Moć dvaju svedoka

Odavno navikloj na bahatost i niske udarce od lokalnih šerifa i centralnih vlasti, srpskoj se javnosti ipak prevrnuo želudac na nedavnu vest iz Vranjske Banje. Naime, dok je sedemdesetsedmogodišnji Čedomir Cvetković, oboleo od raka, primao niz hemoterapija na Onkološkoj klinici u Beogradu, njegov je potpis krivotvorio narodni poslanik Slaviša Bulatović, kako je za medije ustvrdila Dragana Cvetković, novinarka, i ćerka žrtve ove prevare. Prevara je uključila i navodnu izjavu bolesnog starca, tobože prisutnog na saslušanju, da se slaže sa namerom Velimira Bulatovića, Slavišinog oca, da otkupi zajedničku okućnicu, a zapravo deo dvorišta OŠ „Predrag Dvedežić“. I „potpisom“ potvrdio da nema nikakvih pretenzija da bude obeštećen na ime suvlasništva. Odlukom Odeljenja za imovinsko-pravne odnose SO Vranje, sa parafom načelnika gradske uprave Dušana Aritonovića, dato je zeleno svetlo da se katastarska parcela broj 2319 KO Vranjska Banja proda Bulatovićima. NJihov cilj je bio da na do tada javnoj površini koju su koristila deca, izgrade stambeni objekat. Kupljenu parcelu porodica poslanika ogradila je „kineskim zidom“, kako su dugački bedem nazvali meštani, dok ga Dragana zove „zidom srama“, s obzirom na pretežno siromaštvo okolnih žitelja. „Od koga i čega se kriju“, retorički se pita. I, i dalje uznemirena, kazuje sagu o Bulatovićima. Priča počinje 2019, kada je s njom Slaviša kontaktirao u Švajcarskoj, gde živi i radi već godinama. Tada ona saznaje za njegove, sada ostvarene ambicije, u kojima njen otac nije hteo da učestvuje, kao zagovornik stava da se državno ne sme krčmiti. Zato je ovaj usamljeni zaštitnik nekog starinskog morala kupio parcelu u susedstvu. I tu napravio kuću. Bulatović se očito nameračio baš na školsko dvorište, pa kako nije dobio saglasnost od komšije, rešio je da dokument falsifikuje, prema Draganinim navodima. „Čim sam saznala da je ušao u otkup, otišla sam u Opštinu, i iz inata zatražila da i ja kupim naš deo“, ona svedoči. Ali, to više nije bilo moguće, s obzirom na to da ga se njen otac već bio „odrekao“. „Posebno me je zabolela podudarnost datuma (26. novembar 2020) kada je navodno dao izjavu, sa danom kada je primao jednu od hemoterapija“, ističe naša sagovornica. Međutim, ta uvredljiva i paradoksalna sinhronizacija, mogla bi biti odlučujuća na sudu, ako proces slučajno krene u pravcu pravde i istine. Uvidom u, po njoj, sasvim izvesno lažirani dokument, Dragana je došla do imena službenog lica koje je potpisom posvedočilo da je izjava njenog oca autentična – Mirjane Mladenović. I odmah je otišla u njenu kancelariju. „Bila je zatečena, umalo da padne sa stolice“, Dragana opisuje situaciju. Od koje nema vajde, jer se govor tela okrivljenog na sudu ne priznaje. Slučaj je hteo da istom prilikom naleti i na samog Bulatovića, koji joj je pred dva svedoka ponudio da ona otkupi deo školskog dvorišta po hitnom postupku. „Time je samo potvrdio da je takvim kao što je on, sve dozvoljeno“, ona ističe. Smatrajući Slavišu glavnim nalogodavcem u opštini, važnijim i od načelnika gradske uprave Aritonovića, kao i gradonačelnika Vranja, Slobodana Milenkovića, na nepristojnu se ponudu prezrivo okrenula i otišla. Milenković je, opet, na njen protestni mejl, odmah upućen, odgovorio da „nije bio obavešten“ o spornim dešavanjima. I da je „tek kasnije dobio nalog za potpis iz Skupštine grada na odluci o prodaji školskog dvorišta Bulatovićima“. Stoga se Dragana pita da li iko proverava autentičnost dokumenata koji automatski dobijaju izvršnu funkciju. Isto se uzalud pita i NIN, budući da nam gradonačelnik na to nije odgovorio. Vratimo se na mogući scenario falsifikovanja. O tome da Dragana i njen brat žive u inostranstvu, a u Srbiji tek povremeno borave, najbolje je obavešten njihov neposredni komšija. On je u poziciji i da ima saznanja i da se njihov otac, Čedomir, preselio u Beograd, iz potrebe za adekvatnim lečenjem. Pa sve može lepo da isplanira. Kao upućen u sistem, može da pretpostavi i razvoj sudskog procesa. I to da će krivičnu prijavu koju je Dragana podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, OJT kao vruć krompir prebaciti na višu instancu - Posebno odeljenje za sprečavanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu. I da će i ono prolongirati proces, ne odgovarajući medijima (NIN-u, konkretno) da li je ili koje je korake preduzelo povodom navedenog podneska. „Prebacivanje predmeta u Niš u neku ruku je dobro, jer je tu manji upliv lokalnih vranjskih vlasti. S druge strane i nije, s obzirom na to da ista klika vlada svakim delom Srbije“, ističe Božo Prelević, advokat Dragane Cvetković. Za Prelevića je ovaj slučaj „paradigmatičan“ jer pokazuje da vlast „istina ne zanima“, kao ni pravo. A, kad se desi da se bez provere verifikuje lažni dokument kojim neko nekom važnom poklanja sopstveno imanje, uglavnom se računa da „oštećeni nema hrabrosti da talasa“. Ali se s tim računom bez krčmara, ponekad i pogreši. Međutim, ni Draganina neustrašivost, ali i istrajnost da se redom obraća zaštitniku građana, svim ministrima, pa i lično – predsedniku Aleksandru Vučiću, nema previše šansi za uspeh da pravi krivac odgovara. Sve i ako postoji dokaz da je Čedomir u trenutku navodnog saslušanja bio na Onkološkoj klinici u Beogradu, kao i da njegov autentični potpis ne odgovara isfabrikovanom. „Javnom tužiocu je najlakše da procesuira lice koje je dati dokument overilo, u ovom predmetu – Mirjanu Mladenović. Ona na sudu može da tvrdi, recimo, da je izjavu dao neko ko je veoma ličio na Čedomira Cvetkovića i imao njegovu ličnu kartu, posebno što je svesna da joj leđa čuva moćni čovek iz SNS-a“, objašnjava Prelević. Kako se do zaključenja ovog broja NIN-a ni Slaviša Bulatović nije oglasio na naša pitanja, predstavićemo ga onim što o njemu znamo zvanično. Sa zvanjem diplomiranog pravnika, bio je član mnogih odbora Skupštine Srbije, i na mestu je narodnog poslanika od 2016. Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, od tada je njegova poslanička plata svega 89.102 dinara, ili oko 758 evra. Bulatović, navodno nema nikakvu pokretnu ni nepokretnu imovinu, ni ovde ni u inostranstvu, pa čak ni automobil. Kada je prvi put 2012, kao član Gradskog veća Opštine Vranjska Banja, Agenciji dostavio imovinsku kartu, primao je platu pravnog referenta u Simpu iz Vranja od 42.000 dinara. Plata mu je za dve godine smanjena na 23.000, premda je u međuvremenu postao rukovodilac sektora za upravljanje ljudskim resursima. Da nije bilo dodatka na ime zastupanja glasača od 14.372 dinara, mogao je da umre od gladi, kao i svi primaoci minimalca, tada u visini od 21.160 dinara. Materijalno je uznapredovao tek 2014, ali sumnjivo neznatno, sa mesečnom naknadom od 57.924 dinara za vršenje funkcije načelnika Pčinjskog okruga. Vučić ga je nagradio verifikacijom trećeg mandata u Skupštini, iako je afera Cvetković već bila u etru. „I, konkretno, na njegovoj mejl adresi“, kako ponovo ističe Dragana. Prema navodima Blica, Bulatović je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine na ime putnih troškova dobio 1.054.795 dinara. Za Draganu, on je samo žalosni primer izostanka vladavine prava u Srbiji, gde na poziciji nosioca funkcije u zakonodavnoj vlasti može biti neko ko ne poštuje zakone. Jer, „falsifikovanje je ozbiljno krivično delo“, kako ističe naša sagovornica. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, za to se krivično delo dobija od tri do pet godina zatvora. „Međutim, ovde se ne radi samo o falsifikovanju, već prevashodno o zloupotrebi službenog položaja“, tumači Prelević. Onaj ko samo nažvrlja nečiji potpis, manji je kriminalac od onog ko na osnovu toga jednoj osobi omogući korist, a drugoj štetu. Pa ni taj nije odgovoran koliko moćnik koji zvanično nadležnog prisili, uceni ili potplati da se ogluši o svoju obavezu. U ovoj situaciji sasvim je izvesno ko je izvukao najveći berićet iz još nedokazanog krivičnog dela falsifikovanja. Da će ga stići odgovarajuća kazna, slobodni smo da sumnjamo, jer živimo u Srbiji. Srećom, pa je veliki deo najboljih među nama stacioniran na Zapadu, sa drugačijim viđenjem pravde. I debelim živcima za njeno isterivanje. Dragana Nikoletić