Koga je izbacila poplava

Šta je zajedničko novom gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću i novopečenom gradskom menadžeru Miroslavu Čučkoviću? I jedan i drugi navikli su da potapaju, prvi protivnike u bazenu, ovaj drugi, na nesreću, čitave gradove i ljude. Može biti da je izbor čelnih ljudi koji će voditi prestonicu osveta Aleksandra Vučića Beograđanima za onaj minus od 70.000 glasova, za to što je morao da se sa Draganom Đilasom dogovara oko novih izbora, možda i osveta samom Šapiću za loš rezultat u Beogradu, ali ako je i po Vučićevim standardima – mnogo je. Postavljanje čoveka čije ime je sinonim za potop Obrenovca u poplavama 2014. ne može biti ništa drugo do nastrana tipologija koja zalazi s onu stranu pameti. Nisam siguran s čim je to u vezi, ali za Srbiju i Beograd poslednjih decenija kao da ne može biti nesreće a da to ne bude u dimenzijama XXL. Vraćajući se unatrag osam godina, sve do tih strašnih poplava, Čučković nam se ne ukazuje samo kao metafora potopa, on je slika i prilika onoga što smo živeli poslednjih decenija, posebno u naprednjačkoj Srbiji, dakle vladavine lojalnih a ne sposobnih, impregniranosti prevrtljivih, lažljivosti bezobzirnih, spremnih da gaze preko svega i svih. Jer posle tadašnjeg neverovatno zgusnutog vremena prirodne katastrofe u samo nekoliko dana, sada nam se ponovo dešava Čučković, i ponoviće nam se, korak po korak, ono što nam se događa godinama, uključujući i neki budući bilans onoga što nam se u tom razvučenom vremenu ima dogoditi. I jasno je, ne treba imati iluzija, decenijsko naprednjačko urušavanje države vidimo tek kada se voda odavno povukla, a poplava izbacila Čučkovića. I da, ima još jedna zajednička stvar kod Šapića i Čučkovića. I jedan i drugi su otkrili „Sveti gral“ srpske politike - da je bolje biti na suvom negu u dubokoj vodi. Zato je prvi utapanje svoje stranke u SNS razumeo kao priliku da konačno zasedne na mesto gradonačelnika, jer bolje prilike neće imati nego kao član naprednjaka, a drugi da bekstvom iz rahmetli G17 plus kod Vučića izbegne odgovornost za to što je udavio Obrenovac. I razume se, da uz predsednikovo miropomazanje, skloni sa vetrometine javnosti u debelu zavetrinu zamenika predsednika opštine baš Obrenovca, bivšeg direktora EPS-a Milorada Grčića, odgovornog što nam je iz džepova izbio dodatnu milijardu evra. Kao da im sam Čučković nije dovoljna kazna. Opet, ni ostatak Šapićeve beogradske ekipe nije za bagatelisanje. Uzmimo, recimo slučaj Aleksandra Savića, bivšeg predsednika opštine Voždovac, koji će biti zadužen za komunikaciju sa gradskim opštinama i javnim preduzećima. Na stranu to što je ovaj bivši konobar sa zvanjem električara preko noći stekao zvanje diplomiranog ekonomiste – to postaje neka vrsta inicijacije za napredovanje u esenesovskoj hijerarhiji, problem je što Savić stiže sa bagažom sumnji da je malverzacijama sebi obezbedio čitavu zgradu u Jajincima, dakle u opštini koju je vodio. Baš blizu predsedniku. Ali ništa ne smeta. Ima Savić nešto što se posebno ceni u SNS-u. Kada je ono izbio sukob Stefanovića i Vučića, prvi je digao glas protiv Neše, za čijeg je čoveka važio. A ispravna partijska diferencijacija para vredi. Preostala dvojica iz tima, Predrag Lukić i Cvijo Babić, koji će biti zaduženi za gradski saobraćaj i komunalna preduzeća, sveži su prebezi iz redova demokrata. I tu se mora Vučiću odati priznanje za onu sintagmu o „žutom ološu“. Oni izgleda stvarno drmaju Srbijom. Uključujući Vesića i Sinišu Malog. Zamenica gradonačelnika Vesna Vidović, supruga predsednika opštine Savski venac, Miloša Vidovića, više dođe kao partijski kerber koji je tu da obezbedi da u beogradskom hadu sve bude kako Bog i Vučić zapovedaju. E sad, moguće da je Vučić Šapiću složio ovaj komplot u kome se ne zna ko je manje stručan, a ko više poslušan kako bi mu pokazao da i od „kompletnih idiota“ ima gorih, a da mu se istovremeno ne može prebaciti da nije ispunio obećanje dato bivšem vaterpolisti kada je utapao svoj SPAS u SNS. Doduše, najkasnije do proleća iduće godine, ako je verovati razgovoru koji je vodio sa Đilasom. A imajući u vidu kakvom je timu data prestonica na upravljanje, možda je i bolje da se sve to odigra sada ili bar što pre. Ništa bolje od toga neće definisati politiku vlasti, ništa bolje neće razdvojiti političke budale od političkih ništarija i ništa neće povući deblju liniju između praznih galamdžija i iskrenih opozicionara. Za dobro Beograda.