Indeks se na indeks slaže

Afera „Indeks“, u kojoj su zbog sumnji da su prodavali ispite i diplome pohapšeni brojni profesori i saradnici Pravnog fakulteta, ni posle 15 godina nije pravosnažno okončana, a Univerzitet u Kragujevcu ponovo je postao epicentar korupcionaške afere. MUP je na osnovu naloga Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, 10. avgusta uhapsio profesore Fakulteta medicinskih nauka (FMN) Nebojšu Arsenijevića, do pre četiri godine rektora Univerziteta u Kragujevcu, koji je do 2012. bio i direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, i Predraga Čanovića, bivšeg dekana FMN-a. Arsenijević je osumnjičen za „trgovinu uticajem“, a Čanović za „zloupotrebu službenog položaja“. MUP je saopštio da je Arsenijević posredovao da Čanović i nastavnici koje je angažovao, protivno propisima, u školskoj 2013/2014, na treću godinu studijskog programa strukovna medicinska sestra/tehničar upišu 45 državljana Hrvatske, održe nastavu i izdaju im 44 diplome. Čanović se tereti da je, protivno propisima, omogućio školovanje hrvatskim državljankama, koje su prve dve godine završile na odeljenju Medicinskog fakulteta iz Zenice u Puli, pod okriljem Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (ECPD) i da im se izdaju 44 diplome, iako nisu platile školarinu. Time je, tvrde u MUP-u, Univerzitet u Kragujevcu oštećen za 2,7 miliona, budžet Srbije za 314.000, a FMN za 5,7 miliona dinara. Arsenijević se tereti i da je posredovao da Čanović omogući polaganje doktorske disertacije jednom hrvatskom državljaninu, studentu EPCD-a i da mu se izda diploma o stečenom zvanju doktora nauka, a da kandidat nije bio ni upisan kao student FMN u Kragujevcu. U ovom slučaju su, prema navodima MUP-a, zbog neplaćene školarine i taksi, Univerzitet, FMN i budžet Srbije oštećeni za oko 15.000 evra. Nakon hapšenja, Arsenijeviću je određen pritvor do 30 dana, dok je Čanović, godinama jedan od najbližih saradnika Arsenijevića, navodno priznao krivicu i pušten je da se brani sa slobode. Nenad Filipović, aktuelni rektor Univerziteta u Kragujevcu, za NIN kaže da „nema komentar“ o hapšenju, da bi trebalo pustiti „nadležne da rade svoj posao“ i da se Univerzitet ogradio od „svih zloupotreba, poništavanjem 22 diplome (medicinskim sestrama iz Pule) pre više od godinu dana“. Svi ostali detalji slučaja, tvrdi, sadržani su u saopštenju MUP-a. Ni dekan FMN-a Vladimir Jakovljević ne želi da komentariše hapšenje dvojice kolega dok je postupak u toku. Na pitanje NIN-a da li je tim hapšenjem narušen ugled FMN-a, on kaže da jeste, ali „delovanjem iznutra, a ne spolja“, dok fakultet čini sve što može da sačuva i unapredi svoj rad i ugled. Nepunih 20 dana pre hapšenja Arsenijevića i Čanovića, FMN u Kragujevcu četvrtu godinu zaredom je na Šangajskoj listi uvršten među 500 najboljih visokoškolskih ustanove te vrste na svetu. Na ovogodišnjoj listi FMN je rangiran između 201. i 300. mesta u oblasti kliničke medicine i jedini je medicinski fakultet na prostoru bivše Jugoslavije koji četvrtu godinu uzastopce zauzima tako visoke pozicije. Hapšenje dvojice profesora zbog sumnje da su nezakonito izdali diplome medicinskim sestrama iz Pule, među kojima i supruzi Peđe Grbina, lidera vodeće opozicione Socijaldemokratske partije u Hrvatskoj, u potpunosti je bacilo u zasenak ovaj uspeh FMN-a. Otkud medicinske sestre iz Pule na studijama u Kragujevcu? Sve je počelo u junu 2011, kad je na Visokoj poslovno-tehničkoj školi - Politehnici u Puli, pod okriljem tamošnje podružnice ECPD, počela realizacija studijskog programa Zdravstvenog (Medicinskog) fakulteta u Zenici – „Zdravstvena nega“. U januaru 2013. hrvatski ministar prosvete Željko Jovanović zaključio je da taj studijski program Univerziteta u Zenici, koji se posredstvom ECPD-a organizuje na Politehnici u Puli, nema dozvolu - akreditaciju za područje Hrvatske, te da se on u toj državi ne sme sprovoditi, niti se po njegovom okončanju smeju izdavati diplome. U tom trenutku, na tom studijskom programu u Puli bila je upisana 161 osoba, od kojih su 44 odlučile da nastave školovanje u Kragujevcu, gde su, nakon dve godine studija, dobile diplome medicinskih sestara. Najnovija afera imala je svoju uvertiru i u Srbiji. Pre četiri godine, u leto 2018, novo rukovodstvo Univerziteta - koje je izabrano nakon burne, a po odluci nadležnog suda i nezakonite smene dotadašnjeg rektora – izašlo je u javnost sa pričom o „novim malverzacijama bivšeg rektora“ i da se iz arhive vidi da je navodno u vreme Arsenijevića, Univerzitet u Kragujevcu izdao 61 falsifikovanu diplomu, ne samo medicinskim sestrama i doktoru nauka iz Hrvatske, već i grupi Albanaca sa Kosova, a pominje se i jedan doktorat u Bosni. Nadležni u Srbiji za sada su se fokusirali na diplome izdate državljanima Hrvatske, koji su u Kragujevcu studirali posredstvom ECPD-a, za koji na Univerzitetu u Kragujevcu tvrde da ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj, nije akreditovan za angažman u obrazovanju. Ako je to tako, postavlja se pitanje kako je onda Evropski centar za mir i razvoj UN u Srbiji, sa sedištem u Beogradu, od 14. do 18. novembra 2020. u Bečićima organizovao jubilarnu 25. Letnju školu „Menadžment u zdravstvenim institucijama“, sa glavnom temom „Upravljanje krizama u vanrednim situacijama u zdravstvu u svetlu iskustava sa pandemijom kovida-19“. Tom skupu su, naime, između ostalih, prisustvovali Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Snežana Rakić, dugogodišnja direktorka GAK „Narodni front“ u Beogradu, Zvonimir Šoštar, ravnatelj Nastavnog zavoda za javno zdravlje „Dr Andrija Štampar“ u Zagrebu i drugi istaknuti zdravstveni radnici i univerzitetski profesori. I pride su, po okončanju te Letnje škole, učesnici dobili međunarodno validne sertifikate ECPD-a. Pre toga, od 5. do 9. oktobra 2020. ECPD je u Beogradu organizovao i Međunarodni specijalistički program „Hiperbarična medicina“. Jedan od kodirektora tog programa bio je i Vladimir Jakovljević, aktuelni dekan FMN-a u Kragujevcu, a među predavačima su bili i eminentni zdravstveni stručnjaci sa VMA, iz Kliničkog centra Srbije i profesori medicinskih fakulteta iz Beograda i Kragujevca. Upućeni u najnoviju aferu smatraju da ona ima i svoju praistoriju i podsećaju da je pre četiri godine, posle višemesečnih optužbi, u junu 2018. dekretom prosvetnih vlasti, Arsenijević bukvalno najuren sa funkcije rektora. Upravni sud je dve godine kasnije poništio rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je potpisao Mladen Šarčević. U presudi Upravnog suda navodi se da je rešenje o smeni poništeno zbog toga što u postupku njegovog donošenja „nije postupljeno po pravilima“ i što je „činjenično stanje netačno utvrđeno“. Šarčević je, pak, tvrdio da je imao pravo da reaguje „po osnovu nepoštovanja odluke prosvetne inspekcije“ i da „nalogom za smenu rektora Arsenijevića nije ugrozio autonomiju kragujevačkog Univerziteta“. Mada stav o „nepoštovanju odluke prosvetne inspekcije“, nije obrazlagao, upućenima je jasno da je Šarčević mislio na odluke Saveta Univerziteta u Kragujevcu iz marta i maja 2018. da je sin rektora, Aleksandar Arsenijević, doktorirao u skladu sa propisima. Posle smene Arsenijevića, novim rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, njegovom sinu 27. jula 2018. oduzeti su akademski status doktora nauka i zvanje docenta, uz obrazloženje da je doktorske studije upisao pre nego što je diplomirao na osnovnim studijama FMN. Upravni sud je 2020. poništio i to rešenje Ministarstva, a Senat Univerziteta u Kragujevcu je u julu iste godine poništio sve odluke tog univerziteta i FMN od 27. jula 2018. do 23. aprila 2019, kojima su Aleksandru Arsenijeviću oduzeti akademski status i zvanje docenta na FMN-u. U proleće 2020. bivši rektor tvrdio je da hajku protiv njega predvode penzionisani profesori Branislav Jeremić, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Aleksandra Janković, kao i tadašnja ministarka Slavica Đukić Dejanović kojoj je, nakon penzionisanja, Arsenijević onemogućio dalji angažman na FMN. Nakon smene Arsenijevića, za v. d. rektora imenovan je Nenad Filipović koji je, krajem 2018. izabran za rektora i on je i sada na toj funkciji. Mnogi još pamte da je on prvi put imenovan u prisustvu policije, koju je pozvao Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta, u čijim je prostorijama i organizovana sednica Saveta Univerziteta, na kojoj je Filipović izabran za v. d. rektora. Mnogi članovi akademske zajednice tvrde da takvo gaženje autonomije univerziteta u Srbiji nije zabeleženo od 1838, od osnivanja Liceja u Kragujevcu, prve visokoškolske ustanove u državi. Prema proceni dela ovdašnje akademske zajednice, Univerzitet u Kragujevcu pod teretom stvarnih i fabrikovanih afera i borbe klanova za pozicije koje obezbeđuju projekte, novac i moć, polako ali sigurno tone u provincijski glib, na kojem ne mogu da izniknu ni novi studijski programi, a kamoli fakulteti, što za posledicu ima i sve masovniji odlazak talentovane mladeži u druge univerzitetske centre. U međuvremenu je odavde bukvalno najuren i svetski poznati genetičar Miodrag Stojković, koji je trebalo da bude rukovodilac Centra za matične ćelije pri kragujevačkom Univerzitetu. Od tog Centra izgleda neće biti ništa. A šta će biti sa Univerzitetom, tek ostaje da se vidi. Zoran Radovanović