Drugi put sa mister Pinkom na jutrenje

Tog 13. jula osvanulo je sasvim prijatno letnje jutro. Idealno za druženje sa prijateljima na nekoj od beogradskih reka. Dobro, radni je dan, ali mi smo „Rokfelerovi plaćenici“, pa nam se može. Ali, što bi rekao naš narod: „Čovek snuje, a Bog odlučuje“, zvoni mi telefon, zove prvi među jednakima sa liste „Rokfelerovih plaćenika“, Savo Manojlović, i kaže: „Pink danas predstavlja elaborat za nacionalnu frekvenciju. Imam ideju.“ A znate, svaki put kada Savo „ima ideju“, tamo negde na nekom visokom Dvoru jedan isto tako visoki čovek doživi blagi nervni slom. Sasvim dovoljan razlog da se ideja razmotri. Plan je bio da na tom „predstavljanju elaborata“, mister Pinku postavimo pitanje na koje je javno obećao odgovor: „Ko je platio spot protiv Olivera Ivanovića?!“ Sećate se onog spota koji je emitovan u udarnim terminima u centralnim informativnim emisijama Pinka, tri meseca pre Oliverovog ubistva? Spota koji je bukvalno crtao metu na Oliverovom čelu, a ispostavilo se i na Oliverovim leđima, kada je 16. januara 2018. u njih sasuto pet metaka? Nesposobni nadležni organi još uvek nisu otkrili počinioce i nalogodavce ovog ubistva. Pre toga su svojim potpisom omogućili povlačenje srpskih institucija sa Kosova i Metohije, pa sada kao argument koriste to što srpska policija nema nadležnost na teritoriji svoje južne pokrajine i to što „kosovska policija sabotira istragu“.  I tako, dok se naši državni organi bore sa administrativnim poteškoćama u koje su sami sebe uvalili, mi smo odlučili da uradimo ono što možemo - da insistiramo na odgovoru od vlasnika televizije Pink na pitanje – Ko je naručio i platio emitovanje spota protiv Olivera Ivanovića? Ispostavlja se da ova megasposobna, moderna i moćna kompanija ima priličnih poteškoća u funkcionisanju sopstvene administracije, pa ni mesec dana od TV duela u kom je Željko Mitrović javno obećao da će proveriti ko je naručio i platio spot – ne može da nađe i javnosti saopšti taj podatak. Nama je, naravno, bilo teško da poverujemo da poslovna imperija koja u svom portfoliju ima bezmalo svemirski program muči muku sa običnom knjigovodstvenom stavkom, pa smo morali da iskoristimo priliku da ga podsetimo na obećanje i još jednom mu javno postavimo isto pitanje. Ali, ne lezi vraže - opet administrativni problemi. Ovoga puta na našoj strani. Pravila REM-a kažu - javnom slušanju mogu da prisustvuju samo akreditovani novinari i ne mogu da postave pitanja. To je nas dvojicu, kao „eminentne srpske novinare“, željne da pravovremeno i precizno informišemo javnost, veoma zabolelo. Naš sjajni urednik iz Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević, odmah nas je akreditovao, jer je pravom novinaru interes javnosti na prvom mestu. Dobro, administrativni problem je rešen. Možemo da pratimo predstavljanje elaborata TV Pink u okviru konkursa za nacionalnu frekvenciju. Pošto je opštepoznato da se REM strogo drži pravila i propisa, te da nećemo da postavimo pitanje, odlučili smo da to učinimo tako što ćemo obući majice na kojima će biti ispisano naše pitanje. Računali smo na to da će nas mister Pink sigurno primetiti, što je više nego dovoljno da ga podseti na javno dato obećanje da će proveriti i saopštiti ko je naručio i platio spot protiv Olivera Ivanovića?! Na ulazu u REM dočekuje nas Simo Spasić. Doduše, bez soli i pogače, ali i bez megafona. Uredno ga pozdravljamo. Na vratima stoji gospodin koji proverava da li su se mediji akreditovali. Žaklina Tatalović nam saopštava da nje iz nekog razloga nema na spisku. Dolazimo na red i vidimo da je Radio Goraždevac akreditovan. Čika sa listom akreditovanih novinara je vidno zbunjen. Ulazimo u salu, a tamo u prvoj klupi, kao školarci, već sede japijevci sa Pinka. Tu je i mister Pink, sedi kao štreber koji čeka razrednu. Ovoga puta nema obezbeđenja, za razliku od našeg poslednjeg susreta, pred duel sa Savom, kada je došao u konvoju sa rotacijama i nekim silnim čikama koji se nisu odvajali od njega. Što bi rekli mladi, čim nas je video, odmah nas je spazio - izraz njegovog lica nije jednostavno opisati, pa na taj deo neću trošiti reči. U prostoriji je zavladala neverica, kao da nikome ništa nije jasno. Nakon prvobitnog šoka, i sami novinari su prema nama iskazali visok stepen kolegijalnosti. Smeštamo se tačno iza leđa mister Pinka. Bio je verovatno to jedan od retkih trenutaka kada mu je pravda disala za vrat. Ubrzo nam je prišao jedan od članova REM-a, vrlo ozbiljan i pomalo ljut. Kaže da smo zauzeli tuđa mesta i da moramo da se pomerimo. O.K, O.K, čiko, nema ljutiš. U tom trenutku ulazi čelična lejdi, Olivera Zekić. Srećna je što vidi toliko novinara u sali, ali ne vidi novinare iz Goraždevca. Pored nje sedi članica saveta REM-a Aleksandra Janković koja, šokirana, neverbalnom komunikacijom pokušava da joj skrene pažnju na nas. Došao je i taj momenat. Gospođa predsednica nas je pogledala zabezeknuto. Nije časila časa i odmah je pitala Savu da li je akreditovan. Kada je dobila potvrdan odgovor, iako zatečena, počela je sa saslušanjem mister Pinka. Predstavljanje elaborata TV Pink u trci za obnovu nacionalne frekvencije bilo je dosadno, izrežirano i sasvim očekivano. Puno opštih mesta i onog „verujte mi, majke mi“. Situacija je postajala zanimljiva u momentima kada je gospođa predsednica pokušavala da demonstrira strogoću nad koleginicama iz Saveta Juditom Popović i Višnjom Aranđelović, koje su jedine imale neka smislena pitanja za ekipu sa Pinka, ali na koja uglavnom nisu dobile odgovore. Ostali članovi REM-a ili nisu imali pitanja ili su, poput gospođe Janković, morali da pohvale Pink, „jer su mnogo napredovali i mnogo učinili poslednjih godina da se komšije poštuju i čestitaju jedni drugima praznike“. Nakon što se Pink predstavio kao najbolji u Evropi, pridružio im se Srđan Predojević, predstavivši se kao „urednik nacionalne TV Vesti“. On nam je pričao kako su TV Vesti super i baš „top, top“, kako imaju super opremu, da im je studio dimenzija 7X4 i da, kad stigne neka aktuelna vest – studio pocrveni. Toliko smo čuli od gospodina Predojevića, a onda je opet nastavio mister Pink i tako probio sve termine za predstavljanje elaborata jer, kako su rekli i gospođa predsednica a i mister Pink - „sve ono loše što je bilo u prošlosti i zbog čega Pink ne bi trebalo da dobije frekvenciju, više se ne važi i idemo sve iz početka“. U jednom momentu razredna Olivera prekida ovo pomalo dosadno propitivanje i uz izvinjenje saopštava da mora da pozdravi Sava Manojlovića, ironično naglašavajući ime radija Goraždevac.  Iako mu je pravda tih sat vremena disala za vratom, od mister Pinka opet nismo dobili odgovor na pitanje ko je naručio spot protiv Olivera Ivanovića, jer je nakon završenog izlaganja brže-bolje pobegao da ustupi mesto Milomiru Mariću. Dok čekamo Marića, Olivera Zekić konstatuje da mora lično da se upozna sa Savom, pa nabraja Savove funkcije i poslove i iščuđava se kako sve stiže, a onda pred svima od njega traži potvrdu da najbolje radi posao predsednice REM-a. Savo odgovara kako rado deli komplimente, ali „ne može da laže“. Ostali novinari se smeju tokom ovog peckanja.  Ulazi Marić. I on je iznenađen našim majicama. „O, moj omiljeni lik! Eno dole Simo Spasić, pa sam hteo da organizujem duel.“ Savo nonšalantno odgovara: „Hvala najlepše. Volim da idem po redu. Posle Željka na redu je Vučić za duel, pa Simo Spasić na kraju, on je ipak najinteligentniji u vašoj ekipi.“ Počelo je slušanje Marića. Nisu se puno trošili. Rekli su da će biti top i da je batina iz raja izašla, da će sad biti dobri i to je to. Kao deca koja se pravdaju popustljivoj razrednoj.  Da ih ne zna, čovek bi pomislio da ova živopisna skupina nije bila svesna šta radi kada je organizovala hajku na Olivera Ivanovića, ili kada je stvarala atmosferu da je demonstrante na mostovima prihvatljivo i poželjno bacati u reku. Da ih ne zna, čovek bi se iskreno sažalio nad njihovim sudbinama. Ali, pošto ih vrlo dobro znamo, svesni smo da je njihovo šegačenje i obesmišljavanje zakona maska kojom prikrivaju to što se ljudima u Srbiji uništavaju životi. U slučaju Olivera Ivanovića otišli su do samog kraja.