Ko se prvi javi, dobija termin za igru

Pre godinu-dve, na Fejsbuku su se pojavile slike iz osamdesetih godina prošlog veka, na kojima su Tihomir Stanić, Vladan Gajović i Maja Lalević u predstavi Venecijanka koja se igrala u Kapetan Mišinom zdanju, koje je tih godina slovilo kao Dvorište Petra Zeca. To je za agilnog Tiku Stanića bila crvena lampica da se konačno ozbiljno zainteresuje za taj prostor, jer se godinama pitao zašto se on leti ne bi koristio, kao što je to svojevremeno radio reditelj Petar Zec. S tom idejom su Vladan Gajević i on otišli u rektorat, jer dvorište u Kapetan Mišinom zdanju pripada Beogradskom univerzitetu, i napisali molbu da im se dozvoli korišćenje tog prostora u letnjim mesecima – julu i avgustu. Tadašnja rektorka Ivanka Popović i nadležni su to rado prihvatili, kao i sadašnji rektor Vladan Đokić, i napravljen je ugovor na pet godina. Tako je nastao Teatar u Atrijumu Rektorata Univerziteta u Beogradu – Teatrijum. Među pokretačima ove smotre su i reditelj Marko Misirača, u nekoliko predstava igraju i Vesna Stanković i Lepomir Ivković, Stefan Radonjić, Milica Janković... Prošlog leta je svoju monodramu dva puta odigrala Vesna Pećanac, a igraće je i ove godine. Ostalo je upamćeno prošlogodišnje izvođenje monodrame Hane Jovčić Lečenje duše in vivo. Ova sjajna glumica je autor teksta, reditelj i izvođač izuzetno zanimljivog teksta koji je publika s oduševljenjem pozdravila. Formalni upravnik Teatrijuma je Vladan Gajević. Sagovornik NIN-a Tihomir Stanić podseća kako je bilo: „Počeli smo prošle godine, odigrali smo 50 predstava, kiša nas je omela u dva-tri slučaja, napravili smo svoju produkciju, predstavu Don Žuan koju je po Molijeru adaptirala Vida Davidović, a to vam je Don Žuan u Beogradu danas. Vida je od tada do danas dobila Sterijinu nagradu i imala uspešne premijere. Predstavu smo režirali Marko Misirača i ja, odigrali smo je desetak puta tokom prošlog leta, a ove godine ćemo je igrati osam puta. Za ovu godinu smo na konkursu Ministarstva kulture dobili deo sredstava za predstavu Tesla, svetlopis o vremenu, autora Miroslava Benka koji je i reditelj. Premijera će biti 13. jula.“ Stanić naglašava da je Teatrijum dobio i prihvatio ponudu da CEBEF bude koproducent te predstave, kao i predstave Banović Strahinja, po tekstu Borislava Mihajlovića Mihiza u režiji Bojana Lazovića, čija je premijera 5. jula. Za sladokusce, Petar Božović će 17. i 18. jula, s Prvim beogradskim pevačkim društvom izvesti NJegoševu Luču mikrokozma. Ove godine, Teatrijum je otvoren 1. jula gostovanjem Fakulteta umetnosti iz Prištine s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a izveli su Simfoniju Orijenta Petra Slavenskog. To je deo doktorskog rada dirigenta Igora Sarajlića. Bio je to pravi spektakl u prepunom dvorištu gde su ljudi stajali i ovacijama pozdravljali izvođače: „Naša smotra, naš festival, naš Teatrijum, nije elitističko pozorište koje selektuje predstave, jer takvih programa već ima dovoljno. Mi smo organizovani horizontalno. Svaki dramski umetnik koji poželi i na vreme prijavi svoju predstavu da igra u Teatrijumu, dobija svoju priliku. Usklađujemo termine, i onog trenutka kada smo popunili termine, selekcija je završena. Prošle godine smo otvorili mojom predstavom Na Drini ćuprija, a ove godine ćemo zatvoriti našu smotru ovom mojom predstavom. Zahvaljujući entuzijazmu umetnika i potrebi grada, Beograd ima veliki broj samostalnih trupa koje nemaju gde da igraju svoje predstave. Zato je Teatrijum namenjen pre svega njima, ali i akademijama umetnosti od kojih će neke ove godine izvesti ispitne predstave svojih studenata. Ideja nam je bila, nadam se da ćemo je iduće godine i ostvariti, da napravimo smotru akademija umetnosti iz zemlje i regiona, da omogućimo deci da provedu u Beogradu deset-petnaest dana, da gledaju jedni druge, da preko dana imaju radionice koje bi vodili značajni umetnici iz regiona, i da tako Beograd i tokom leta bude kulturni centar regiona, što je on i inače.“ Pored sredstava koja su dobijena na konkursima, pomoći CEBEF, Teatrijum opstaje zahvaljujući ličnim ulaganjima njegovih osnivača, a ove godine su tu i neki sponzori sa dragocenom pomoći. Mivela će svake večeri deliti svoju vodu ne samo učesnicima već i gledaocima, a od nevelikog prihoda se deli simboličan honorar izvođačima. Zahvaljujući sponzoru dobili su sajt teatrijum.rs a termini igranja se dobijaju po principu ko se prvi javi, dobija termin koji mu odgovara. Ravnopravan tretman imaju vrhunski afirmisani, etablirani i dokazani umetnici, kao i početnici: „Na poslednjim izborima u Beogradu, bio sam u timu koji je podržao kandidata Vladetu Jankovića za gradonačelnika. Mene je najviše zanimalo šta se može uraditi, promeniti, poboljšati, kad je o kulturi reč. I tada sam promovisao svoju osnovnu ideju da godišnji gradski konkurs bude stalno otvoren. To ima rezona, jer vi konkurišete za projekat, i dok dobijete sredstva, vi već morate da ga uradite, a to znači da uložite vlastita sredstva, ili da odustanete. Od honorara koje dobijemo za snimanje, mi finansiramo ovo u Teatrijumu, dok nam se to eventualno ne vrati. Ovaj Teatrijum je na tragu ideje da se u kulturnoj ponudi, kako Beograda tako i države, moraju izdvojiti neuporedivo veća sredstva za samostalne trupe. Institucionalna pozorišta imaju svoj osnovni budžet, ali imaju i određenu inerciju koja će teško dovesti do većeg estetskog ili bilo kakvog organizacionog pomaka. Naše pozorište je okoštalo u organizaciji koja je ostala iz vremena realsocijalizma i tu se teško može izroditi suštinski boljitak. Podrška samostalnim umetnicima u svim sferama je nešto što može da pomeri dostignuća u umetnosti i izrodi novi umetnički kvalitet“, kaže Tihomir Stanić. On je ovih dana završio snimanje serije Vera, šeste sezone serije Ubice mog oca, počinje snimanje treće sezone Kamiondžija. Posebno mu je drago što ga je Ivana Žigon zvala da igra u njenoj režiji u predstavi Jelena, žena koje nema, gde će se po ko zna koji put pojaviti u ulozi Ive Andrića. Izvešće je krajem avgusta u Novom Sadu i u Herceg Novom: „U finalnoj smo fazi pregovora sa RTS da ove jeseni počnemo snimanje serije Nobelovac od osam epizoda. Ja bih režirao i igrao Andrića u periodu njegovog života od 50. do 70. godine. Radnja počinje 26. oktobra 1961. godine, kada je saznao da je dobio Nobelovu nagradu za književnost, do časa kada je primi i ode sa svojom ženom Milicom u Švajcarsku, gde su mu još 1941. nudili da ode bez nje, a on je odbio.“ Završimo ovu priču o Teatrijumu s jednom izvanrednom akcijom: ovog leta će se svakog vikenda od 11 sati, subotom i nedeljom, besplatno igrati predstave za decu i roditelje. U produkciji ovog festivala premijerno će se izvesti komad Koliko zrnaca do šaha autorke Mirjane Ilić. Sve ovo omogućila je Fondacija „Alek Kavčić“, profesora Aleksandra Kavčića, inženjera koji je u javnosti poznat kao pokretač akcije deljenja besplatnih onlajn udžbenika. Radmila Stanković