Ima neka tajna veza

Ovoj nesrećnoj i raznim indoktrinacijama podeljenoj i zatrovanoj Srbiji, samo je falila nedavna beseda vladike banatskog Nikanora, da je dodatno razjari. Ili da joj skrene pažnju sa gorućih egzistencijalnih pitanja, i to promocijom mržnje, kao zamenom za sve suprotno što joj je nasušno potrebno. Izražavajući neslaganje sa Europrajdom, koji bi trebalo da bude organizovan u septembru, vladika Nikanor je izneo niz stavova neumesnih za jednog od glavnokomandujućih pastira Crkve. Oglušivši se i o sekularne zakone, praktično je pozvao na linč LGBT zajednice prizivanjem upotrebe oružja. Da ga on lično ima, on bi „i tu silu sam upotrebio“. I u cilju boljeg razumevanja poruke, afirmaciju ljudskih prava manjinske grupe drugačije seksualno orijentisanih, uporedio je sa „ratom u Krajini“. Na tapetu mu je prvenstveno bila premijerka Ana Brnabić, kojoj ne bi „ni ime da izgovori“, jer više ne bi mogao da izgovara „ime Božije“. NJu je apostrofirao kao protivnicu svih svetinja, na čelu sa porodicom. Jer, ona je ta koja je „dozvolila da njen rođeni brat bude otac njenog sina“. Takođe, ona „niti je naše vere, niti je našeg porekla“, već su „njezini roditelji i dedovi bili koljači srpskog naroda“, nastavio je u drugom pravcu, sve mašući krstom. Zatim se vratio na temu priznavši da mu je jedino preostalo da organizatore Prajda anatemiše, s obzirom na to da mu „sada i ne bi dali oružje, ako bi ga zatražio“. Mogao je i da potom blagoslovi vernike svoje eparhije da se pridruže nedeljnoj litiji u Beogradu, kada je više od 10.000 ljudi dokazalo da je banatski vladika zapravo njihov glasnogovornik. Istina, njihove su poruke bile blaže, glasivši „nećemo gej paradu i okupaciju Zapada“, „dalje ruke od naše dece“ i slične. Radikalnije patrijarhalni ispoljili su se na društvenim mrežama, podržavajući Nikanora, čak i po pitanju hipotetičkog potezanja oružja. I uključujući standardne opaske - „neka oni (pripadnici LGBT populacije) rade šta hoće, ali u svoja četiri zida“, ili paradiraju negde na periferiji, gde ne bodu oči „pristojnog sveta“. Beseda Nikanora pokrenula je i niz reakcija građanske Srbije, ali od predstavnika institucija, jedino poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković. Janković je osudila njegov govor kao „pozivanje na fizičko nasilje, diskriminaciju i mržnju prema pripadnicima LGBT zajednice“. Za to vreme Tužilaštvo je po običaju dremalo. Nije se oglasio ni Sinod, odnosno, patrijarh Porfirije, ignorišući i pitanja NIN-a. Ovo, na nesreću, „nije prvi put da se takvi i slični ispadi tolerišu od strane patrijarha, i to ne samo aktuelnog, već i njegovih prethodnika“, kako primećuje Slobodan Sadžakov, sociolog religije. Eksces je, međutim, ovog puta toliko ozbiljan da bi vrh SPC morao prema njemu da se odredi, Sadžakov dodaje. „Ćutanje patrijarha može sugerisati da on ili deli isti vrednosni sistem sa vladikom Nikanorom, ili da zbog nekih unutarcrkvenih interesa i ’mira u kući’ ne želi da reaguje“, naglašava naš sagovornik. Apelujući da se prisetimo zataškavanja slučajeva Pahomija i Kačavende i svega što su oni sadržavali i još sadrže. Uobičajena unisonost crkve i države ovog puta je (bar prividno) izostala. Predsednik Srbije Vučić javno je zaštitio - prvenstveno Anu Brnabić. „Da vi kažete da je brat Ane Brnabić pravio dete Ani Brnabić?! Da vi kažete da joj je deda bio ustaša! Pa, da li vas je bar malo sramota“, obratio se Nikanoru preko intervjua za TV Prva. „Da, jedan od četvoro deda i baba joj je bio Hrvat, a ne ustaša“, dopunio je svoju kotrabesedu. Da bi se tek na kraju uhvatio poente – potezanja oružja, u kontekstu Prajda, ili, kako „neki kažu – gej parade ili pederbala“, što je nedopustivo. Idući i dalje niz dlaku desno nastrojenim glasačima, dodao je da je i sam protiv onog što ne dozvoljava dogma Crkve. Ali, njegov je posao da obezbedi sigurnost, svima, pa i „njima“. Prema kojima se Nikanor ogrešio, kršeći članove 138 i 389 Krivičnog zakonika Srbije, kako zapaža Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma. Međutim, po njegovom mišljenju, čak i od izostanka reakcija Tužilaštva i patrijarha, treba više da nas brine sprega sekularne i crkvene vlasti, oličena u razmeni donacija i priznanja, čak i od pomenutog (i dalje vladike) Pahomija. A još više „pokušaj ’zamene teza’, po kojem mi treba da branimo Vučića i Brnabićevu, kao i njihov ’evropski put Srbije’, od litija što su ih oni sami logistički organizovali i sprovode zajedno sa raznoraznim Nikanorima“, kako Vuletić ističe. Za njega je taj scenario providan od starta – „sumnjivi vladika napadne Anu B. na bestijalan način, a onda se svi uključe da je brane, od nekadašnje ikone građanske Srbije Biljane Srbljanović, do capo di tutti šovinističkog nacionalizma, Vojislava Šešelja“. „Konačni sud se donosi na Pinku, proglašenjem Brnabićeve za vrhunskog patriotu, uz njeno prethodno skrušeno priznanje delimičnog hrvatskog porekla. I spoznaje kakav je gaf posedovanje i korišćenje kuće na hrvatskom primorju“, objašnjava Vuletić. I zaključuje da time Brnabić stiče preporuku i „novi kvalitet za Vučićevu odluku o novom premijeru“. U tom svetlu, ponajmanje je važno što je „ona sama nosilac diskriminacije LGBT osoba“. „Koristeći se položajem i moći, za sebe je prisvojila prava (partnerstvo, usvajanje deteta) koje je svim drugim pripadnicima te populacije uskratila, time što je njena vlada odbila da uputi u proceduru predlog o istopolnim zajednicama. Time je naneta direktna šteta svim pripadnicima te zajednice, mnogo veća od sramotnih izjava mržnje jednog bizarnog popa“, Vuletić poentira. I, dok i Slobodan Sadžakov smatra da je Vučić na TV Prva reagovao isključivo zato što je „neko njegov“ napadnut, i da inače ne bi dirnuo u Crkvu radi „uhodanog stanja harmonije“, Marko Mihailović iz organizacije Prajda drugačije razmišlja. „Izjavu predsednika ne bih tumačio kao zaštitu isključivo Ane Brnabić, već i cele LGBT zajednice, samim tim što je naglasio da je Prajd naše Ustavom garantovano pravo i da se kao takvo mora poštovati“, izričit je. A povodom Vučićevog navoda da povorke „možda i neće biti ove godine, iz bezbednosnih razloga“, poručuje – Parade će biti, „jer nema razloga da je ne bude“. U tom smislu, Mihailović podseća na odluke Ustavnog suda povodom zabrane održavanja Prajda 2011, 2012. i 2013, pod istim izgovorom, koje su proglašene neustavnim. Povodom slučaja Nikanor, njega više brine ćutanje policije i Tužilaštva, od izostanka reakcije patrijarha. Promene u raspoloženju prema LGBT zajednici ipak su plod zajedničke orkestracije vrha države i Crkve, smatra Sadžakov. Tako se naizmenično smenjuju periodi napada na Prajd sa prividnom pomirljivošću. „Vlast bi trebalo da pripazi ’s kim tikve sadi’ i koga tetoši sve ove godine, učestvujući s tim istim u destruiranju sekularne države“, on ističe. Još nešto iz besede Nikanora buni, čak i pravoslavne vernike, a to je institucija anateme, opstala kroz sve ove vekove. „To je samo dokaz primitivnog delovanja pojedinih sveštenika SPC“, tumači Sadžakov. I podseća da je specijalista za anateme i kletve bio mitropolit Amfilohije, čiji je manir bio i da protivnicima poželi da „s njih otpadne meso“, što je sasvim „u skladu sa hrišćanskom porukom ljubavi, mira i tolerancije“, kako situaciju ironizira. „I ova Nikanorova izjava svedoči kako bi izgledalo društvo kada bi se verskim fanaticima dopustilo da se razmahnu. Oni su, naprosto, u sukobu sa modernim vremenom i zato je važno insistirati na principima sekularne države“, Sadžakov ističe. Ali, iako ne samo zbog (ekonomskog) udruživanja dve glave orla na našem grbu, državni mehanizmi su onemoćali. I nisu u stanju da se suprotstave kako Nikanorovom protivzakonitom i antihrišćanskom verbalnom nastupu, tako ni onom što radi sa spomenicima kulture u svojoj eparhiji. Odnosno, tome što je pod krinkom renoviranja nepovratno oštetio barokno nasleđe crkava i Vladičanskog dvora u Vršcu i srednjevekovno, u obližnjem manastiru Mesić, kao i neke od crkvenih objekata u Zrenjaninu, o čemu je NIN svojevremeno pisao. Kada se takva bahatost uzme u obzir, njegovo navodno davanje sveštenicima novca na zajam iz crkvenog Fonda solidarnosti, uz kamatu, može se smatrati unutarcrkvenom problematikom. Dok o tome razmišljamo i oblikujemo suprotstavljene stavove, ko zna šta se iza brda valja, vezano za poskupljenja, otimanje zemlje zarad stranih investicija, devastaciju prirode, i uopšte - države. Dragana Nikoletić