Kad i Brnabićeva zanemi

Na nedavnu ocenu Fridom hausa da je Srbija najviše nazadovala u demokratiji, naprednjaci su ispalili čitav opus uvreda, ali su bili neuobičajeno ćutljiviji nakon daleko poraznijeg izveštaja koji je stigao od tela SE zaduženog za korupciju – Greka. Ni oni, a ni njihovi mediji, nisu imali baš ništa da kažu. A i zašto bi? Tačno je da tamo piše da je korupcija baš rasprostranjena u Srbiji, ali nije baš štivo koje bi skrenulo na sebe pažnju prosečnog birača i nedostaju mu primeri koji bi ga učinili prijemčivim masama: ko plaća inostrano školovanje deci Siniše Maloga, ko finansira tašne od 4.000 evra predsednikove medijske savetnice, da li Vučić stvarno šeta trenerku vrednu pet penzija ili nosi „nešto iz fundusa“ i da li Vulin uopšte ima tetku u Kanadi koja je platežno sposobna da mu 20 puta pokloni po 9.000 dolara? A bez takvih primera sve to može da prođe ispod radara, ali i pitanja da li su te silne skupe „poklone“ prijavili Agenciji za borbu protiv korupcije jer ih na to obavezuje zakon. Ipak, Greko je bez upiranja prsta u pojedince detektovao glavne kanale i aktere moguće korupcije i došao do zaključka da u jednoj razbucanoj demokratiji postoji baš mnogo kandidata spremnih da trguju uticajem. Zbog toga je prvi put u spisak lica koja bi trebalo kontrolisati uključio predsednika države, njegove savetnike i šefa kabineta, kao i savetnike premijera i članova Vlade jer zbog „kombinacija političke prirode imenovanja i šefova kabineta i savetnika Vlade, kao i njihove uloge u pružanju stručnih saveta ministrima“ mogu da utiču na odluke i nužna je provera njihovog integriteta. Uz to su ukazali i na jednu blamantnu pojedinost – da se uopšte ne zna ko su sve savetnici i koliko ih ima. U izveštaju se navodi: „Primećuje se da ne postoji detaljna lista savetnika, bilo da se radi o specijalnim savetnicima, savetnicima Vlade ili savetnicima predsednika. I dok svako ministarstvo treba da izradi dokument u kome se navodi ko je angažovan kao savetnik, on se dostavlja samo na zahtev prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“. „Lepo je što su to napisali, ali niti će to Vučić sprovesti, niti možemo da utičemo na njega. Ako Evropa bude vršila pritisak i tvrdila da nećemo ući u EU, on će odgovoriti - pa dobro, ima vremena. Zašto bi neko hteo da bude državni funkcioner za 1.200 evra kada bi na drugom mestu mogao da zaradi 10.000? Zato što ima skrivene prihode moći i novca i to nam je jasno čim ih ukrstimo sa njihovom potrošnjom. Većina školuje decu u inostranstvu, a podilazi siromašnom narodu - evo i mi smo siromašni jer se toliko borimo za vas da nemamo šta da jedemo. Ne mora poslanik da ide na magarcu u parlament, ni ministar u pocepanim cipelama, ali kada ima cipele koje vrede sedam plata dužan je da pokaže kako ih je obezbedio“, kaže prof. Božo Drašković, bivši član odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Na pitanje kako funkcioniše taj sistem korupcije, dodaje: „Nijedan predsednik na svetu, pa ni kod nas nije imun od sklonosti ka korupciji, samo oni žele da budu umiveni, iza zavese i da nikako trag ne može da dođe do njih. Za to služe ljudi u kabinetu. Neće presednik da zove Zagorku Dolovac već će svom šefu kabineta i savetniku reći da ide do nje i da joj kaže da ne dira to i to. Nema traga, nema telefonskog poziva, ali postoje posrednici. Mi svi to sve znamo i to je oduvek tako, krenulo je od Miloševića i nije prestajalo, ali je samo pitanje stila kako se to radi. Meni se čini da sadašnji predsednik to radi veoma javno. On deli novac iz budžeta telefonom! Možemo mi koliko god hoćemo procedura da propisujemo, ali to ne vodi ničemu.“ Pa, možda i ne vodi imajući u vidu pomenuto ignorisanje izveštaja. Deluje gotovo nezamislivo da se ni udarnici u zaštiti lika i dela predsednika, poput Vulina i Brnabićeve, nisu oglasili svojim uobičajenim arsenalom uvreda u kom bi osudili „sraman napad“ na Vučića i „lažovčine“ iz Greka koji su ga optužili da ne poštuje Ustav. Očito im je bilo u interesu da ne skrenu pogled prosečnih birača ka tom delu izveštaja u kom su taksativno navedeni svi primeri njegove vladavine mimo zakona. „Evaluacioni tim Greko primećuje da predsednik nije samo šef države, koji obavlja čisto ceremonijalne funkcije, već je takođe uključen u sprovođenje izvršnih ovlašćenja. Kao prvo, predsednik doprinosi načinu na koji se vode spoljni poslovi zemlje, posebno u pregovorima o članstvu u EU, međunarodnim ugovorima i dijalogu sa Kosovom. On se pojavljuje kao glavni sagovornik stranih predsednika i šefova vlada u razgovorima, ne samo o spoljnoj politici, već i o domaćim stvarima i trgovinskoj saradnji. Osim toga, on predsedava Savetu za nacionalnu bezbednost, koji se bavi bezbednosnim i izvršnim temama. Primera radi, predsednik je predvodio konferenciju za novinare održanu posle sednice SNB-a, na kojoj je naveo da se razgovaralo o aktivnostima protiv kriminalnih organizacija, strategiji vakcinacije protiv kovida-19, nabavci nove opreme za Ministarstvo unutrašnjih poslova i za vojsku, kao i o istragama o nedavnim ubistvima počinjenim u Beogradu. Vanredno stanje zbog pandemije kovida-19 proglasio je predsednik, a ne Narodna skupština (čl. 200. Ustava). On utiče na rad Vlade i, na primer, on je tražio povlačenje Vladinog predloga zakona ili je najavljivao praktične mere za suzbijanje pandemije (kao što je policijski čas) ili za upravljanje cenama električne energije. On takođe može i da vrati zakon Narodnoj skupštini ako, analizom svoje administracije, zaključi da nacrt zakona `ne reguliše oblast na odgovarajući način‘, što je nedavno uradio za Vladin nacrt zakona koji se odnosi na životnu sredinu. Štaviše, saopštenje za javnost o najvažnijim odlukama Vlade izdaje se u koordinaciji sa kabinetom predsednika. Čini se da je predsednik prisutan na javnim sednicama Vlade. Takođe je bio aktivno uključen u raspravu o nedavnoj ustavnoj reformi koja se odnosi na pravosuđe. Pored toga, predsednik je ostao lider vladajuće stranke, koja ima ogromnu većinu u Narodnoj skupštini, i kao takav je uključen u izborne kampanje, što je u suprotnosti sa sistemom u kojem predsednik ne bi trebalo da bude uključen u stranački diskurs i gde bi trebalo da izražava jedinstvo nacije. On je javno raspisao opšte izbore 2022. godine, dve godine pre redovnog roka, pre nego što je formirana vlada iako po Ustavu to pravo pripada Vladi. Kao lider vodeće stranke u Narodnoj skupštini, ne samo da je birao predsednika Vlade, već je imao i direktan uticaj na program Vlade“, navodi se u izveštaju. Dakle, s obzirom na to da je Vučić napustio svoju protokolarnu ulogu i izašao iz okvira Ustava, Greko ga je ne samo uvrstio u lica koja predstavljaju potencijalnu opasnost od korupcije, već je zatražio „da se izradi odgovarajući dokument o ponašanju predsednika“. Verovatno bi takva preporuka bila blam za ma kog predsednika, ali se u našem slučaju postavlja pitanje – a šta bi jedan dokument ili čitava škola pristojnog vladanja mogla da popravi u slučaju nekoga ko stalno krši Ustav? „Dobili smo jednu notu sa strane iz koje vidimo da je neko ipak svestan toga da ovde ne postoji podela vlasti, već da predsednik uzurpira ovlašćenja svih drugih organa. I dobro je što je to primetio još neko jer smo mi koji o tome stalno ovde govorimo, počeli da sumnjamo u sebe – delovalo je neverovatno da ni za koga drugog to nije problem. Sada nam ostaje samo da se nadamo da će to ostaviti neki utisak na predsednika i da će bar imati potrebu da odgovori, ali nisam siguran da će ga to naterati da povuče ručnu i da počne da se ponaša u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. U ovoj situaciji kada nema nijednog državnog organa on savršeno funkcioniše, to je upravo ambijent koji je priželjkivao i teško da će kritika sa strane da ga prene iz tog užitka. Apsurdno je misliti da bi to mogao da bude neki dokument, kada on ni Ustav ne poštuje već ga tretira kao parče papira. Već se dva puta zaklinjao da će ga poštovati, pa ništa. A obaveznost poštovanja ustavnih odredbi ne počiva na prinudi državnih organa već na političkom samoobavezivanju i činjenici da javno mnjenje reaguje u slučaju kršenja. Ničeg od toga nema u Srbiji“, kaže Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. A povodom 24 preporuke Greka, uz obavezu da budu sprovedene do 30. 9. 2023, ima primedbu na jednu – da se nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal proširi na sve osobe, uključujući i predsednika. „Pa nije on izuzet našim zakonima iz načelnog delovanja Tužilaštva za organizovani kriminal. Izuzet je samo u onim delima u kojima postoje pravila o imunitetu, čime je ta preporuka besmislena“, kaže Jovanović. Iako se čak devet preporuka direktno odnose na predsednika (baš se istakao kao faktor rizika), Greko je u svom izveštaju detektovao i niz drugih problema. U petom krugu su ustanovili da i ono što su pohvalili u četvrtom – donošenje zakona o lobiranju, u zemlji Srbiji ne znači ništa. Papir za pohvalu pred Evropom je ubačen u zakonsku formu, a lobisti su nastavili da rade što su i pre radili, zbog čega je usledila nova preporuka - da se pojam lobiranja obuhvaćen Zakonom proširi na kontakte sa licima na najvišim izvršnim funkcijama, bez obzira na to da li su formalizovani“. Takođe je zatraženo nešto veoma bitno – da građani mogu da ulože žalbu povereniku kada Vlada Srbije ili predsednik Republike odbiju ili ignorišu zahtev za pristup informacijama, s obzirom na to da su do sada bili zakonski izuzeti iz te obaveze. Ministarstva nisu ali su se sama „izuzela“, ali to već ne može da reši Greko jer još uvek nije smislio mehanizam protiv bahatosti. A neizvesno je da li ga je smislio i kada je u pitanju Savet za borbu protiv korupcije, iako je u svom izveštaju naveo sve probleme sa kojima se to telo suočava - od toga da ih Vlada ne zove čak ni kada je potrebno da se konsultuju oko zakona i propisa vezanih za korupciju do toga da im onemogućava da popune sastav koji bi trebalo da čini 13 članova. Zbog toga je izrečena preporuka da se savetodavna uloga Saveta u potpunosti potvrdi „tako što će se obezbediti da se Vlada angažuje sa njim, da se popune sva upražnjena mesta u Savetu i da saradnja sa Agencijom za sprečavanje korupcije bude formalizovana“. „Ovo nije prvi put da se o tome govori i sve što je napisano nije ništa novo - o tome mi stalno govorimo. U našim izveštajima se stalno ponavlja da se ne poštuje Akcioni plan za poglavlje 23, da se ne poštuju ni prethodni planovi, a da se Savet ignoriše. Mi šaljemo naše izveštaje ali ne dobijamo nikakve povratne informacije i ne znamo da li je neka od naših preporuka primenjena iako u svim planovima i strategijama stoji da se izveštaji Saveta moraju razmatrati na Vladi. Za nas je izuzetno bitno da se reši situacija sa članovima koja traje već više od 15 godina, a trenutno smo svedeni na šest članova od kojih je dva ubacila vlast. Ustalilo se da mi predlažemo članove, da vlast (i ova i prethodne) ne odgovara po dve godine, a da mi na taj način ponižavamo svoje kandidate. Istaknutim ljudima nije potrebno da budu dve godine na čekanju, a nama su potrebni isključivo istaknuti ljudi. Ne znam da li će preporuka Greka imati efekat, ali imam utisak da se ovoga puta radi o ozbiljnijem pristupu. Na to nam ukazuje frekvencija kritika koje su stigle za kratko vreme: izveštaj Greka je stigao kada i izveštaj EK i pododbora, što znači da se sa raznih strana potenciraju iste stvari. Ovakvi izveštaji će se ponavljati i postoji mogućnost da vlast nešto sitno i uradi, ali ostajem pri onome što sam uvek isticao - borba protiv korupcije nije dala rezultate, kao ni borba za vladavinu prava“, kaže prof. Miroslav Milićević, potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Iako je stigla još gomila korisnih sugestija, od obaveze da se sprovode javne rasprave o svim zakonima, preko ograničavanja imuniteta članova Vlade kod koruptivnih krivičnih dela do proširenja nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, pitanje je da li je Greko ipak uspeo do kraja da spozna situaciju u Srbiji. Da, proširenje nadležnosti tužilaštva bi bilo dobro kada bismo imali tužilaštvo koje bi smelo da radi mimo vlasti u slučajevima kada su njeni puleni umešani. I da, Agencija za borbu protiv korupcije bi trebalo da kontroliše sve (i predsednika i šefove kabineta i savetnike), ali teško da će kontrolisati ikog dok na njenom čelu bude donator SNS-a. Ali, da ipak sačekamo taj septembar sledeće godine, možda se neka preporuka i ispuni. Sandra Petrušić