Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   05.12.2022. 05:57
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Пешићев (у)суд

Не спорећи селектору право да тим кроји по својим аршинима и схватањима кошарке, Пешић није требало ни да позива Теодосића ако је већ знао да има бољих од њега. А сигурно је то мислио и пре ових недељу дана припрема у Старој Пазови

Ништа јавности у Србији неће бити јасније након што је селектор кошаркашке репрезентације Светислав Кари Пешић, коначно, срушио седам дана дуги зид тишине и проговорио о разлозима због којих се одрекао услуга капитена Милоша Теодосића и тиме изазвао земљотрес који је поделио јавност. Осим једне ситнице, „да има боље играче од њега“. Оно пре тога, да не може да му понуди „статус и место које је некада имао у тиму“, знали смо и без Пешића. И није нека мудрост закључити да ће знатно млађи, двоструки најкориснији играч Евролиге, Василије Мицић, имати предност, као и то да ће Пешић, сасвим разумљиво, кључеве игре ставити у руке Николи Јокићу, двоструком узастопном најбољем играчу НБА лиге. И тешко је поверовати да Теодосић то није знао или разумео и раније. Посебно, што од Пешића нисмо чули потврду да је Милош одбио улогу „играча са клупе“. С друге стране, рећи да на позицији плејмејкера, осим поменутог Мицића, има бољих крајње је упитна тврдња. Нарочито ако је реч о најбољем играчу овогодишњег финала Еврокупа, коме је још једна тренерска легенда Серђо Скариоло у италијанском Виртусу поклонио пуно поверење.
Знам да ће на овом месту многи рећи да Пешић зна најбоље шта ради и да нико не може да му држи предавања и меша се у његове одлуке. Посебно што је реч о човеку који је нашој кошарци донео последњу светску и европску титулу. Ништа спорно, али ово је кошарка, а не нуклеарна физика. Неке ствари се виде и голим оком и не морате бити неки стручњак да бисте то уочили.
Али, да се на овом месту манемо квалитативних оцена, увек ће бити различитих ставова, подељених мишљења, посебно када је реч о играчу калибра Милоша Теодосића. Оно што није упитно јесте да је Пешић направио „грешку у корацима“ начином на који се одрекао капитена. Најпре, реч је о играчу који је у последњих деценију и по био синоним за српску репрезентацију и најважнији део њених успеха на паркету, који се на позиве селектора одазивао и повређен. Не спорећи селектору право да тим кроји по својим аршинима и схватањима кошарке, Пешић није требало ни да позива Теодосића ако је већ знао да има бољих од њега. А сигурно је то мислио и пре ових седам дана припрема у Старој Пазови. И то би било сасвим легитимно. Овако, Пешић је девалвирао све што је Теодосић урадио за српску кошарку, а на себе преузео огроман ризик да му се у случају евентуалног неуспеха на Европском првенству спочита да није повео стварно најбоље. Да ли је овим потезом пореметио и односе међу играчима, можемо само да нагађамо. И чекамо расплет на паркету, надајући се најбољем. И да се разумемо, одстрањивањем Теодосића, Пешић је отворио још један опасан меандер доводећи у питање култ репрезентације. Тешко да старији играчи у репрезентацији нису макар сами себи поставили питање може ли и њих да задеси Теова судбина. Испостави ли се да је направљена и та пукотина, легендарни Кари неће бити одговоран само за резултат.
Индикативно је и то што је и председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић о случају Теодосић поручио да „лично мисли да је можда и постојао неки прихватљивији начин за решавање овог проблема, али и да је та прича сада завршена“. Сасвим је смислено запитати се зашто први човек српске кошарке није могао експлицитно да подржи начин на који се Пешић „захвалио“ Теодосићу. Зли језици би рекли да Даниловић овим маневром прави за Савез и себе резервни положај у случају да се Каријева деликатна процена покаже погрешном.
Овако, како сад ствари стоје, Пешић не само да није отклонио многе дилеме, него је отворио простор за додатне спекулације о томе шта су стварни разлози Теодосићевог прецртавања из државног тима. Било би добро да након европског шампионата чујемо и Милошеву верзију приче. Какав год резултат буде остварен.
Уз мали додатак, Светислав Пешић неће морати да чека Европско првенство да би сазнао да ли је елиминација Теодосића у спортском смислу била оправдана. Догоди ли се да се не пласирамо на светски шампионат и изгубимо крајем овог месеца од Грчке или Турске, сачекаће га осуда јавности. Која на то има право, јер га на крају крајева и плаћа.



Зоран Прерадовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Епископ Никанор

Изрећи ћу клетву над њима, али не над њиховим породицама и њиховој деци. Заправо, они и немају деце, је л’ тако? Они не признају своју децу, они нису ни родитељи, шта су они… хоћемо ли дозволити да слушамо ону која је оскрнавила нашу земљу, којој име ако изговорим, не могу божје име изговарати? Ону која је дозволила да њен рођени брат буде отац њеног сина?

Прочитајте све мисли
bg