Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   29.09.2022. 01:10
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Шта чека Европу и свет
Велико раздвајање

За Немачку и друге „глобализоване“ привредне силе решење за садашњи метеж на северној полулопти није ново блоковско затварање. Могућност да се свет поново раздели на економске блокове иза политичких бодљикавих жица је ноћна мора за западноевропске привреднике, јер би то смањило и привредни раст и друштвено благостање


Са сваким новим даном продужетка напада Русије на Украјину, поскупљења енергије и раста инфлације, све је мање неизвесности: наступила су неочекивана, претешка времена. „Температура“ у односима између Кине и САД убрзано пада, а злослутници се не устручавају да предвиде да ће свет дочекати још и прву употребу тактичког нуклеарног наоружања после Хирошиме и Нагасакија уколико Путинова војна машинерија сасвим закаже. Свет је, притом, донедавно изгледао сасвим другачије: распад Совјетског Савеза крајем прошлог века подстакао је занесењаке да предвиђају „крај историје“ и неминовни долазак неопозиво сјајне будућности. У том тренутку је тријумфовао „либерални међународни поредак“, онако како су га САД и Запад после Другог светског рата подстицали диљем света. Отада „Капитализам, сам“ (Бранко Милановић, 2020) више нема супарника. Но, будућност система који влада светом као да се више не доживљава неспорном - све је више бриге да ли ће одолети тренутном налету свих „јахача апокалипсе“ истовремено: освајачима (Русији и Кини), ратовима, глади и пошасти. Страх на Западу највише изазива Кина: без водеће економске силе на свету се не може, а и са њом се не може јер све више и безобзирније намеће своје интересе и идеологију.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Саво Манојловић директор кампање тима Крени-Промени

Не знам шта је министру (Браниславу) Недимовићу сметало што сам на позив пољопривредника обишао Банат. Буквално сам отишао тамо, ручао са њима и помазио пар крава. Не схватам чему оволики напади. Замислите да неко напада Вучића кад помази Недимовића или Стефановића.

Прочитајте све мисли
bg