Evropska budućnost i srpska posla

LJudima koji ne mare za sport, Evroligu je najlakše predstaviti kao košarkaški pandan Evropske unije. Bogata je, moćna je i interes okuplja članice uprkos unutrašnjim sukobima. Mrze je i oni koji nisu deo organizacije i oni koji jesu, ali svako sanja, juri ili pomno čuva članstvo. I sve je teže ući u tu uniju ili opstati u njoj. Jasno je, dakle, da će nastup Partizana i Crvene zvezde u sledećoj evroligaškoj sezoni, nastup dva srpska kluba među 18 elitnih košarkaških timova Evrope, biti dika domaćeg sporta. Sve drugo, pak, predmet je rata crvenog i crnog, ne manje ozbiljnog od frke u istoimenom Stendalovom remek-delu. Pljušte međusobne navijačke optužbe za nesportsku pomoć države, a država je nedavno odgovorila isturajući ministra finansija Sinišu Malog da i jednima i drugima, kao i njihovim fudbalskim klubovima, zapreti zbog neplaćenog poreza. Iza prethodnice, pretnju je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić. Pet utakmica nedavnog finala Jadranske lige, i jednima i drugima najvažnijeg takmičenja, koje okuplja najjače timove bivše Jugoslavije i donosi mesto u Evroligi, bilo je žestoko i na terenu, i na tribinama, i oko zapisničkih stolova, i u medijima. Iz majskog i junskog haosa kao pobednica je izašla Crvena zvezda, i rezultatom 3:2 osvojila šesti jadranski trofej u prethodnih osam godina. Time je obezbedila i novi evroligaški nastup, dok je Partizan od Evrolige dobio specijalnu pozivnicu, izvesno i zahvaljujući magiji imena Željka Obradovića, najuspešnijeg košarkaškog trenera Evrope. Biće to tek drugi put da oba večita rivala nastupaju u najjačem evropskom takmičenju, a Partizan se u njega vraća posle osam godina. Kada se sve to sabere, jasno je zašto i crno-beli i crveno-beli svet predstojeću sezonu posmatraju u dihotomiji „pukovnik-pokojnik“. Nije još ni prva lopta podbačena, a ventili strasti već su otpušteni. Navijači crveno-belih su prethodnih nedelja besneli po društvenim mrežama zbog odlazaka trenera Dejana Radonjića i dvojice igrača, Ostina Holinsa i Dejana Davidovca, kao i medijskih najava da se najjači klupski adut, reprezentativac Srbije Nikola Kalinić, seli u Barselonu. Termin „raspad“ se brzo proširio, ali su ga brzo i obezvredili dolasci dva ozbiljna pojačanja - reprezentativca Srbije Nemanje Nedovića i dojučerašnjeg pulena moćnog grčkog Olimpijakosa Hasana Martina. Sportski direktor KK Crvena zvezda Milan Dozet konstatuje da su svi ti napisi, mrežni ili medijski, bili neutemeljeni senzacionalizam. „Najveća snaga KK Crvena zvezda je sistem koji daje rezultate već godinama. Zaboravlja se da je Crvena zvezda uspevala da nadomesti i Gudurića, i Brauna, i Berona, i mnoge druge koji su delovali kao nezamenljivi. Davidovac i Holins su otišli u CSKA i Makabi za veći novac, ne zato što su igrali loše ili bili nezadovoljni statusom ili ponudom našeg kluba. Još pre nego što je Dejan Radonjić rešio da potraži novi izazov, odlučeno je da se ne produžava ugovor sa Nejtom Voltersom i Majkom Cirbesom. Snaga Crvene zvezde već godinama je baza domaćih igrača. Dovođenjem Nemanje Nedovića, koji je izuzetan, i to još domaći igrač, pokazali smo namere da i ove sezone stvorimo dobar tim za sledeću sezonu, a stigao je i američki centar Hasan Martin. Stigao je i novi trener, Vlada Jovanović, koji se pokazao prvo u našem sistemu, a kasnije kao prvi trener u KK FMP i KK Cibona i kao pomoćnik selektora reprezentacije.“ Ostala pojačanja zasad se, naravno, kriju u onom poređenju sa zmijskim nogama, ali nema raspada koji bi valjalo sakriti. „U takmičenju kakvo je Evroliga, u kome imate klubove sa budžetima od 25, 30, pa i 40 miliona evra, nema garancije za uspeh. Cilj je da igramo dobru košarku, da stvorimo homogenu ekipu koja će se boriti za svaku loptu. Nakon dvadeset trofeja u periodu od deset godina, želimo da napravimo i iskorak u Evroligi, ali to zavisi od mnogo faktora“, nastavlja Milan Dozet. O evrima će biti još reči docnije, a u crno-belom taboru je takođe prometno. Iz kluba su zasada otišli Nemanja Dangubić i Letonac Rodions Kuruc, koji nisu imali veliku ulogu, kao i dosta značajniji Amerikanac Dalas Mur. Kao zamena su dosad stigli Danilo Anđušić, kome je ovo treći dolazak u Partizan, i bivši košarkaš Jute, Klivlenda i Barselone Dante Egzam. Predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović smatra da je Evroliga stigla u pravom momentu. „Nema smisla da klub Partizanove veličine, klub sa ovoliko navijača, igra bilo šta osim Evrolige. Klubovi Evrolige ulažu mnogo novca, konkurencija je velika i cene igrača su porasle. Ali Partizan ima adute koje neki takvi klubovi nemaju, poput Željka Obradovića, pa smatram da ćemo lakše doći do pojačanja nego ekipe koje nemaju našu istoriju. Ima igrača na tržištu kojima novac nije imperativ, igrača koji su se ostvarili i vratili iz NBA, a još nisu blizu penzije i biraju zdrave sredine, u kojima će igrati pred velikim brojem navijača. Partizanu će Evroliga davati veliku vrednost, i nadam se dugogodišnjem učešću u najvišem rangu takmičenja. Surovo je simultano se boriti u Evroligi i za osvajanje Jadranske lige. To što nemamo stalnog člana Evrolige možda je i nepravedno prema klubovima sa ovih prostora, i nadamo se da će se to promeniti. Srpski klubovi mogu mnogo više od šesnaeste ili trinaeste pozicije. Čekali smo šansu osam godina, i nećemo je propustiti”, kaže Mijailović. Pošto govorimo o profesionalnom sportu, te šanse tek u drugom redu zavise od veštine igrača. U prvom redu zavise od novca koji klub ima da vešte igrače dovede. Košarka zaista nije profitabilna nigde osim u NBA, Srbija nema mnogo privatnih firmi koje mogu da podnesu popunu evroligaških budžeta, i država je u finansiranju nezamenjiva. U već pomenutom junskom obraćanju Siniša Mali je rekao da je u poslednjih deset godina KK Crvena zvezda od države dobila 26 miliona, a KK Partizan nešto više od 24 miliona evra. Dodao je i da je poreski dug KK Crvena zvezda oko 90 miliona dinara (oko 765.000 evra), a KK Partizan 640 miliona dinara (oko 5,4 miliona evra). Rat oko ovih brojki ne da se objasniti u jednom tekstu, a to ćemo ukratko ilustrovati stavkama tri i četiri. Onaj kome je crveno-belo milo podvlači da je Partizanov poreski dug sedmostruko veći, da se zato klubovi ne mogu smeštati u isti koš, i pita se kako Partizan uopšte funkcioniše, a kamoli dovodi dobre igrače. Iz crno-belog sveta uzvraća se podsećanjem na to da je Crvena zvezda ranije dugove (ne samo poreske), teške oko 13 miliona evra, rešila tako što se 2011. zamrzla, prenela ime i takmičarske licence na FMP iz Železnika, koji je narednih godina nastupao pod njenim imenom. Potom je u dogovoru sa državom ušla u Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), koji je podrazumevao otplatu samo dela dugova. Predmet je crveno-crnog spora, naravno, i koliki je taj deo bio. U svakom slučaju, kada su dugovi očišćeni, 2015, izvorna Crvena zvezda je odmrznuta. Što se tiče današnjice, sportski direktor Crvene zvezde Milan Dozet podseća na stroge finansijske zahteve Evrolige. „KK Crvena zvezda je dužan da se pridržava pravila Evrolige, a jedno od njih je i da godišnji budžet ne sme da bude manji od sedam miliona evra. Od toga najviše 65 posto može da se izdvaja za plate igrača, a u sistemu imamo i mlađe selekcije, koje su nam izuzetno važne, menadžment, trenere… Plan je da budžet za ovu sezonu bude oko devet ili deset miliona evra, što je velika suma za naše prilike, ali nije za najjače klupsko takmičenje u Evropi. Dugovi KK Crvena zvezda nisu veliki, svode se na dve neisplaćene plate igračkom pogonu za prethodnu sezonu, i (sada već) oko 450.000 evra poreskog duga. Crvena zvezda je u prethodnom periodu državi na ime poreza platila više od sedam miliona evra. Da smo u poslednjih pet sezona, umesto za porez, izdvajali sumu od milion evra za jačanje tima, imali bismo još po dva izuzetna igrača svake sezone. Došli smo do apsurdne situacije da oni koji se pridržavaju zakona ove zemlje u kojoj privređuju i rade, ispadaju ’ovce’. Možemo da funkcionišemo, ali nije lako.“ Dozet dodaje da Crvena zvezda ima „transparentnu pomoć države“, koju je pokazala i finansijskim izveštajima. „Učešće države u poslednjih jedanaest godina iznosi 35 odsto. Ostatak klub obezbeđuje prodajom sezonskih ulaznica i dnevnih karata, kao i sponzorskim ugovorima“, zaključuje Dozet. Ostoja Mijailović, predsednik KK Partizan od 2017, ističe da su podaci o Partizanovom dugu tačni, i da je taj dug star dve decenije. „Dugovati porez jeste neprimereno, i kao privrednik ne mogu to da opravdam, ali naš poreski dug star je dvadeset godina. Tražimo način da to rešimo. U planu smo reprograma i tražimo kolateral za obezbeđenje. Dugove servisiramo redovno, ali nam oduzimaju potencijal za dalji razvoj. Važno je da nismo pod blokadom BAT“, ističe Mijailović. BAT (Košarkaški arbitražni tribunal) zloglasna je skraćenica navijačima oba kluba, budući da to međunarodno telo može da zabrani klubovima dovođenje novih igrača ako su starima dužni, što se dešavalo i Crvenoj zvezdi i Partizanu. Mijailović veruje da još nijedan klub nije „zatvorio“ zahtevan evroligaški budžet, ali da će Partizanu svakako biti lakše nego dok je igrao u Evrokupu, drugom evropskom takmičenju po snazi. „Imamo veliki prihod od sezonskih i dnevnih karata, a javljaju se i mnogi sponzori, jer im je interesantno da uđu u Partizan sada kada igramo Evroligu. Radili smo na tome da imamo što više sopstvenih prihoda, i ne očekujemo da nam država da novac bez našeg rada. Od kada sam na čelu kluba, sve moje kompanije su sponzori, i to je jedini model opstanka u Evroligi. Obaveza je predsednika klubova da podele finansijski teret na tri dela - jedan deo su sopstveni rad i dovođenje sponzora, drugi deo snose navijači kupovinom karata, a za treći će država priskočiti u pomoć”, zaključuje Mijailović. KK Partizan do 2014, a KK Crvena zvezda posle toga, u Beogradu su redovno pobeđivali najbolje što Evropa može da ponudi. Bogat izvor košarkaškog talenta i bogat repertoar navijačke podrške, koju su brojni strani igrači proglasili jedinstvenom, u desetinama su prilika bili previše i za Real i za Barselonu, i za Olimpijakos i za Panatenaikos, i za ruske i za turske i za sve druge klubove koji Evroligu osvajaju. Da li tako može da bude i dalje, za NIN je veoma zanimljivo analizirao Dragoljub Vidačić, devedesetih godina plejmejker i Crvene zvezde i Partizana, a ovih dana glavni trener i direktor košarkaškog kampa Jubak. „Partizan je posle odlaska Duška Vujoševića 2015, a i pred kraj njegovog rada, bio pritisnut dugovima i lošim poslovanjem. Ranije je to nadoknađivao dobrim rezultatima i lansiranjem velikih igrača za našu reprezentaciju, ali kada više nije mogao da računa na Evroligu kao magnet za igrače, zapao je u takve probleme da čovek nije mogao da ga prepozna. U njemu nije bilo igrača koji je obećavao da bi mogao da bude reprezentativac ili NBA igrač, i Partizanovo mesto na tom planu su zauzeli Mega i spoj Crvene zvezde i FMP, pošto ta dva kluba funkcionišu kao jedan sistem. Činilo se da Partizanu preti sudbina regionalnog proseka, poput Jugoplastike, Cibone, Zadra, pa i Crvene zvezde do 2012. Bilo je promašaja i sa trenerima i sa igračima, mnogo je moralo da se plati, a nije se isplatilo, ali na kraju su se vratili u Evroligu. Sadašnji model Partizana, međutim, nije karakterističan za našu košarku. Naš model je ranije bio da vrhunski igrači grade vrhunske trenere, da jedni druge podižu. Željko Obradović je verovatno najbolji trener Evrope, ali radi posao koji je veoma težak - istovremeno gradi tim i juri rezultat. Imao je sužen izbor stranaca spremnih da igraju Evrokup, pa je bio polovično uspešan. Ne bih ocenjivao dalje dok ne vidimo koga će Partizan zadržati i dovesti, ali tim Partizana koji je igrao finale Jadranske lige nije dovoljno jak za ono što očekujemo od naših timova u Evroligi - da pobedi u većini utakmica kod kuće.“ Dragoljub Vidačić ima reči upozorenja i kada je reč o Crvenoj zvezdi. „Zvezda je u periodu kada je prepakovana UPPR-om i preregistracijom imala velika ulaganja, očigledno veliku pomoć državnih preduzeća i svih struktura koje su mogle da pomognu. Istrajali su tri ili četiri godine, i onda su se pojavili Nikola Kalinić, Marko Gudurić i drugi, i uspeli su da naprave nešto što je ličilo na uspešan koncept. Onda su prestali da forsiraju mlade igrače, i počeli da previše vode računa o rezultatu, za šta nije bilo opravdanja, jer je uz budžete CSKA, Reala, Fenerbahčea, Armanija, nerealno razmišljati o velikom uspehu u Evropi. Ni Crvena zvezda ni Partizan nisu sa tim klubovima ravnopravni ni novcem, ni načinom života koji Beograd može da ponudi. Ove sezone je Crvena zvezda uspela da iscedi poslednje što se moglo od rada do 2016. ili 2017, i sada praktično nema zamenu u igračima iz sopstvenog pogona.“ Proslavljeni košarkaš nije bio oduševljen ni finalom Jadranske lige, koje jeste bilo spektakularno, ali na pomalo ekscentričan način. „Finala su uvek rađala velike igrače, a ovo nije lansiralo nijednog. Videli smo igrače koji imaju kvalitet, ali se nisu isticali majstorstvom jer se tražila pobeda po svaku cenu i igralo se `prljavo`. Igrači su svakako dali `dvesta posto` fizički i mentalno, ali to nisu bila njihova najbolja izdanja. Osećam da jedva čekaju da odu odavde. Ranije se u inostranstvo išlo jer se moralo, zbog veće zarade, ali svi bi ostali da se kod nas moglo zaraditi barem 70 odsto tog novca. Sada verujem da bi igrač za isti novac radije igrao u inostranstvu nego ovde, što je već crvena lampica.“ I još o novcu, naravno. „Izgledamo tako zavađeno oko novca za koji se Partizan i Crvena zvezda bore da je to van svih pravila sportskog ponašanja. Zarad novca za koji naslućujem da predsednik države treba lično da ga dodeli, vodeći ljudi oba kluba u prethodnim mesecima su molili za sebe i opanjkavali drugog. Država se ranije nije toliko mešala u sport. Poslednjih godina čelni ljudi države mešaju se u to ko treba da dođe u Crvenu zvezdu i Partizan. To je sada realnost, a pre petnaest godina ne bi bilo normalno“, ističe Vidačić. On, ipak, ne propušta da podvuče da je davati košarci smislenije od mnogih drugih državnih poduhvata. „Mislim da će para biti i za jedne i za druge. Baca se na hiljadu besmislenih načina, a sport najmanje zaslužuje da bude oštećen. Sportisti su poslednji kojima treba da se zameri stanje u školama i bolnicama, jer oni često potiču iz siromašnih porodica, poznaju te probleme, i ne samo da su poslednji koji bi otimali od siromašnih, nego i daju u humanitarne svrhe. Oni koji prigovaraju, projektuju sebe, svesni da su sami bacali pare. Neka se država prvo obrati ljudima u javnim preduzećima, da vidi da li se tamo štiti novac svih građana. Neka obe ekipe dobiju budžete koji su im potrebni za Evroligu, samo bih voleo da vidim da se to radi kao u zemljama Zapada.“ Marko Lovrić