Od koga braniti ovakvu Srbiju?

Veoma sam sumnjičav prema odrednici spoljnji neprijatelj. To mi je nasleđe još iz gimnazijskih dana, kada sam na časovima predvojničke obuke slušao predavače, uglavnom demobilisane oficire JNA, koji nikada nisu jasno navodili ko bi to mogao napasti Jugoslaviju. Ali, budući da su se bratske intervencije u Budimpešti (1956) i Pragu (1968) već bile dogodile, logično se pretpostavljalo da hipotetički spoljnji neprijatelj svakako ne obitava na Zapadu, već istočno od Karpata. Nakon služenja vojnog roka 1978. godine postalo mi je jasno da se imaginarni neprijatelj krije u nama. Uveliko je već po svim šavovima pucala državna tvorevina nastala u Jajcu 1943. godine. Ko je služio vojni rok u poslednjoj deceniji Jugoslavije mogao je da nasluti rasulo koje se neminovno približavalo. Međutim, šta god mislili o SFRJ, bilo je razloga da se ta država brani. Civilizacijske vrednosti su postojale. Osnovne etičke kategorije bile su neupitne. Radnik nije imao tretman roba kao danas. Jugoslavija je pored svih mana bila duboko socijalna država. Šta bi to trebalo danas braniti na ovoj poljani, koju poslednjih deset godina od milja zovemo državom, ukoliko bi je neko spolja ugrozio? Iz higijenskih razloga takvu Srbiju bi i trebalo ukinuti. Država, čija vlast je deo mafije, i čija većina građana utonula u apatiju i kukavičluk na to pristaje, sama je sebi najveća opasnost. Dok je na vlasti Aleksandar Vučić ne treba Srbiji spoljnji neprijatelj. On sa svojom kamarilom već čitavu deceniju rasprodaje prirodne resurse belosvetskim kompanijama. A sa resursima se budzašto nudi i radna snaga po ponižavajućim cenama. I zato svaki građanin koji pruža otpor ovoj vlasti tako što odbija da se povinuje njenom mafijaškom kodeksu zaslužuje poštovanje. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Krušika, heroj je našeg doba! Heroji su i svi oni policajci, znani i neznani, koji poput inspektora Slobodana Milenkovića odolevaju progonu vlasti u borbi za istinu. Biti kritičan prema svetu u kojem živi, ideal je slobodnog građanina. U Srbiji je danas to ugrožena vrsta kojoj preti izumiranje. I zato, zašto braniti državu u kojoj sam vrh vlasti u saradnji sa mafijom uzgaja marihuanu? U Srbiji je proizvodnja droge državni projekt o kojem brinu bezbednosne službe, i besmisleno je pitanje da li je prvi čovek Srbije upoznat sa time. Zašto braniti državu čiji vrh snosi odgovornost za pogibiju osmoro ljudi u aferi „Helikopter“? Zašto braniti državu u kojoj kriminalci sponzorišu bezbednosne službe? Zašto braniti državu koja zbog interesa privatnih trgovaca oružjem organizuje vojnu vežbu na kojoj strada oficir tenkista i za čiju smrt niko nije odgovoran? Zašto braniti državu u kojoj bivši gradonačelnik Beograda u toku jedne noći u aprilu 2016. godine angažuje kriminalce da poruše čitavu jednu ulicu u beogradskoj četvrti Savamala? Zašto braniti državu koja tog bivšeg gradonačelnika nagrađuje mestom ministra finansija. Zašto braniti državu koja Kinezima proda ne samo Rudarsko-topioničarski basen Bor pod nepoznatim uslovima, već im dozvoli da se nesmetano šire na okolna sela, da slobodno raspolažu katastrom i kupuju zemlju od seljaka koji imaju status mužika? Zašto braniti državu koja sprovodi nasilje nad svojim građanima koji protestuju u Novom Sadu zbog usvajanja novog Generalnog urbanističkog plana, i tom prilikom ih batinaši iz privatne zaštitarske firme tuku i hapse? Može Vučić do sutra da na tabli histerično crta grafikone i cifre, da bulazni sve same laži o prosperitetu Srbije, kada realnost govori sasvim suprotno. Srbija je parija Evrope. Ravnodušan sam što predsednik „krvari“ zbog niskog vodostaja naših reka, što nema vode u Đerdapu, u Perućcu, što kako reče na Pinku „iako država nije formalno uvela, do kraja marta je na snazi vanredno stanje“. Sve su to trikovi kako bi izbegao vlastitu odgovornost za energetski kolaps i havarije u termoelektrani Obrenovac. Jer, nije Milorad Grčić sam sebe postavio na čelo EPS-a, najvažnijeg javnog preduzeća Srbije. Neko ko je vodio pečenjaru ne može da brine ni o trafostanici, a kamoli o energetskom gigantu TENT. A vanredno stanje biće u Srbiji ne do kraja marta, već dokle god su na vlasti Aleksandar Vučić i njegova kamarila.