Po Šmitovim notama

Za NIN iz Banjaluke Opet se u BiH zakuvalo, kao i uvek uoči izbora stare omraze iskoče - pojavno i suštinski u vrlo dramatičnoj formi. U oktobru su osmi posleratni opšti izbori, zvanično predizborna kampanja još nije ni počela, a o jadu su se zabavili mnogi ne samo na domaćem terenu. Broj vojnika u mirovnoj misiji Eufor se povećava, moćne zapadne zemlje i važne međunarodne asocijacije imenuju sve više specijalnih izaslanika, kao da se sluti ili kreira velika drama. Međunarodni visoki predstavnik u BiH, Nemac Kristijan Šmit, koga zvanično ne priznaju Republika Srpska i dve stalne članice Saveta bezbednosti - Kina i Rusija, sad je postao sporan i za veći deo bošnjačkog političkog establišmenta, ali i ovdašnje Hrvate, pa i za oficijeni Zagreb. Sve do njegovog dolaska nekako se maskirao i bio zamagljen sukob između Bošnjaka i Hrvata, uvek je u prvom planu bila surevnjivost Sarajeva i Banjaluke. Sad su se stvari ogolile. Šmit je pokušao da izmeni izborni zakon ne bi li, kako je rečeno, ispravio nepravdu i omogućio Hrvatima da sami izaberu svoje legitimne predstavnike i da spreči da ih preglasavaju. Mesecima su uz medijaciju raznih međunarodnih izaslanika trajali pregovori vodećih političkih prvaka Bošnjaka i Hrvata kako bi se izmenila izbora pravila, ali su svi ti pokušaji na kraju propali. Šmit je onda pripremio da nametne izmene izbornih pravila, da uradi ono što ne uspeva Parlamentarna skupština BiH. U Sarajevu su to razumeli kao novu podelu entiteta Federacija BiH i organizovani su, rečeno je, građanski protesti pred kancelarijom namesnika. U organizaciji protesta učestvovale su sve vodeće sarajevske partije, kako one građanske, tako i one izrazito nacionalne, bošnjačke. Nije delovalo baš verodostojno zbog takvog koktela političkih programa i ideja, ali su ponavljali mantru o potrebi stvaranja jedinstvene države u kojoj će važiti pravilo jedan čovek – jedan glas, što većina i Srba i Hrvata vide kao prikriveni pokušaj da najbrojniji narod u BiH ostvari dominaciju nad druga dva. Da li zbog prilično agresivnih protesta ili nečeg drugog, Šmit je stao na pola puta i nametnuo samo deo pripremljenih izmena izbornog zakona. U Sarajevu je zavladala neka vrsta trijumfalizma, a u Mostaru i Zagrebu razočaranje. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je proteste nazvao „nahuškana unitaristička rulja“, a premijer Andrej Plenković ih vidi kao „grozne i neprihvatljive“. I jedan i drugi su najavili da to nije kraj, da će nastaviti u okviru svojih spoljnopolitičkih aktivnosti ubeđivati važne centre moći u svetu da se stvari u BiH moraju menjati. Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović veruje da nije daleko dan koji će doneti i drugačije teritorijalno ustrojstvo BiH, misli na treći, hrvatski entitet. To sa Hrvatima i Bošnjacima u entitetu Federacija BiH prilično je komplikovano, često to nije jasno ni onim međunarodnim medijatorima koji slove kao eksperti za ovaj prostor. Bošnjaci su tri puta brojniji od Hrvata u tom entitetu, pa uvek, uz dobru organizaciju, mogu izglasati i predstavnike Hrvata po svojoj meri. Slučaj Željka Komšića, koji već tri mandata sedi u Predsedništvu BiH, mada ga većina Hrvata ne priznaje za svog predstavnika, dobro je poznat. Postoje još bizarniji primeri. Tako, recimo, po važećem izbornim pravilima svaki kanton mora delegirati u Dom naroda predstavnike sva tri konstitutivna naroda. U Bosansko- podrinjskom kantonu žive samo 24 Hrvata i oni bi trebalo da daju jednog predstavnika tog naroda, ali kako je Bošnjaka tu bukvalno hiljadu puta više, to praktično nije moguće, pa je čovek po imenu Edim Fejzić, koji se godinama izjašnjavao kao Bošnjak, odlučio odjednom da se upiše kao Hrvat i on je izabran i sedi u entitetskom parlamentu u hrvatskom klubu. Istovremeno, i Posavski kanton takođe daje jednog delegata u hrvatski klub, a u tom kantonu živi više od trideset hiljada Hrvata. Primera ima još i Šmit je, kako je rekao, želeo da to ispravi, ali je zastao pred protestima i pretnjama da će biti proteran. Nametnuo je ipak deo izmena izbornog zakona i kolokvijalno je to nazvano tehničkim izmenama, ali pažljiviji analitičari već uočavaju da stvari nisu baš tako bezazlene. Na stranu to što će se verovatno nekad izučavati da pojedinac ima takva ovlašćenja da može i da donosi i menja zakone pored postojanja parlamenta i legalnih i legitimnih predstavnika, po njegovim pravilima oktobarski izbori će se održati. Šmit je svojim izmenama osnažio Centralnu izbornu komisiju, sedmočlano telo koje je sad dobilo kraljevska ovlašćenja, bez primera za poređenje u Evropi. Tako, na primer, ta komisija uz uobičajene tehničke poslove oko izbora ima pravo da skida sa lista sve one kandidate za koje proceni da se „služe jezikom mržnje“, mogu zabraniti celim listama kandidata i celim političkim partijama da uopšte izađu na izbore. Dabome tu su i novčane kazne. Ozbiljnije analize već ukazuju da je to „haos u najavi“, da će u samoj kampanji biti odstranjivanja nekih kandidata. U kućnim, kafanskim, ali i javnim analizama već se spekuliše da će tako biti kreirana buduća vlast, a ne isključuje se ni scenario po kom bi sa političke scene mogli da odlete i neki politički kapitalci. Biće, veruje se, dramatičnije nego ikad dosad. Kampanja još nije ni počela, a već se dimenzionira dramaturgija. Vodeći bošnjački političar Bakir Izetbegović je izašao sa sledećom platformom: „Prebrojali smo se - koliko lovaca imamo, i koliko mladih ljudi, i koliko imamo instruktora na dronovima i tako dalje. Neću dalje, ali samo da znate.“ Prvi čovek Islamske verske zajednice u BiH reis Husein Kavazović to je prokomentarisao rečima: „Jašta nego ćemo se prebrojavati“. Vođa Hrvata Dragan Čović stoji na potpuno drugačijem stanovištu i najavljuje da će pokrenuti „novi teritorijalni preustroj BiH“. U Zagrebu Milanović i Plenković, svako na svoj način, prete da više neće dozvoliti preglasavanje Hrvata. Frontmen srpske priče Milorad Dodik učestalo ponavlja da Republika Srpska nije odustala od vraćanja svojih nadležnosti, koje su prenesene na nivo BiH, ali da je do zastoja došlo zbog rata u Ukrajini i nepovoljnih međunarodnih okolnosti. Poslednjih dana izašao je sa tezom da će se sve u BiH „raspasti samo od sebe“, jer niko nikom ništa ne veruje, stranci malo šta razumeju, a mnogi nemaju ni dobre namere. Šta ova tri koncepta imaju zajedničko i šta BiH drži na okupu osim straha od rata i još više straha od pretnji koje ovdašnjim političkim prvacima upućuju razni međunarodni izaslanici. Bajkovite priče o ljudskim pravima i građanskim slobodama ovde ne hvataju korene ni 27 godina nakon rata. Pokušaj da se etnički koncepti zaustave uvlačenjem priče o pravima onih koji se izjašnjavaju kao „ostali“, staju pred podatkom da se na poslednjem popisu skoro 97 odsto stanovnika izjasnilo kao Bošnjaci, Srbi ili Hrvati. Buduću dramaturgiju u narednim mesecima je baš teško predvideti, biće zanimljivo, verovatno i dramatično, a odraziće se svakako i na ceo region. I neće biti nimalo veselo. Branislav Božić