Strah gori od virusa

U Srbiji je od izbijanja pandemije registrovano skoro 2,15 miliona slučajeva oboljenja od kovida-19, poslednjih dana i nedelja broj inficiranih ponovo raste, a epidemiolozi upozoravaju da se na jesen može očekivati novi, ko zna koji po redu talas. Od kako je u decembru 2019. u Kini zvanično registrovan prvi slučaj, pandemija kovida-19 je iz korena promenila način života, drastično uzdrmala zdravstveni sektor, ukazala na vitalnu ulogu javnog zdravlja i uputila opomenu čovečanstvu da usmeri ozbiljnu pažnju prema pretnjama biološke prirode i za njih se adekvatnije pripremi, jedan je od zaključaka najnovijeg, devetog po redu Zdravstvenom izveštaju Štada grupe (Stada Health Report 2022), koji je prošlog meseca nemačkim i grupi stranih novinara u Berlinu predstavio Peter Goldšmit, generalni direktor ove multinacionalne kompanije, u čijem sastavu posluje i vršački Hemofarm. Kovid-19 je još sa nama i niko ne može da predvidi da li će u narednom periodu doći do ozbiljnijih mutacija virusa, navodi se u najnovijem izveštaju, na osnovu rezultata ispitivanja javnog mnjenja evropske populacije o zdravstvenim navikama i odnosu prema zdravlju. Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 30.000 ispitanika u 15 zemalja - Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Kazahstanu, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Srbiji, Španiji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji. Istraživanje je pokazalo da je pandemija ostavila duboke tragove i na građane Srbije, kako na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, tako i na poslovne navike. Čak 40 odsto građana Srbije smatra da im se od pojave pandemije jako uvećao nivo stresa, trećina zbog straha od korone lošije spava, 27 odsto se žali da im se pogoršalo mentalno zdravlje, a svaki peti (21 odsto) tvrdi da je u privatnom životu manje srećan nego pre pandemije. Zbog straha od korone 45 odsto ispitanika iz Srbije namerava da i dalje drži distancu, 36 odsto će nastaviti da dezinfikuje ruke, a trećina će nastaviti da nosi masku. Svaki treći stanovnik smatra da je tokom pandemije pogoršano njegovo fizičko zdravlje, a 23 odsto ih je u istraživanju navelo da sada mnogo više brinu o zdravlju nego ranije. Pandemija je uticala i na neke druge, a ne samo na zdravstveni aspekt života, pa se tako 28 odsto građana žali da im je narušen balans između posla i života, dok više od trećine anketiranih ističe da im je prijao rad od kuće, da su se osećali sigurnije i radili efikasnije. Štadin Zdravstveni izveštaj potvrdio je da je u mnogim zemljama strah od infekcije kovidom-19 uzrokovao i neke druge zdravstvene probleme. Konkretno, da bi izbegli rizik od zaražavanja, ranije zakazane lekarske kontrole pomeralo je 37 odsto Rumuna, 36 odsto Čeha i Italijana i 30 odsto građana Srbije, što je znatno iznad globalnog proseka od 24 odsto. Istovremeno, zbog problema u lancu snabdevanja lekovima, 28 odsto građana Kazahstana nije moglo da dobije potreban lek, a na isti problem žali se 14 odsto Rumuna, 13 odsto Poljaka i devet procenata građana Srbije. S druge strane, da takvih problema nisu imali smatra 59 odsto Švajcaraca, 55 odsto Nemaca, 54 odsto Austrijanaca i 32 odsto građana Srbije. Istraživanje je pokazalo i da 27 odsto Austrijanaca, 23 odsto Čeha, 22 odsto Italijana i 20 odsto građana Srbije smatra da su zbog pandemije lično oni ili članovi njihove porodice iskusili neke psihičke i socijalne posledice. Uprkos tome što je do sada u Srbiji sa dve doze vakcinisano tek oko 2,5 miliona ljudi, procentualno u odnosu na broj stanovnika mnogo manje nego u većini drugih zemalja, interesantno je da neuporedivo manje građana Srbije smatra da su oni lično ili članovi njihove porodice imali neželjene posledice vakcinacije – na taj problem ukazuje 26 odsto Austrijanaca, 24 odsto Španaca, 22 odsto Švajcaraca i samo šest odsto građana Srbije. S druge strane, za razliku od globalnog proseka, po kome 10 odsto ispitanika iz svih 15 zemalja smatra da su lično ili članovi njihove porodice imali postkovid komplikacije, u Kazahstanu je njihov udeo 19 odsto, u Srbiji 16 i u Poljskoj 14 odsto. A da nisu imali nijedan od navedenih problema, ističe 44 odsto građana Srbije, 46 odsto Britanaca, 47 odsto Francuza i 50 odsto Nemaca. U izveštaju je posebno poglavlje posvećeno mentalnom zdravlju, koje može biti uzrok različitih tegoba i bolesti. Na pitanje kako sada ocenjuju stanje svog mentalnog zdravlja, najlošiju ocenu daju građani Španije (17 odsto), Češke (16) i Srbije (12 odsto), ali je interesantno i da 58 odsto Srba u prvi plan ističu svoje dobro mentalno zdravlje, što je za nijansu iznad globalnog proseka od 57 odsto. Na pitanje od koga traže pomoć, 62 odsto Španaca, 59 odsto Portugalaca i 48 odsto građana Srbije odgovorilo je da najviše veruju psihologu i psihijatru, što je znatno iznad globalnog proseka od 40 odsto. Austrijanci, pak, radije o problemima pričaju sa partnerom (51 odsto), Belgijanci sa izabranim lekarom (52 odsto), a da se obrate psihologu ili psihijatru najviše oklevaju Britanci, jer njih samo 18 odsto traži savet stručnjaka. Istraživanje je pokazalo i da se u Srbiji manje od globalnog proseka poštuju saveti stručnjaka, pa tako lekove koje je lekar prepisao uzima samo 16 odsto građana Srbije (u svetu je prosek 22 odsto), a uz to devet odsto građana Srbije je reklo da ne čine ništa da unaprede svoje mentalno zdravlje (u svetu je prosek 12 odsto). Pri tome svaki peti građanin Srbije kao pretnju po svoje mentalno zdravlje navodi - sagorevanje na poslu, a još toliko (21 odsto) ih ima osećaj da su na ivici da dožive tu vrstu sloma. Po tome smo znatno iznad globalnog proseka (15 odsto), ali se Rumuni osećaju još ugroženije, jer ih se 31 odsto izjasnilo da su već imali takvo iskustvo. Posebno poglavlje posvećeno je istraživanju poverenja u autoritete vezano za zdravlje, koje je pokazalo da u nauku veruje 58 odsto građana Srbije, po čemu je naša zemlja ispred Francuske (53 odsto) i Nemačke (56 odsto), ali ispod svetskog globalnog proseka (61 odsto). S druge strane, 42 odsto građana Srbije ne veruje nauci, a po nepoverenju u nauku ispred nas su samo građani Kazahstana (53 odsto). U nauku najveće poverenje imaju Portugalci (77 odsto), Španci (75), Austrijanci (68), Britanci (67) i Italijani (64 odsto). I poverenje u izabranog lekara u Srbiji je manje od globalnog proseka, jer svom lekaru kod nas veruje 54 odsto i po tome su od nas gori samo Kazahstanci, jer njih čak 59 odsto ne veruje svom izabranom lekaru. Situacija je značajno drugačija u Britaniji, Švajcarskoj, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, jer tamo između 69 i 75 odsto građana veoma veruje izabranom lekaru. Slični su bili odgovori i na pitanje vezano za poverenje u lekare specijaliste i bolničko zdravstveno osoblje. U njih poverenje ima samo 38 odsto građana Srbije i 27 odsto Kazahstanaca, dok s druge strane najveće poverenje u lekare specijaliste i bolničko osoblje imaju Česi i Francuzi (63 odsto), Belgijanci (64), Britanci (69) i Holanđani (70 odsto). Za razliku od globalnog proseka, po kome 14 odsto ispitanika iz 15 zemalja uopšte ne veruje u konvencionalnu medicinu, u Srbiji je njihov udeo 23 odsto, ali po tome prednjače Kazahstanci (39 odsto). Zbog takvog odnosa sasvim je logično i da se samo 23 odsto građana Srbije pohvalilo da disciplinovano slede savete lekara, po čemu su od nas gori samo Britanci (18 odsto) i Italijani (17 procenata), dok su najdisciplinovaniji Španci (30 odsto) i Portugalci (40 odsto). Ispostavilo se, međutim, da više od lekova Srbi vole suplemente, jer je istraživanje pokazalo da sredstva za jačanje imunog sistema uzima čak 69 odsto građana Srbije i 66 odsto Čeha, dok ih mnogo manje od globalnog proseka (49 odsto) konzumiraju Nemci (35 odsto) i Francuzi (33 procenta). Srbija je na vrhu rang-liste i po korišćenju sredstava za umanjenje bolova, jer ih kod nas koristi 28 odsto stanovništva, a tik iza nas su Česi (27 odsto), dok su ponovo na dnu Nemci (18 odsto) i Francuzi (17 procenata). Na pitanje da li možete zamisliti da vas lekar leči preko veb-kamere ili interneta, u slučaju lakše bolesti, ili kontrole hroničnih bolesti, čak 63 odsto građana Srbije odgovorilo je potvrdno, dok 37 odsto to ne bi želelo, od kojih 18 procenata to izričito odbija kao mogućnost. Najspremniji da prihvate ovaj model komunikacije su Portugalci (86 odsto) i Španci (76 odsto), dok su najveći protivnici Belgijanci (53 odsto ih se protive takvom vidu lečenja).