Brisanje grehova i nesprovođenje zakona

Odbrana neodbranjivog. Tako bi se u najkraćem mogao opisati sadržaj autorskog teksta predsednice Saveta REM Olivere Zekić. Suočena sa opravdanom kritikom javnosti Zekić je u prošlom broju NIN-a kroz metafore o bućkanju i somovima branila svoju odluku o nacionalnim dozvolama za TV emitovanje, ali ne argumentima i činjenicama već kroz diskreditovanje učesnika i stručne javnosti. Od predsednice Saveta očekuje se da odgovori na pitanja koja javnost postavlja, a ne da napadom i metaforama prikriva razloge svojih odluka. Nijednom rečju Olivera Zekić nije objasnila zašto su se u toku konkursa opredelili za to da se gresi emitera iz prethodnog perioda brišu jer su kazne plaćene kao dug za Infostan. Ako REM smatra da je njihova uloga na nivou komunalne službe koja naplaćuje račune, onda je jasno koliko veliki problem u funkcionisanju ove institucije imamo. Još veći je problem paralela sa kaznom za krađu iz trafike i kako se Zekić pita da li takve ljude treba streljati? Da li je za nju plaćanje kazne za višestruku krađu dovoljno za oprost? REM je brisanjem grehova zapravo odlučio da ne primenjuje pravila zakona i pravilnika. O tome će na kraju odlučivati sudovi, jer smatramo da su argumenti i činjenice na našoj strani. Kada smo kod činjenica o „kuknjavi“, koja je nedozvoljena zakonom i pravilnikom, o tome se izjasnio sam REM. U svom izveštaju je naveo da nije bilo nedozvoljenog pritiska ni od N1 ni od Nove S. Da li to predsednica Saveta REM sada u autorskom tekstu u NIN-u menja odluku Saveta? Kao argument kuknjave pominje nekoliko tekstova na sajtovima N1 i Nova.rs, koji su zapravo mišljenja koja su iznosili sagovornici ili su inicijative, odnosno peticije koje su egzistirale u javnosti (Kreni promeni). Da li to predsednica Saveta želi da se za dugo vreme trajanja konkursa svi ućute i ne pominju REM kako bi mogli da donesu odluku? Da li je to u interesu javnosti, koji REM treba da zastupa? Pritisak na REM bi bio da je neko zaista vodio propagandne kampanje i pravio specijalne emisije poput onih koje dobitnici nacionalnih dozvola godinama rade protiv svih koji nisu na liniji režima. A o tome se REM nikada nije ni oglasio, kao da to ne spada u njihov krug delovanja. N1 i Nova S nisu kažnjavani ne zato što nisu pod jurisdikcijom REM-a, nego zato što nisu kršile zakone zemlje gde su registrovane, a nije da REM nije pokušavao, praveći konstrukcije da je izveštavanje o nosiocima javne funkcije u kritičkom tonu kršenje zakona. Profesionalni regulator to ne bi tretirao kao bilo kakav prekršaj već kao normalnu funkciju medija. REM je više puta pokušavao da svoju pristrasnost prenese na luksemburškog regulatora (ALIA), ali u tome nije uspeo. Tako je u zemljama kada regulator radi bez političkih pritisaka, isključivo na osnovu profesionalnih i etičkih standarda. Autor je programski direktor N1