Zašto je odzvonilo Dritanu

Za NIN iz Podgorice U avgustu došao, u avgustu pošao. Nepune dve godine posle izbora 30. avgusta 2020, kad se posle tri decenije DPS preselio u opozicione klupe, Dritan Abazović i pokret URA čiji je lider, više nije ličnost oko koje se vrti politička scena i lome politička koplja. Sada već „tehnički premijer“ nije politički preživeo sednicu minulog petka. Iza ponoći tog dana, izglasano je nepoverenje 43. Vladi Crne Gore. Na inicijativu Demokratske partije socijalista koju je razvlastio, i uz presudne glasove Demokrata Crne Gore uz čiju pomoć je najdugovečnija vladajuća stranka eks-Jugoslavije smenjena.  Hoće li kao takav, u „tehničkom kapacitetu“ Abazović i dočekati izbore? Đukanovićev DPS uz svu podršku tradicionalnih partnera teško da može do većine.  Demokratska Crna Gora dovoljno je već „učinila“ kad je reč o saradnji sa DPS glasajući za smenu Abazovića, ali ako je suditi prema izjavama proteklih nekoliko dana - nije verovatno da će koalirati u vladi. Moguće da je i glasanje za smenu vlade  dovoljno da Demokrate razočaraju svoje pristalice kojima su godinama obećavali da ni po koju cenu neće da sarađuju sa nekada vladajućom strankom. Što njihov lider Aleksa Bečić i dalje tvrdi. „Poslednji put sam video i čuo Đukanovića prošle godine na sednici Saveta za odbranu i bezbednost kada sam obavljao dužnost predsednika Skupštine. Još jedna u moru neistina je i ta o navodnom dogovoru Demokrata i DPS“, rekao je Bečić dan nakon glasanja i dodao da „neće ulaziti u bilo kakvu koaliciju sa DPS“. Očigledno ni sa URA jer Bečić kao jedno od rešenja vidi formiranje vlade uz manjinske partije umesto Abazovićeve stranke. Ostatak pobednika iz avgusta 2020. bez Alekse Bečića i njegovih devet poslanika ne može do 41. stolice, što je potrebna većina. To se i videlo kad je tokom dana kad je raspravljano o smeni njegovog kabineta, Abazović ponudio rekonstrukciju u kojoj bi učestvovale sve „tri kolone“ koje su oborile DPS. A i da može, u crnogorskoj političkoj javnosti nikad ne manjkaju spekulacije da „Zapad“ ne želi Demokratski front u vladi.  Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević za NIN kaže da je Crna Gora ušla u proces česte smenjivosti vlasti, a to uključuje i neizvesnost za mnoge odluke u Skupštini, kao i takozvana unakrsna glasanja, što ne mora da znači i da se tu automatski radi o bilo kakvim „savezništvima“.  „Jasno je da je tu prevagnulo ogromno nezadovoljstvo učinkom Vlade, kao i činjenica da Abazoviću više niko od njih ne vjeruje, nezavisno od razloga, a to je homogenizovalo snažan politički odgovor.“ Sve u svemu, bila je to još jedna noćna sednica kad su, kako je slikovito opisano u parlamentu, „vladu DPS smenili poslanici DPS, na inicijativu DPS“. I u toj, za Abazovića gorkoj ironiji, ima dosta istine.  Vlada u neku ruku i može da se podvede pod DPS. Stranka Mila Đukanovića dala je podršku 28. aprila crnogorskoj vladi. Dotadašnji potpredsednik Abazović preuzeo je kormilo od Zdravka Krivokapića, prvog premijera nakon uvođenja višestranačja čiji kabinet nije bio pod kontrolom Demokratske partije socijalista. Vlada je izabrana da bi se, pre svega, borila protiv korupcije, dovela više održivih investicija, integrisala Crnu Goru u Evropsku uniju… Abazovićev kabinet je izabran sa 45 glasova, a sto dana kasnije, knjiga je spala na devet poslanika koji je podržavaju - iz pokreta URA i Socijalističke narodne partije. Čak i Socijaldemokratska partija, koja je imala ministre u vladi, nije je podržavala. Kako je od ekspertske, preko manjinske, Abazović stigao do tehničke vlade?  Inicijativu DPS obrazlagao je Danijel Živković: „Crna Gora danas nema deblokiran sudski sistem. Zašto nemamo nijednog sudiju Ustavnog suda izabranog, građani su vidjeli. Danas nemamo izabrane pravnike u Sudskom savjetu, iako se dugo pričalo o tome. Sve to zato što je Dritan Abazović pristao na uslovljavanja DF-a. Suština cijele priče je da ste vi pristali na ucjenu onih koji u vas nisu imali povjerenja. Dali smo vam povjerenje bez ikakvih uslovljavanja, dali smo vam šansu da budete evropski premijer. Umjesto toga, vi ste danas nelegitimni premijer i umjesto evropskog postali ste bivši premijer.“ No, svi analitičari čitali su da je politički greh prvog reda Dritanu Abazoviću potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Istog dana kada je to učinjeno, DPS je saopštio da vlada više nema podršku te stranke. Ugovoru su se protivile i druge partije koje su podržavale manjinsku vladu. Za Građanski pokret URA to je samo čin koji zamagljuje pravu sliku. Abazović je za skupštinskom govornicom ustvrdio da je pozadina inicijative o smeni Vlade povodom Temeljnog ugovora, zaplena cigareta u Luci Bar, u maju ove godine, a koja „ima veze“ sa građevinskom kompanijom Bemaks. „Sporno je to što je po operativnim podacima većina robe u Luci Bar vlasništvo Bemaksa ili ljudi povezanih s njima. Odatle se finansiraju kampanje i od tada počinje rat s premijerom. Ta ekipa, koju predstavlja (Ranko) Ubović, konektovana je na Zorana Lazovića (bivši visoki policijski funkcioner), Milivoja Katnića (bivši specijalni tužilac) i bivšeg čelnika Specijalnog policijskog odeljenja (SPO) Dragana Radonjića“, rekao je za govornicom Abazović pozivajući specijalnog tužioca da proveri te navode. Tri dana kasnije ovu tvrdnju ponavlja i Mileta Radovanić, generalni sekretar URA. „Iza rušenja vlade se krije pokušaj stopiranja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Bečić i DPS su se odlučili za ovaj scenario, a ne za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, tako da je do njih da ponesu odgovornost za to“, kaže Radovanić.  Gotovo apsurdno je bilo gledati kako 68 poslanika, od 81 koliko ima crnogorski skupštinski dom, debatuje protiv vlade, na teret joj stavlja više-manje sve. U takvoj atmosferi teško se moglo očekivati da preživi. Jer inicijativu za smenu podnelo je 36 poslanika. Znalo se da je, iako su protiv Abazovića, neće podržati poslanici Demokratskog fronta. Oni su uostalom podneli svoju inicijativu za smenu vlade i Abazovića. To je i očekivano, jer osim što DF svoju politiku gradi na tome da ne sarađuje sa DPS, nisu mogli da prihvate da razlog za smenu bude potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.  Ključna za smenu bila je podrška Demokratske Crne Gore. A oni su, već uobičajeno neodlučni, veče pre izglasavanja u stranci rekli da će njihovi poslanici glasati nakon što čuju debatu.  Sa tako komplikovanom političkom scenom, na horizontu su izbori. „Prevremeni parlamentarni izbori su neminovnost“, kaže Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje. Dodaje da je jedina dilema da li će period do njih da premosti vlada u tehničkom mandatu koju vodi Abazović, za šta misli da je manje verovatno, ili će se formirati neki vid nove, tehničke vlade uz podršku onih koji su bili za njegovu smenu. Na taj način bi, dodaje, Abazoviću uskratili i mogućnost da kampanju vodi iz pozicije vlasti. U prilog ovoj tezi stoje i glasine da bi mandatar te vlade mogao da bude i neko iz nevladinog sektora. Vijesti su prenele da je „reč je o osobi koja je dve decenije u NVO sektoru, s navodno dobrim kontaktima u međunarodnim krugovima, a koja je po ukusu dela predstavnika međunarodne zajednice“. Politički, sudeći po izjavama nakon smene, deluje teško da će neko moći da obezbedi 41 poslanika. U DF kažu da je trebalo da Demokrate prihvate Abazovićevu inicijativu za rekonstrukciju i da na taj način obezbede da većina od 30. avgusta ponovo uspostavi vlast.  Iz URA odgovaraju da nova većina treba da dogovori novu izvršnu vlast. „Većina, DPS i Demokrate, koja je dogovorena za rušenje vlade Dritana Abazovića - ista ta većina treba da dogovori novu vladu“, rekao je šef Poslaničkog kluba URA Miloš Konatar. Daliborka Uljarević dodaje i da je bilo jasno da će i Abazovićeva vlada biti kratkog daha.  „Ona je trebalo da predstavlja kompromisni most do prevremenih izbora na proleće 2023, ali je kršenjem koalicionog sporazuma on izgubio podršku onih koji su ga doveli na tu poziciju, a tome su se pridružili i oni koji su bili inicijalno protivni konceptu koji ga je pozicionirao kao premijera. Abazović je suštinski izgubio i relevantnu međunarodnu podršku jer se nije fokusirao na rešavanje pitanja koja Crnu Goru vode ka EU, a agilno je sprovodio prioritete Vučićeve politike u Crnoj Gori – privilegovanje SPC, i po cenu pravnog poretka i građanskog karaktera države Crne Gore, snažno afirmisanje Otvorenog Balkana i zadržavanje kadrova DF-a po dubini u strukturama vlasti, uz revanšizam prema drugim partijama, a posebno Demokratama, koje su u konačnici svoje nezadovoljstvo time izrazile i glasanjem nepoverenja njegovoj vladi”, kaže ona.  Kakva je onda politička budućnost mladog Ulcinjanina čija politička mantra je ponovljena i za skupštinskom govornicom: „Ni četnik, ni partizan. Ni ustaša, ni balija. Ni bjelaš, ni zelenaš. Ni komita, ni litijaš.“ Ambiciozan i politički obrazovan, na čelu pokreta koji u temelje stavlja da je građanski, moći će da računa na nekolicinu poslanika, kao i dosad. Na podeljenoj političkoj sceni Crna Gore, uvek dovoljno za ozbiljan „koalicioni potencijal“. Vojislav Stevanović novinar TV N1