa porodicama, organizovanjem autobuskih linija iz Kragujevca prema fabrikama u inostranstvu. „Za Vladu Srbije bilo je veoma važno da ukloni sve nedoumice kada su u pitanju uslovi programa. Stelantis je potvrdio da će poštovati ono što smo tražili od njih, kada su u pitanju zaštićene kategorije kao što su trudnice, žene sa decom mlađom od pet godina, osobe sa invaliditetom, žene u procesu vantelesne oplodnje. Na današnjem sastanku smo to ponovo potvrdili. Ovo je veoma važan projekat za našu državu“, rekla je Brnabić prošle subote. Globalni direktor proizvodnje u Stelantisu Arno Debef, direktorka globalne korporativne kancelarije Stelantisa i direktorka FKA Srbija Silvija Verneti Blina zajedno su izjavili da će „Srbija igrati ključnu ulogu u sprovođenju strateškog plana Dare Forward 2030 kompanije Stelantis i to je jasna dugoročna posvećenost ovoj državi.“ Ostaje da se vidi da li će Vlada i Stelantis u „sudijskoj nadoknadi vremena“ pristati da se povećaju otpremnine onima koji žele definitivno da odu iz fabrike. Pregovarački tim radnika traži da se ponuđene otpremnine sa 220 povećaju na 1.000 evra po godini staža, a sagovornici NIN-a kažu da nije nemoguće da će Vlada i Stelantis pristati na otpremnine od 450 do 500 evra po godini staža. Isti izvori navode da je premijerka Brnabić, tokom nedavnih pregovora u Beogradu, u jednom trenutku nagovestila spremnost Vlade da se prekobrojnim radnicima, koji ne prihvate ni otpremnine, ni odlazak u inostranstvo, isplaćuje minimalac do pronalaska stalnog posla u nekoj drugoj firmi, ali im se od najave i početka protesta više ne javlja, pa oni sve manje veruju u njena obećanja. NIN saznaje da bi u septembru trebalo da počnu pripreme fabrike u Kragujevcu za dva modela električnih automobila (jedan će se ekskluzivno proizvoditi samo u Kragujevcu, a drugi u još dve Stelantisove fabrike u Evropi). Vrednost te investicije je 190 miliona evra, a država Srbija, kao manjinski partner, izdvojiće 48 miliona. Na ovim poslovima biće angažovano oko 500 radnika, koji će od 1. jula početi da primaju redovne zarade, jer je proizvodnja modela 500L definitivno okončana 20. maja. Sve što se ovih dana dešava, podsetilo je starije Kragujevčane na avgust 2001. Tada je, prilikom restrukturiranja i strateške konsolidacije Grupe Zastava, bez posla ostalo više od 15.000 radnika, ili svaki drugi od tada ukupnog broja zaposlenih u tom industrijskom mastodontu. Mnogi se sećaju da pojedini ministri umalo nisu linčovani ispred zgrade kragujevačke gradske uprave. Više hiljada prekobrojnih Zastavinih radnika od jeseni te 2001. do avgusta 2007. bilo je zbrinuto u novoformiranom društvu Zavod za zapošljavanje i obrazovanje (famozni ZZO), gde su svakog meseca primali 45 odsto od svojih ranijih plata. Za zbrinjavanje radnika u ZZO, država je za šest godina trajanja tog društva, prema zvaničnoj informaciji, potrošila oko 100 miliona evra. I to ne računajući otpremnine od po 250 evra po godini staža, koliko je svaki radnik dobio nakon gašenja ZZO-a, krajem avgusta 2007. Devet godina kasnije, u julu 2016. Fijat je ukinuo jednu proizvodnu smenu u Kragujevcu i otpustio oko 1.000 svojih i radnika pojedinih kooperantskih firmi. Italijanska kompanija je bila daleko darežljivija prema prekobrojnima nego danas Stelantis, te su oni koji su 2016. ostali bez posla dobili otpremnine od po 1.000 evra po godini staža, na šta se ovih dana pozivaju vođe pobunjenih kragujevačkih automobildžija. A koliko je fabrika automobila u Kragujevcu koštala poreske obveznike Srbije? To se verovatno nikada neće saznati, jer su zatamnjeni i javnosti nedostupni brojni delovi ugovora, kako onog potpisanog 2008, tako i poslednjeg, iz aprila 2022. A nepisano pravilo kaže – što je transparentnost manja, to su sumnje veće. Zoran Radovanović