Zabarikadiraj pa vladaj

Nakon tenzija na severu Kosova zbog odluke Prištine da implementira recipročne mere koje se tiču registarskih tablica i ulaska sa srpskim ličnim kartama na teritoriju Kosova, u Briselu bi 18. avgusta trebalo da se održi sastanak na najvišem političkom nivou na kome će se razmatrati ova, ali i druga pitanja koja koče takozvani dijalog Beograda i Prištine. To bi trebalo da bude prvi formalni susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija posle više od godinu dana. Krajem prošlog meseca premijer Kurti potvrdio je ono što se samo nagađalo – da je razlog zašto do sastanka nije došlo sredinom jula samo i jedino Aleksandar Vučić. Rekao je tada Kurti, tokom posete SAD, i ono što javnost u Srbiji već duže vreme pretpostavlja – da sve važne državne odluke Vučić odlaže uz argument da bi trebalo sačekati formiranje nove vlade, koja, slučajno ili ne, nikako da se formira. Kao što smo već godinama navikli da Priština i Beograd iste stvari različito tumače, isti slučaj je i sa očekivanjima o najavljenom sastanku u Briselu. Predsednik Srbije izjavio je da bi u Brisel išao, ali da od razgovora ne očekuje puno jer Aljbin Kurti „dijalog i kompromis vidi samo kao međusobno priznanje“. Priština je stava da u Briselu nema mesta za razgovor o recipročnim merama za tablice i dokumente izdate od strane Srbije. Za međunarodnu zajednicu mere Kosova same po sebi nisu problematične, jer proizlaze iz niza ranijih dogovora, ali jeste način zbog toga što međunarodni partneri, ali ni zvanični Beograd, o tome nisu konsultovani na vreme. Ipak, izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, u želji da privoli srpske vlasti, rekao je da bi, ipak, tema trebalo da budu poslednje mere prištinske vlade koje su sa sobom donele brojne nejasnoće. Iako vlasti u Beogradu imaju tendenciju za selektivnim pamćenjem, posebno kada je reč o sporazumima sa Prištinom, činjenica je da se godinama kroz razne sporazume radilo na priznavanju ustavno-pravnog poretka Kosova. Idealan primer za to je upravo pitanje registarskih tablica i ličnih dokumenata. To su pitanja regulisana odmah na početku tehničkog dela dijaloga Sporazumom o slobodi kretanja iz 2011. godine. U njemu stoji da će svi vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu koristiti Unmikove „KS“ i kosovske „RKS“ registarske tablice (dakle ne i tablice izdate od strane MUP-a Srbije). Dalje se u dokumentu navodi da će svaka strana primenjivati sistem ličnih karata za građane druge strane preko granice, tj. administrativne linije, čim to bude bilo „operativno izvodljivo“ i da će svaka strana primeniti sistem kojim će lične karte biti zamenjene „pisanim ulazno-izlaznim dokumentima“ za građane druge strane, koji žele tranzitno da putuju u drugu zemlju“. Srbija je u to vreme bila stava da su tablice „KS“ prihvatljive jer su statusno neutralne, na šta je Priština pristala. Dogovoreno je da taj predlog bude na snazi pet godina, do 2016. Činjenica je da je Srbija još tada u potpunosti sa svoje strane primenjivala ove dogovore. To znači da već više od deset godina građani sa Kosova, kada pređu Jarinje, Brnjak, Merdare ili Končulj, dobijaju tzv. Dokument o ulasku i izlasku, izdat od strane MUP-a, koji mogu da koriste u Srbiji, umesto svojih ličnih dokumenata. Ti građani, ukoliko su u tranzitu, mogu da napuste Srbiju na samo jednom od šest velikih graničnih prelaza, koje Srbija ima sa drugim zemljama, a ne i na svim ostalim. Već 2016. pregovarači Srbije, na čelu sa Markom Đurićem, pristaju na dogovor o primeni prethodnog sporazuma, i produžavaju ga još pet godina, do 2021. Još je tada dogovoren takozvani sistem nalepnica, kao i početak preregistracije svih vozila sa tablicama izdatim od strane Srbije. Taj proces započet je 2018, ali iz razloga poznatih samo vladajućim elitama i Srbije i Kosova nikada nije u potpunosti primenjen. U to vreme, pa sve do 2019, kosovska strana nije imala problem sa prihvatanjem dokumenata koja je izdala Republika Srbija. Pasoš, lična karta, pa i registarske tablice izdate od Srbije slobodno su korišćene za ulazak i kretanje kroz Kosovo, bez ikakvih pratećih dokumenata. Do prvih recipročnih mera od strane Kosova dolazi sa dokumentom koji nikad nije pominjan kao ključan – pasošem. Srbija ne priznaje pasoše Republike Kosovo, pa se sa tim dokumentom nikako ne može preći sa Kosova u Srbiju. U piku letnje sezone, početkom avgusta 2019. kosovska policija donela je odluku o nepriznavanju srpskih pasoša. Putnici koji su koristili pasoše za ulaz na Kosovo, najčešće su bili turisti u tranzitu, i vozili su se preko teritorije Kosova na letovanje u Crnu Goru ili Albaniju. Kada je 2020. Vlada Kosova u potpunosti ukinula upotrebu Unmikovih „KS“ tablica, u upotrebi su ostale samo „RKS“ tablice, sa njima se nije moglo na teritoriju Srbije. Tada su takvim vozilima prilikom prelaska izdavane probne tablice za kretanje kroz Srbiju. U septembru 2021. Vlada Kosova uvodi novu meru reciprociteta – kojom, kao što „RKS“ tablice ne mogu u Srbiju, tako ni srpske ne mogu na Kosovo - što je dovelo do porasta tenzija na severu Kosova. Scenario je bio sličan. Kao odgovor na „Kurtijev zulum“, postavljene su barikade na prelaze Jarinje i Brnjak. Baš ona dva prelaza koja koriste uglavnom Srbi sa severa Kosova. Nakon desetodnevne krize koja je ponovo ulila strah u kosti mnogim Srbima na severu, dogovoreno je da se implementira sporazum o nalepnicama iz 2016, kao privremeno rešenje i formirana je Radna grupa koja je imala rok da za šest meseci pronađe konačno i održivo rešenje za pitanje registarskih tablica. Ti dogovori u tom roku su propali, a glavni pregovarači, Petar Petković i Besnik Bisljimi, međusobno su se optuživali za propast pregovora. Krajem juna 2022. Vlada Kosova donosi novu odluku o reciprocitetu, čime se procedura koju Srbija već godinama koristi za imaoce kosovske lične karte u potpunosti kopira i za sve one koji sa ličnom kartom Srbije ulaze na Kosovo. Takođe donosi i uredbu o preregistraciji vozila sa tablicama koje je izdala Srbija, što se prvenstveno odnosi na preostale „KM“ tablice na severu. Dok je premijer Kurti na tečnom srpskom jeziku pokušavao da objasni proces preregistracije, zvanični Beograd, umesto rešenja ili dijaloga, plašio je Srbe na severu pričama o „novoj Oluji“. Predsednik Srbije u svom „najtežem i najozbiljnijem obraćanju javnosti“ najavio je tada napad na sever Kosova do 1. oktobra. U međuvremenu, od Kurtija i „RKS“ registarskih tablica veći neprijatelji srpskog naroda postali su Hrvati, pa se Srba na severu srpska vlast setila uoči 1. avgusta, kada je trebalo da mere stupe na snagu. Po dobroj staroj matrici širenja panike, a nakon što je predsednik Srbije na vanrednom hitnom obraćanju najavio haos, građani na severu su vozilima postavili barikade „između Srba i Srba“, na prelazima Jarinje i Brnjak. Strah u kosti narodu ulivao se i sirenama za opasnost. Za to vreme većina građana srpske nacionalnosti koja živi na Kosovu, a živi južno od reke Ibar, već uveliko poseduje lične karte i Kosova i Srbije, a vozila u njihovom vlasništvu imaju „RKS“ tablice. Do 2021, bez skidanja istih, korišćenja probnih ili tablica izdatih od strane Srbije (samim tim plaćanja duple registracije i osiguranja vozila) nisu mogli prelaziti u Srbiju radi ostvarivanja svojih administrativnih potreba, ali i potreba za zdravstvenom zaštitom ili obrazovanjem. Sistem nalepnica je građanima u Metohiji, centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju, ne samo olakšao život, nego i učinio ga jeftinijim. I ova nova kriza na Kosovu pokazala je da su barikade jedina taktika zvaničnog Beograda. U vazduhu ostaje insistiranje na Zajednici opština sa srpskom većinom, političko obećanje važno za vlasti u Beogradu. I poslednje tenzije pokazuju samo jedno - da Priština na sve načine dokazuje svoju nezavisnost i Beogradu, dok Srbija to uporno odbija i iz neobjašnjivog razloga stvara krizu na severu. U takvoj atmosferi, formalni napredak u pregovorima za kojim vape pre svega građani srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu, umorni od stalnih tenzija i barikada, teško se može očekivati. Sofija Popović, Nemanja Todorović Štiplija European Western Balkans