Temeljno ljuljanje Dritanove vlade

To što su crnogorski premijer Dritan Abazović i srpski patrijarh Porfirije 3. avgusta stavili potpise na Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore i SPC, kojim se reguliše status, pre svega pitanje imovine SPC, uopšte nije vest. Tako nešto se moglo naslutiti krajem juna kada je crnogorski premijer tokom posete Beogradu poručio da će „ugovor biti potpisan kada Vlada Crne Gore i Mitropolija crnogorsko-primorska to odluče“. U redu, možda je malo iznenađenje bio taj datum, imajući u vidu da je Abazović dva dana ranije rekao da neće biti potpisan 3. avgusta, kao i nenajavljeni dolazak patrijarha Porfirija u Podgoricu. Po crnogorskoj prestonici se zbog toga cinično primećuje i govori kako Porfirija u Crnu Goru dostavljaju kao Glovo, isključivo helikopterom, aludirajući i na činjenicu da su poglavar SPC i mitropolit Joanikije i na ustoličenje ovog drugog u manastir Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju prošle godine dovezeni helikopterom. Kako god bilo, svestan da su Zakon o slobodi veroispovesti i Temeljni ugovor razvalili temelje dve crnogorske vlade, Abazović se odlučio, na prvi pogled, na rizičan korak stavljajući na probu podršku koju Demokratska partija socijalista daje njegovoj manjinskoj vladi. I pritom je izgleda ispravno razumeo da će potencijalni gubitak vlasti moći da izbegne samo ako uz sebe zadrži Beograd. Razume se, DPS je reagovao inicijativom za izglasavanje nepoverenja Vladi. Problem je što u ovom trenutku nemaju potrebnu većinu od 41 poslanika za obaranje Abazovićevog kabineta. Daliborka Uljarević, izvršna direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje, za NIN ističe da se u ovom trenutku ne zna da li DPS ima ili nema većinu za obaranje Abazovića, ali se zna da gubljenjem glasova DPS-a, kojima je aktuelna vlada izglasana, ta vlada i Abazović gube legitimitet. „Treba imati u vidu da tu ima i drugih političkih subjekata koji su od početka bili i ostali protivnici ove vlade, poput Demokrata, pa ne bi bilo neočekivano da oni izglasaju nepovjerenje Vladi, jer je to u skladu sa njihovim političkim ciljevima, a i vratilo bi ih kao relevantne aktere u pozicioniranju prema međunarodnim partnerima koji nisu imali razumijevanja za neke njihove poteze od septembra prošle godine“, ističe Uljarevićeva. Sasvim drugačije stvari iz Beograda vidi politički analitičar Cvijetin Milivojević. „Pad Vlade nije u interesu onih koji su činili vladajuću većinu. Dakle, Demokratski front i Demokrate ne mogu podržati rušenje Vlade a da im to ne priredi ozbiljne neprijatnosti kod sopstvenih birača.“ Da će potpisivanje Temeljnog ugovora izazvati destabilizaciju bilo je očekivano, smatra novinar Slavoljub Šćekić i naglašava da DPS igra na poslednju kartu koju ima – crnogorski nacionalizam, dok, s druge strane, Demokratski front nije želeo ništa da radi dok se ne potpiše Ugovor. On, međutim ukazuje da će prvo glasanje o poverenju Abazovićeva vlada imati 16. avgusta – tri dana pre nego što se stranke izjasne u parlamentu o inicijativi DPS-a. Tada će se, naime, glasati o izboru pravosudnih organa, na čemu insistira EU kako bi bila zatvorena poglavlja 23 i 24, a za taj izbor potrebno je da se u prvom krugu izjasne dve trećine parlamenta, a u drugom tri petine poslanika. Dakle, 54 glasa u prvom i 49 u drugom krugu. „Raspored snaga je takav da jedna od strana mora da popusti. Ako ugledni pravnici ne budu izabrani u prvom krugu, mora da se sazove nova sednica parlamenta, najverovatnije polovinom septembra. Tako da bi već početkom septembra moglo da se zna ide li Crna Gora ka rešenju institucionalnih stvari zbog kojih stalno trpi kritike EU i zbog čega ni druga poglavlja ne mogu da budu zatvorena“, kaže Šćekić. Nije, dakle, teško zaključiti da će Dritan o zahtevima Unije misliti sutra, a naznaka boljih odnosa Beograda i Podgorice građena je na Abazovićevoj kalkulaciji da niko manjak evropejstva i dobre odnose sa SPC neće „prišiti“ partiji sa građanskim predznakom i Vučićevoj proceni da mu nije potreban sudar sa čovekom koji je prema Beogradu pokazao više takta nego Milo Đukanović u prethodnih četvrt veka. U međuvremenu, osim pada Vlade, nekoliko je potencijalnih scenarija u ovoj krizi. Izuzev prevremenih izbora, minulih dana u podgoričkim medijima lideri Demokrata i DF-a pominjali su resetovanje Vlade i povratak onih koji su pobedu odneli 2020. Šćekić napominje da bi glasove za pad Vlade ipak mogle da obezbede Demokrate, uprkos pozivima na prvobitnu koaliciju. „Demokrate su izgubile pozicije i Dritan ih polako ’čisti po dubini’. Zanimljivo je da je u danu kada je potpisan Temeljni ugovor nekoliko visokih funkcionera DPS-a postavljeno na direktorska i mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. Dakle, malo je čudna igra u kojoj se kadrovi DPS-a raspoređuju po dubini, a s druge strane prete smenom“, kaže on. Prekomponovanje kabineta po starom modelu isključuje Daliborka Uljarević, posebno ako bi se u njemu našli i kadrovi DF-a. Ona ističe da bi njihov eventualni ulazak u bilo koju vladu doveo u pitanje ili makar pobudio sumnje da Crna Gora menja spoljnopolitički kurs. „DF sa svojom politikom i vezanošću za srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića i Rusiju, ne mogu biti ni u jednoj vladi koja stremi Zapadu, a posebno vladi kojoj je istinski cilj dinamiziranje procesa EU integracija Crne Gore.“ Sagovornici NIN-a nisu saglasni oko toga kome bi potencijalni prevremeni izbori odgovarali u ovom trenutku, iako su gotovo jednoglasni oko toga da će oni najverovatnije biti održani u aprilu 2023, zajedno sa predsedničkim. I dok Uljarevićeva ističe da izbori sada jedino ne odgovaraju URA i SNP-u, te da oni najviše idu u prilog političkom pokretu bivših ministara Milojka Spajića i Jakova Milatovića, koji sada imaju dovoljno argumenata da se dobro pozicioniraju, a do proleća iduće godine najvjerovatnije ne bi, kako kaže, prešli cenzus, Šćekić ističe da izbori ne odgovaraju nikome, osim upravo Spajiću i Milatoviću, čiji je ekonomski program Evropa sad doveo do poboljšanja standarda građana i povećanja minimalne plate sa 250 na 450 evra. „Ono što se zna, prema istraživanjima više agencija, objektivno DPS je stranka koja ne raste. Osim toga, Đukanović se verovatno osjeća kao u onoj igrici ’ide maca oko tebe’, stvari postaju opasne za njega. Toliki uhapšeni su mu bili partneri, bliski prijatelji i pretorijanci. Govorim o predsednici Vrhovnog suda Vesni Medenici, uhapšen je i predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić, nekadašnji ekonomski guru Veselin Vukotić, a sad je pritvoren i Petar Lazović, sin Zorana Lazovića, čoveka koji je važio za jednog od najmoćnijih ljudi u bezbednosnim strukturama. Ta hapšenja su jedan od Abazovićevih kečeva u rukavu i on tvrdi da hoće da ga obore oni koji žele da zaustave borbu protiv kriminala i korupcije. Đukanoviću se nikako ne isplati da izbori budu u oktobru, tim pre što se najavljuju nova hapšenja. Mislim da se čak DPS dozirano buni protiv Temeljnog ugovora puštajući druge da to rade. Oni jesu podneli inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi, ali ništa se suštinski neće promeniti čak i da se nađe tih pet nedostajućih glasova za rušenje Abazovića. Crna Gora još nema zakon o Vladi i čak i ako joj se izglasa nepoverenje ona nastavlja da radi u punom kapacitetu sve do izbora nove. To se već nekoliko puta desilo. Uostalom i Abazović je postao premijer tako što je oborio Krivokapićevu vladu“, ističe Šćekić. I Cvijetin Milivojević smatra da je DPS na ozbiljnoj nizbrdici kada je reč o podršci među glasačima. „Đukanović ne samo da ne bi popravio izborni rezultat, nego bi on bio značajno lošiji. Mislim da bi u slučaju prevremenih izbora Abazović ponovo bio najpoželjniji koalicioni partner“, kaže Milivojević. Opet, Šćekić i Uljarevićeva uglavnom se slažu oko motiva zbog kojih je Abazović potpisao Temeljni ugovor, a to nije uradio Krivokapić čiji kabinet je u dobroj meri oblikovala Crkva. „NJegov motiv je bio da smanji uticaj DF u Crnoj Gori. Odavde izgleda, a imam i informacije da je Abazović u intenzivnim kontaktima sa Vučićem i da je na taj način pacifikovao frontovce, koji su od izbora Dritanove vlade nameravali da blokiraju ulice. On se dogovorio sa Vučićem da njihovi kadrovi ne budu sklanjani po dubini, ali očigledno je da je dogovor postigao sa onim koga oni moraju da slušaju i od koga dolaze pare. A to je adresa na Andrićevom vencu“, kaže Šćekić. Uljarevićeva ističe da Zdravko Krivokapić, i pored svih svojih nesnađenosti u političkom upravljanju, nije bio lojalan Vučiću, i to je oslabilo i njegovu poziciju u SPC koja ga je suštinski dovela na vlast. „Nažalost, SPC je pristala da bude dio političkog oružja Vučića i nepotpisivanje Temeljnog ugovora za vrijeme Krivokapićevog mandata treba gledati u tom svjetlu, jer je Krivokapić to nesporno želio i radio na tome, ali su stvari zastale voljom SPC-a, odnosno Vučića.“ Koliko god da javnost, pa i sagovornici NIN-a iz Podgorice ukazuju na problematične delove Temeljnog ugovora, od preambule pa do istorijskih nedoslednosti, štetnih rešenja po državu i činjenicu da ovaj dokument nije upravni akt, niti opšti pravni akt, nego izraz volje dve strane koji može da pobija bilo koji građanin na bilo kom osnovnom sudu, ostaje utisak da je ovo još jedno odmeravanje i igra starih znanaca Mila i Aleksandra. A njihov opstanak počiva na stalnom podgrevanju sukoba, uvereni, pri tome, u mit o večnom političkom životu tipova koji su uvek umeli da ukradu malo više od drugih i prevare malo više od najboljih. Ako u toj igri Dritan izvuče najkraću slamku, biće to samo zato što je na Zapadu jasno da se novi Milo i novi Vučić ne prave preko noći. Zoran Preradović