Desničarka problematičnih tekovina

Izbori su se već sasvim približili, a italijanski partijski lideri upravo gledaju kako popularnost Braće Italije raste. Pomoć su pružili Napred Italija Silvija Berluskonija i Liga Matea Salvinija, koji su napravili koalicioni dogovor da partija sa najviše glasova kandiduje premijera. To će, ako se ovako nastavi, biti Đorđa Meloni, nova zvezda italijanske desnice. Svojim je usklikom „Ja sam Đorđa, ja sam žena, ja sam majka, ja sam hrišćanka“, kojim voli da se predstavlja na javnim nastupima, već je ušla u kolokvijalni govor, u šale i doskočice, pa i u muzičke spotove, gegove svih vrsta i opaske na račun njene politike, ali je upravo tom politikom uspela da privuče znatno veći broj glasača. Stigla je do 22 odsto, moguće i 25 procenata podrške, kako pokazuju istraživanja, a analize joj prognoziraju premijersko mesto. Pre samo koju godinu nije mogla da preskoči četiri odsto, a sada su je ekonomska kriza, nejedinstvo političkih aktera i neizvesnost koja plaši građane doveli u sam vrh borbe za nove lidere. Rođena je 1977. Već kao gimnazijalka priključila se omladini Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), partiji koja sledi neofašističku liniju, zatim je svoje angažovanje nastavila tokom studija, da bi 2006. bila izabrana u parlament. Dve godine kasnije stala je na čelo Ministarstva za omladinu, sa Berluskonijem kao premijerom.To ju je, sa 31 godinom života, učinilo najmlađom ministarkom u istoriji zemlje. Koju godinu kasnije (2012) osnovala je svoju sadašnju stranku Braća Italije, a 2014. već je bila predsednica stranke. Bila je predsedavajuća Donjeg doma parlamenta, kao i Saveza konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu. Partiju je osnovala sa Gvidom Krozetom koji je iz demohrišćana, kojima je pripadao u mladosti, prešao kod Berluskonija. Kada su se svojevremeno oboje kandidovali u okviru desnog centra, a Berluskoni otkazao izbore, oni su odlučili da se bore zajedno. On je doneo ravnotežu u partiju koju čine uglavnom njeni istomišljenici ili nekadašnji partijski drugovi iz MSI, a zahvaljujući velikom iskustvu, kao i svojim liberalnijim stavovima učinio mnogo za njen uspon koji ju je doveo do favorita za mesto predsednika vlade. Tvrdi stavovi su Melonijevu već doveli do toga da mora da se brani od optužbi da je fašista i tu je, kao i obično, spasao Krozeto koji je njene ministarske dane, činjenicu da je položila zakletvu da će štititi Ustav i vreme provedeno u parlamentu, proglasio dokazima da joj fašizam nije blizak. Nezgodno je to što je upravo ona insistirala da prostorije stranke budu u zgradi u kojoj je nekada bila i Musolinijeva, a i što se ne libi da kaže da je njegov poštovalac. Stavovi su joj jasni – crkva, porodica, domovina, želi nove patriote, kako naziva svoje sledbenike, „Italiju Italijanima“, manje poreze, zaustavljanje emigranata, reviziju evropskih ugovora, ne podržava LGBT zajednicu, protiv je abortusa. NJeni politički partneri pokušavaju da malo ublaže te stavove, ali u kombinaciji s njom mogli bi dobiti 40 odsto glasova. To bi je moglo učiniti prvom premijerkom u Italiji. Ako to ostvari, čeka je zemlja koja se bori i sa političkim i sa ekonomskim problemima. Dug je najveći u EU, posle Grčke, i stigao je do 152,6 odsto BDP-a. Bankrot bi mogao da dočeka novu vladu ukoliko ne iznađe rešenje, samo što ovoga puta u tim rešenjima ne može da se računa ni na Evropsku banku ni na nemačku pomoć. Đorđu Meloni to ne plaši previše, ona želi da bude na čelu zemlje, a potom, možda, i Evrope. Ivana Janković