Istorijski

Prošle nedelje, baš negde u vreme ručka, desila se još jedna konferencija na kojoj je predsednik Srbije ćaskao sam sa sobom na razne teme.  Iako su je tabloidi najavljivali kao istorijsku, istorijska je ispala možda jedino po veličini ničega koje smo čuli, bar u odnosu na najave. Znate ono kad pogledate dobar trejler za film i očekujete neko ludilo u filmu, a onda ispadne da je film bezveze i da ste sve što valja videli u trejleru? Jeste, čuli smo ponešto, između ostalog, da se pregovori sa Prištinom u Briselu nisu dobro završili - a kad jesu? - i da eto ne znamo šta ćemo, delikatna je situacija, ne bi on da mrači ali…ali su zato dežurni trbuhozborci mračili i te kako.  Predsednik je, znamo, mudar i odmeren. Poznato je da on nikada nije voleo da unosi nemir i paniku među građane i tako je bilo i ovog puta. On, naime, nijednom nije pomenuo reč „rat“ na konferenciji, ali su zato te dežurne narikače na društvenim mrežama i taze dobijenim i nikad objektivnijim nacionalnim frekvencijama u glas graktale „Rat! Rat! Rat!“. Za slučaj da je nekome promaklo da zaključi ono što treba da zaključi iz Vučićevih neodređenih rečenica, ne baš spretno sklepanih metafora, dugačkih pauza i dubokih uzdaha. Saznali smo i da nam se, osim rata, spremaju i sankcije, što je predsednik pomenuo u bukvalno jednoj rečenici koja je glasila otprilike: „E da, zaboravih da vam kažem, od 1. novembra smo pod sankcijama, zaboravite rusku naftu, poyyy.“ Kakve sad sankcije, pitate se vi, pa zar nismo dobri sa Rusima, ali predsednik je već prešao na sledeću temu, nema vremena sad da vam objašnjava, mora da odgovori Ivanu Ivanoviću na nešto oko Rovinja.  I generalno jeste to sve bilo malo čudno. Vele nam da smo na ivici rata, eno Đuka i Nestorović već počeli da glancaju bajonete i pune čuturice, a predsednik gleda utakmicu sa načelnikom Generalštaba, bira najlepše slike na Instagramu i odgovara na putopise jednog voditelja sa letovanja. Reklo bi se da u toliko kriznoj situaciji nemaš vremena za takve stvari, ali avaj. Nekako je u sve uspeo da umeša čak i Čečene, tačnije čečensku opoziciju, jer Vučić ne voli ovu našu opoziciju, ali ne voli ni opoziciju kao takvu, pa bila ona i čečenska,  optužio ih je da i oni nešto muljaju na Kosovu, pa su oni to demantovali, dakle bavio se svim i svačim osim onoga zbog čega je konferencija sazvana, a to je - kakav je tačno plan za Kosovo?   Umesto toga, posle deset godina mandata i prilike da se nešto reši, mi smo dobili rečenicu da smo saterani u ćošak, što možda i nije baš najpametnije pričati javno, ali u svakom slučaju izgleda da je „Aco, Srbine!“ i „Pobedili smo sa 5:0 u Briselu!“ prop’o. Ali dobro, ako ništa drugo, bar smo nakratko zaboravili na astronomska poskupljenja svega, na divljajujuću inflaciju i na to što nafta kod nas i dalje drži cenu iako se na svetskim berzama gotovo vratila na nivo od pre rata u Ukrajini, ko bi se još time bavio, u ovako delikatnoj situaciji vi se usuđujete da pitate predsednika o nekakvoj tamo inflaciji i poskupljenjima, kako vam samo pada na pamet?! Kupite onoliko koliko imate i budite srećni što i to imate!. Eno po Evropi nemaju ni toliko, idu okolo i love pacove za jelo, a piju kišnicu jer vodu nemaju. A Srbin pune magacine sardina i pasulja boc! Pa zlatno doba. Lepo su nas upozorili.