Iznuđeno popuštanje u američko-saudijskim odnosima

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman, iako formalno još ne na tronu, već uveliko vodi poslove i odlučuje o mnogo čemu. Istovremeno, nije pokazivao zabrinutost zbog prigovora aktuelne američke administracije na način na koji vodi državu, pa ni zbog optužbi da je stajao iza ubistva novinara DŽamala Kašogija, što je duboko poremetilo odnose dve zemlje. A sada mu je još, u teškoj iznudici, na noge došao i sam predsednik DŽo Bajden, koji je prethodno obećavao da će, kao kaznu za taj brutalni zločin iz oktobra 2018, od Saudijske Arabije načiniti međunarodnog pariju. Bajdenu je trenutno, ipak, važnije da nekako relaksira odnose s velikim proizvođačem nafte. Situacija se promenila otkako je rat u Ukrajini izazvao krizu na tržištu energenata, a Rijad, kao i obično, nema razloga da zbog toga brine i na takvoj krizi može samo da profitira. Dobro je, zato, održavati bliske veze sa vladama zemalja Zaliva, pa makar, u konkretnom slučaju, nad odnosima sa Saudijskom Arabijom stajala senka jednog ubistva naređenog iz samog državnog vrha. Bajden jeste poručivao da Kašogi neće biti zaboravljen, ali se na prvu bliskoistočnu turu otkako je predsednik - u sklopu koje je posetio i Izrael i Zapadnu obalu - uputio jer su ga na to naterale aktuelne okolnosti, jer, u godinama koje dolaze nije sigurno koliko kriza, posebno energetskih poput tekuće, još može da izdrži čak i država poput Amerike. I mada je ubistvo saradnika Vašington posta pomenuo i ovom prilikom, na to mu je, kako su izvestili američki mediji, hladno odgovoreno ukazivanjem na seriju brljotina Amerike i njenih drugih saveznika - od Iraka i Avganistana, od Abu Graiba do nedavne pogibije palestinsko-američke novinarke Al DŽazire Šerin Abu Akleh, koju su ovog maja ubili Izraelci. Princ Salman očito nije voljan da sluša primedbe na svoj račun, niti na račun saudijskog režima, sve dok njegova dobra volja diktira cenu barela, a Saudijska Arabija ostaje jedna od nekolicine zemalja koje ne moraju da strahuju za snabdevanje energentima. Prethodno, Bajden je posetio Izrael i učestvovao na virtuelnom sastanku predstavnika Izraela, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i SAD, u nastojanju da se uspostave novi odnosi u regionu. Odluka da se otvori vazdušni put između Izraela i Saudijske Arabije nazvana je prvim korakom u normalizaciji odnosa. Tim avionom doputovao je i Bajden, kao prvi američki predsednik na tom letu. To je od izraelskih vlasti pozdravljeno kao „prvi zvanični korak u normalizaciji odnosa“, dok su saudijski zvaničnici bili suzdržaniji. Oni su stavili do znanja da će neki budući sličan iskorak po pitanju poboljšanja odnosa s Izraelom umnogome zavisiti od situacije u Palestini. Ovoga puta niko, pak, nije previše insistirao ni na palestinskom pitanju, ni na činjenici da saudijske vlasti i dalje ne priznaju izraelsku državu. Za samog Bajdena i to što se našao na pomenutom letu bio je dovoljan razlog da uopšte krene na ovaj put, kako je konstatovao i pre ukrcavanja na avion. U sklopu turneje održan je i samit u DŽedi, kome su se priključili i Egipat, Jordan i Irak i sa koga je poručeno da neće biti povlačenja i otvaranja novog prostora za Rusiju i Kinu. Tema je bio i Iran, čiji nuklearni program već dugo brine Vašington. Sve u svemu, za Bajdena je razgovor sa zvaničnicima iz Rijada bio veoma bitan, ako se želi podrška američkim inicijativama za region. A još važniji su mu svakako bili pregovori o barelima nafte, pogotovo što je princ Salman najavio da će povećati proizvodnju sirove nafte. Što može da uradi, a i ne mora. Ivana Janković