U susret 56. Bitefu

S obzirom na to da Bitef radimo kao festival čija misija nije samo umetnička emancipacija, već i politička, i koji je prethodnih godina targetirao neke od najvećih problema savremenog sveta (migrantska kriza, politički populizam i autoritarni režimi, ekološka kataklizma...), možda se moglo očekivati da će tema 56. Bitefa biti najveći izazov s kojim se svet danas suočava: ruska invazija na Ukrajinu, koja preti da preraste u sukob međunarodnih razmera, čak nuklearni. To se, međutim, nije dogodilo i to iz više razloga. Onaj konkretni, praktični jeste da je u trenutku izbijanja rata već bio postavljen koncept novog izdanja festivala i izabrana većina predstava. Drugi je konceptualne prirode. On se svodi na, s jedne strane, stav da umetnost ne može i ne treba da na bukvalno dnevnoj bazi reaguje na stvarnost i, s druge strane, naš politički stav da je tema 56. Bitefa starija od svakog rata. To je pljačka, bitka za energente i druge resurse, ekonomsko pokoravanje. Preciznije, tema 56. Bitefa, simbolički izražena sloganom Mi – junaci rada svog, stihom iz poznate jugoslovenske proleterske pesme, svodi se na izazove vezane za – rad: gubitak posla, iznuđene prekvalifikacije, nejednake uslove rada, ekonomsku migraciju... Ovi konkretni socijalni i ekonomski problemi mogu se javiti i kao posledica ratova ili pandemija, ali su, u osnovi, neizbežni pratilac nekontrolisanog, neofeudalnog oblika kapitalizma u kome već decenijama ceo svet živi. Devet predstava u glavnom programu 56. Bitefa tematizuje bedu meksičkih fabričkih radnika koji uz tamošnji minimalac ne mogu da žive (Tihuana), sudbinu „nevidljivih“ čuvara svetskih muzeja, među kojima ima i prekvalifikovanih (Gardien Party), egzil srpskih lekara i drugih zdravstvenih radnika u Nemačku (Doktor Auslender/Made for Germany), život u britanskom svratištu u kom je grupa nesrećnika završila zbog gubitka domovine, stana i/ili – posla (LJubav). Posebnu celinu čine predstave koje tretiraju pitanje rada u samom teatru, s naglaskom na položaj žena (Svet bez žena i Solo), ili dehijerarhizaciji, demokratizaciji, ali i fizičkoj zahtevnosti samog stvaralačkog procesa (Svaki pokušaj će se završiti u skršenim telima i slomljenim kostima). U vezi sa samorefleksijom na temu uslova rada i radnih prava u samom pozorištu je još jedna naša odluka. Smatrali smo da bi u godini kada su baš ovo neke od tema festivala bilo sasvim društveno neodgovorno trošiti javna sredstva samo na dovođenje stranih trupa, već da je Bitefova dužnost da pomogne domaćim pozorišnim autorima koji su profesionalno najugroženiji u uslovima ekonomske krize: onim s nezavisne scene. Zato su obe domaće predstave u glavnom programu koprodukcija Bitefa, i to u saradnji s Jugoslovenskim dramskim pozorištem (Doktor Auslender/Made for Germany, režija Bojana Đorđeva, dramaturgija Tanja Šljivar i Mina Milošević), odnosno Centrom za kulturnu dekontaminaciju (Svet bez žena, projekat Maje Pelević i Olge Dimitrijević) i premijeru će imati na samom festivalu. Ogroman doprinos ovom projektu pružio je i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, u čijem će se amfiteatru za anatomiju igrati prva od ove dve predstave, što će joj, s obzirom na njenu temu, verujemo dati poseban emocionalni pečat. Predstava se igra u vrhunskoj instituciji za obrazovanje našeg medicinskog kadra koji je zatim, zbog nebrige države, usmeren na put za Nemačku ili druge zapadne zemlje. U skladu s tematskom, i umetnička linija 56. Bitefa tretira pitanje rada, njegove principe i strategije u samom teatru. U fokusu je konkretno tzv. devised theater, onaj u kom su svi stvaraoci predstave njihovi ravnopravni koautori, jer unose svoje lične materijale kao građu. Različite oblike devised theater prepoznajemo u obe slovenačke predstave (Solo i Kriza), francuskoj (Gardien Party), belgijskoj (Svaki pokušaj će se završiti u skršenim telima i slomljenim kostima), a možda se još poneka može tu svrstati. Demokratizacija stvaralačkog procesa leži i u razgradnji „izvođačke profesionalnosti“: pored predstava u kojima igraju profesionalni izvođači (Nije kraj sveta, Doktor Auslender/Made for Germany, Solo, Tihuana, Kriza i LJubav), ima i onih u kojima nijedan ili poneki izvođač nije školovani glumac ili plesač (Svaki pokušaj će se završiti u skršenim telima i slomljenim kostima, Gardien Party, Svet bez žena). Kao i ranijih godina, i ove će godine Bitef biti otvoren danom Prologa, kada će biti izvedena predstava Nije kraj sveta u produkciji pozorišta Šaubine iz Berlina. Ovu smo predstavu izabrali za Prolog zato što je ona, svojom ekološkom tematikom, ali i ekološki održivim uslovima produkcije (na primer, redukovanom rasvetom u predstavi koja se proizvodi pedaliranjem bicikala na samoj sceni), kopča s tematikom prošlog Bitefa. Takođe, ona nas posredno uvodi i u temu 56. Bitefa, jer su protagonistkinje dve naučnice različitih godina i statusa, čiji odnos razotkriva, između ostalog, i profesionalne tenzije, zloćudne strukture moći u današnjem akademskom svetu. Rediteljka ove predstave je Kejti Mičel, jedan od vodećih britanskih, evropskih i svetskih pozorišnih stvaralaca, a čiji rad nikad dosad nije bio prikazan na Bitefu. Doduše, na 56. Bitefu ovo nije izuzetak nego pravilo: osim autora dve domaće predstave, svi ostali (dakle, strani) reditelji i koreografi prvi put su na našem festivalu. Za neke od njih verujemo da će biti Bitefovo otkriće u najširem svetskom kontekstu, kao što su to slovenački reditelji najmlađe generacije Nina Rajić Kranjc (Solo) i Žiga Divjak (Krize), dok su neki drugi, kao i Mičel, zvezde svetskih dramskih i plesnih scena: Aleksandar Zeldin (LJubav) i Jan Martens (Svaki pokušaj će se završiti u skršenim telima i slomljenim kostima). Činjenica da su svi strani autori prvi put na Bitefu pruža izvesni ekskluzivitet ovogodišnjem programu. Bitef jeste visoko konceptualno oblikovana platforma za prepoznavanje i afirmaciju novih, drugačijih, radikalnih i progresivnih pozorišnih i društvenih tendencija, ali, to je važno za stručnjake i sladokusce. Za široku publiku za koju se i trudimo da ga pravimo, Bitef je ekskluzivno mesto i kontekst za upoznavanje s radom vrhunskih svetskih pozorišnih umetnika. Zbog toga smo ponosni što smo, s finansijskim sredstvima koja za našu sredinu jesu značajna, ali su neuporedivo manja nego što ih imaju festivali sa sličnom tradicijom i ambicijama u ekonomski razvijenom svetu, uspeli da ove godine publici Bitefa ponudimo program koji je poseban na samo zbog svojih koncepcijskih linija, nego i zbog toga što dovodi stvaraoce čiji rad nikad nismo videli, a od kojih su neki prestižni u najširem međunarodnom kontekstu. Pored njih, Bitef ove godine dovodi u Beograd još nekoliko stotina stranih pozorišnih umetnika i producenata! Oni će biti učesnici plenarnog sastanka IETM, jedne od najvećih svetskih pozorišnih mreža, a koji se odvija, kao jedan od njegovih pratećih programa, u okviru 56. Bitefa. Oni će učestvovati u razgovorima, radionicama i predavanjima u okviru višednevne konferencije Na posao prioni, na život još više, koja tretira, nadovezajući se na temu festivala, pitanje radnih uslova i prava u izvođačkim umetnostima u svetu. Za ove goste se organizuje i show case domaćeg teatra u okviru kojeg će videti neke od najzapaženijih predstava beogradskih pozorišta rađenih u bitefovskom, tragalačkom duhu: Cement Beograd i Living Room Beogradskog dramskog pozorišta, Gospođicu Juliju Madlenijanuma, Uspavanku za Aleksiju Rajčić Narodnog pozorišta, itd. Tako će Bitef ispuniti, ubedljivije nego ikad dosad, još jednu od svojih misija: da bude platforma za međunarodnu promociju domaćeg pozorišta. Završnica 56. Bitefa, predstave Solo i LJubav, kao i svečano zatvaranje samog festivala, ali i IETM-ovog plenarnog sastanka, odigraće se u različitim atraktivnim prostorima Luke Beograd, lokaciji koju smo „osvojili“ pre pandemije korone i na koju se ove godine ponovo vraćamo. Jedna od glavnih, iskrenih želja nam je da kvalitetom programa, brojem stranih gostiju i atraktivnošću prostora u Luci Beograd ponovo svi zajedno doživimo onaj osećaj koji nam je u ovim vremenima preko potreban, a koji smo imali kada smo 2017. na Bitef doveli spektakl Planinu Olimp u trajanju od dvadeset četiri sata, ili kada smo 2019. skoro celi program imali u Luci – da je „Beograd svet“.