Vučić u kosovskom ćošku

Da nije potkrepljena slikama specijalnih jedinica koje je Priština grupisala na administrativnu liniju i kolonama vojnih vozila Vojske Srbije koja se približavaju drugoj strani punkta, pretnja konfliktom, koja svakodnevno pokriva naslovne strane tabloida, mogla bi se računati u još jednu iz serije senzacionalističkih igara sa živcima građana. Ovako, generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg uoči sastanka na kome je propao još jedan pokušaj dogovora između Beograda i Prištine, uključuje se da obeća da će Kfor reagovati, kako mandat koji je ova misija dobila od Saveta bezbednosti UN i nalaže. Nakon burne nedelje koja će se nastaviti novozakazanim sastancima sa zapadnim diplomatama, pitanja važnija od brojnih trenutno otvorenih za pregovaračkim stolom u Briselu je šta sledi nakon podizanja „borbene gotovosti“ i poništavanja Briselskog sporazuma, na koji se više ne poziva samo jedna strana, nego obe? Nisu nevažni odgovori i na pitanja: da li Aljbin Kurti samostalno ili u dogovoru sa tradicionalnim prijateljima kosovske nezavisnosti koristi međunarodni pritisak na Srbiju u vezi sa ratom u Ukrajini da izdejstvuje ostvarenje maksimalističkih ciljeva o nezavisnosti? Da li je moguć povratak na stanje pre potpisivanja Briselskog sporazuma, aprila 2013? I šta Gabrijel Eskobar koji u društvu Miroslava Lajčaka obilazi Beograd i Prištinu ili Olaf Šolc, koji insistira da i sam učestvuje u procesu i zakazuje razgovor sa Vučićem i Kurtijem, imaju da ponude Srbiji, čiji predsednik kaže u svom obraćanju javnosti, u nedelju, da smo saterani u ćošak? Jer, iz interpretacije Aleksandra Vučića proizlazi da Aljbin Kurti, sa kojim se predsednik Srbije pod pokroviteljstvom Evropske unije sreo posle više od godinu dana pauze u pregovorima na visokom nivou, nije bio spreman ni na kakav dogovor. Atmosferu je, mada nevoljno, opisao evropski komesar za spoljnu politiku Đozep Borelj rečima: „Priča nije završena, ali pomaka nema.“ Koji je dan kasnije morao da „zamoli“ posrednika Lajčaka da u društvu američkog izaslanika za Zapadni Balkan napravi turu do kabineta dva pregovarača. „U diplomatiji se, po pravilu, ne preti ili najavljuje potez koji nije ostvariv. Čini mi se da prvi put sada od predsednika Srbije čujem najavu povlačenja iz Briselskog sporazuma, što bi moglo da znači izlazak iz organa vlasti, ali i iz sudstva, policije i drugih i ponovno uspostavljanje paralelnih institucija“, kaže Miloš Hrnjaz, profesor na Fakultetu političkih nauka. „Da li je to zaista otvaranje Pandorine kutije, niko ne može da predvidi. Da li bi bilo izgovor specijalnim jedinicama da u potpunosti uđu na sever KiM i šta bi to proizvelo, ne znamo. Beograd svakako poručuje da je deset godina čekao i da strpljenje izdaje.“ Hrnjaz kaže da, uprkos dosadašnjem iskustvu odobravanja pojedinih jednostranih poteza Prištine, trenutno ne deluje da čak ni SAD kontrolišu sasvim šta se na Kosovu dešava.„Inače američki ambasador u Beogradu ne bi izjavio da je Srbija u razgovoru bila konstruktivna. Čini mi se da predstavnici EU i SAD žele da nađu rešenje u konkretnoj kriznoj situaciji, pritiskom na obe strane i do 1. septembra.“ Većini predstavnika EU rešenje koje bi podrazumevalo potpisivanje novog sporazuma bi odgovaralo, jer su, koliko do početka rata u Ukrajini, otvoreno zagovarali pravno obavezujuću varijantu sa stolicom u UN. Protivteža takvom raspletu se javlja iz Moskve, baš ovih dana i povodom posete Aleksandra Vulina Rusiji, pa ruski šef diplomatije podvlači privrženost ciljevima Srbije i SB UN. U najkraćem, nakon jednostrane odluke da se dogovorene tablice za srpske sredine kao i KS ukinu, a za lična dokumenta koja izdaje MUP Srbije uvede zamena koju će na papiru izdavati kosovske institucije (deklaracioni list sa privremenim važenjem) i da se kao rok za zamenu dokumenata ostavi 1. avgust, Srbi sa severa KiM su blokirali saobraćajnice. Višednevna napetost završena je posredovanjem američke ambasade u Prištini i pomeranjem roka do 1. septembra. Konačno, na sastanku koji je i evropski komesar Đozep Borelj okarakterisao neuspešnim, srpska delegacija ponudila je čak i da Srbija prihvati da na prelasku administrativne linije građani sa prebivalištem u centralnoj Srbiji uzimaju dokument kosovskih institucija, ali, prema Vučićevim rečima, nije mogla da prihvati da se to odnosi i na građane sa prebivalištem na KiM. S druge strane, stigao je predlog u šest tačaka koji počinje i završava se „međusobnim priznavanjem“, članstvom u međunarodnim organizacijama i sređivanjem „bilateralnih pitanja“ među kojima se javlja još jedna ideja (uz takozvani reciprocitet) iz Kurtijeve predizborne kampanje - ista prava za Albance u Srbiji i Srbe na Kosovu. Istu temu - ZSO (koju, inače, ne priznaje kao mogućnost onakvom kakva je dogovorena, jer se njome, tvrdi, stvara Republika Srpska unutar Kosova) - Kurti je i formalno doneo za sto u Briselu ne više kao nagradu za „međusobno priznavanje“ (sintagmu koju već neko vreme koristi zarad izjednačavanja s protivnikom, međunarodno priznatim subjektom) nego za priznavanje, plus reorganizovanje statusa Albanaca u centralnoj Srbiji. Sagovornik NIN-a podseća na atmosferu u kojoj je Briselski sporazum potpisan, a Zajednica srpskih opština postala predmet dogovora i razlog zbog koga su Srbi sa severa KiM prihvatili da učestvuju u tamošnjim institucijama i na izborima oktobra 2013. „Nakon proglašenja nezavisnosti, Priština je imala problem da defakto uspostavi vlast na severu Kosova i Metohije. Strane u pregovoru pristaju na neke ustupke da bi dobile nešto što smatraju važnim i zarad dogovora u celini. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, ukinute su paralelne institucije, Srbi su se uključili u kosovske, a zauzvrat je trebalo da dobiju Zajednicu srpskih opština. Priština sada za ZSO izgleda zahteva priznavanje, i to za ZSO čije bi nadležnosti bile u skladu sa njihovim tumačenjem Ustava, a trebalo je da dobije defakto vlast na severu. Nakon parafiranja Briselskog sporazuma je, bez obzira na sve njegove mane, i u pogledu sadržine i primene uspostavljen određeni status kvo. Treba biti veoma oprezan u sprovođenju mera koje bi poništile njegove dosadašnje efekte imajući u vidu bezbednosne rizike na Kosovu“, napominje Hrnjaz. Sa dva politička pola usledila je dijametralno drugačija kritika. Jedna da je Vučić još jednom izneverio nacionalne interese, da je priznajući pravo Prištini da građanima izdaje nekakav papir, priznao takozvani reciprocitet i međunarodni subjektivitet Kosova. Stranke desnog krila nadaju se propasti Briselskog sporazuma, povratku Rezoluciji 1244 SB i povratku razgovora uopšte u Ujedinjene nacije. Druga, takozvana proervopska kritika je da je pred sopstvenim ocenama da smo saterani u ćošak vreme da se povuče i prizna poraz politike koju je vodio prethodnih deset godina, čak i da podnese ostavku zbog neuspeha Briselskog sporazuma. Vučić je, u svom obraćanju, pokušao da preduhitri kritičare podsećajući na štetnost dokumenata potpisanih pre 2012, kada je stranka koju vodi preuzela vlast i pregovarački proces. Srpska lista, čiji su predstavnici razgovarali s Vučićem u nedelju, podržava predsednika, preti (doduše ne prvi put) i napuštanjem institucija, dok građanske inicijative pozivaju Beograd da prestane sa unošenjem straha među srpsko stanovništvo. GI za Zubin Potok i GI Srpski opstanak u zajedničkom saopštenju iznose sumnju da već postoji tajni dogovor između Vučića i Kurtija, te da je tenzija zapravo „teatar“. U isti kontekst ove organizacije stavljaju i Vučićevu ocenu da na KiM rastu neki novi klinci, na koje on nema uticaj (u reakciji na grafite sa amblemom Severne brigade „Ne brinite. Tu smo. Čekamo“ u Severnoj Mitrovici). Glasovi koji protivreče politici koju vodi Srpska lista nisu, međutim, tihi samo u javnosti nego i faktički u sferi politike. Čestim pretnjama o povlačenju Srpska lista, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta garantovanih za predstavnike Srba u kosovskoj skupštini, obezvredila je i simbolički značaj tog čina, koji ima potencijal da destabilizuje vlast u Prištini - obaveznu, inače, da iz redova legitimnih predstavnika Srba crpe ministre i zamenike u Vladi. Pošto drugih legitimno izabranih predstavnika nema, svaka zamena za SL bi bila nelegitimna, ali Hrnjaz ne veruje da bi vladavina prava u ovakvoj atmosferi bila prepreka Prištini da predstavnike Srpske liste zameni drugim iz srpskih redova. Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan ima razloga zašto se u Prištini najpre sastaje sa predstavnicima opozicionih stranaka, ali čak ni od njih Kurti nije kritikovan za tvrd, nego naprotiv za premekan stav i trošenje energije na sitnice kakve su tablice, umesto na suštinsko pitanje državnosti. Štaviše, „građanski mislioci“ u Prištini poput Škeljzena Maljićija proročki najavljuju incidente na severu Kosova, u kojima će učestvovati i ruske agenture. Ali to nije samo odgovor na Vučićeva „operativna saznanja“ da protivnici čečenskog režima (neki protivnici Kadirova su već demantovali umešanost u akcije na KiM) vrbuju Albance za rat u Ukrajini i spremaju ubistva Srba na KiM, nego i priprema medijske obrade scenarija u kome bi specijalne snage dobile opravdanje da uđu na sever Kosova. Uostalom, narativ koji se savršeno uklapa u Kurtijev pokušaj da Srbiju ovog momenta predstavi kao rusku ispostavu kojoj se već samim tim EU mora suprotstaviti i u korist njegovih ciljeva, čini se da u Prištini nema nikakvu kontru. Hrnjaz smatra da je ključno pitanje da li između naših vlasti to jest Vojske Srbije i NATO postoji doza poverenja. „Čini mi se da komunikacija postoji. U ovakvoj situaciji se, nadam se, smanjuju mogućnosti za operacije i nasilje na severu Kosova, koje bi mogle da eskaliraju.“ Konačno, na osnovu neke „nade“ ili možda odluke o kompromisu koju je već doneo, ali je javnosti nije saopštio, da „progona Srba neće biti“ obećao je Aleksandar Vučić. Nakon godina brojnih kompromisa u vezi sa ličnim i drugim dokumentima, bez kojih uostalom Srbi ne bi bili u mogućnosti da ostvare ni neka od prava iz Briselskog sporazuma, postizanja brojnih dogovora koji umanjuju suverenitet Srbije na KiM (poslednji o energetici) tablice i deklaracioni papiri neće biti pravi uzrok eskalacije. Ali već jesu povod za atmosferu u kojoj je jedina predvidljivost da se bliži kraj dekade Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa. Dragana PejovićBeograd i Priština različito tumače sporazume o slobodi kretanja Šta u papirima stvarno piše Prvi dogovor o slobodi kretanja potpisan je 2011. i stupio je na snagu novembra iste godine. NJime su „ulazno-izlazni“ dokumenti predviđeni kao mogućnost koju obe strane imaju za stanovnike druge strane koji putuju u treću zemlju. Privremene registarske tablice su, takođe, predviđene za vozila čiji vlasnici ih budu želeli. U tački pet ovog sporazuma piše da će „svaka strana preduzeti sve neophodne mere da omogući stanovnicima druge strane da slobodno putuju unutar ili preko teritorije druge, koristeći vozačke dozvole koje su izdali njihovi organi vlasti“. Potom se, kao privremena mera, navodi da će vlasti na Kosovu produžiti važenje KS registarskih tablica za početni period od pet godina, nakon čega će dve strane ponovo razmotriti ovo pitanje (uz posredovanje EU ukoliko bude potrebno). „Svi vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu će koristiti RKS ili KS registarske tablice za vozila (u skladu sa tačkom 6 gore). Izdavaće ih nadležni organi na Kosovu, a biće distribuirane uz posredovanje Euleksa ukoliko bude potrebno. Kao privremena mera, vlasti u Beogradu će omogućiti vozilima sa Kosova koja imaju KS registarske tablice da slobodno putuju na ili preko njihove teritorije“, piše u Sporazumu. Prvi pokušaj da se u praksi ne priznaju, pre svega KM tablice (uglavnom ih koriste Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice), ali i tablice drugih gradova na KiM koje je izdavao MUP Srbije, septembra prošle godine, izazvao je dvonedeljnu blokadu saobraćajnica, koja je okončana dogovorom o takozvanim „stikerima“, kojima su prikrivani simboli državnosti. Pre toga, režim nalepnica, pominje se u Dogovoru o finalizaciji Sporazuma o slobodi kretanja, iz 2016, kojim se produžava važenje KS tablica na još pet godina, uz ponovno razmatranje pitanja. Predviđa se i da registracija vozila sa tablicama koje izdaju vlasti Kosova počne januara 2017, i traje 12 meseci, uz olakšice za vlasnike koji odluče da preregistruju vozila. Kosovska vlada je 29. juna ove godine odlučila da se ukidanje tablica koje izdaje MUP Srbije okonča za dva meseca (počev od 1. avgusta) i pod pretnjom oduzimanja vozila, a naknadno je rok za primenu te odluke pomeren na 1. septembar.