O penzijama, delfinima i Preobraženju

Prođe i Preobraženje, a i vašar u Beloj Palanci. Preobrazila se ne samo voda, već i sva živa priroda. I, shodno tome, preobrazio sam se i ja, takođe. Dobro, i dalje odem na vašar da pojedem tri mekike, ali sada onako, samo u prolazu, gledam ringišpil, koji se vrti otkad znam za sebe. Tako se, valjda, vrti i vasiona, i tu se, izgleda, nije ništa promenilo. A bila je i tradicionalna belopalanačka vašarska žurka kod Kaćuše i Putina. Za švedskim stolom bilo je svega, ali mene je opsenila Kaćušina ruska salata, pa sam praseće pečenje uzeo tek onako, koliko da ne bih uvredio domaćicu. Od Putina, lično, dobio sam i flašu „kratošije“ da bude tu, ispod mog stola. Inače, Putina nisam hteo da smaram sa Ukrajinom, neka ide sve svojim tokom. A tračarilo se uglavnom na belopalanačke teme, i kako to da, baš za vašar, izbije požar u supermarketu „Kivi“?! Za koji dan napuniću sedamdeset i pet godina i čini mi se kao da bolje vidim šta se na planeti dešava, kao da će na Zemlji da nastupi neko Veliko Preobraženje. O tome, možda, i ne bih toliko razmišljao u ligeštulu na Mokranskom vrelu da mi Aleksandra nije javila da u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine izložba japanskih umetnica traje do 28. avgusta. A umetnica Ai Hasegava u video-prilogu, koji nosi naslov Želim da rodim delfina, skulptorski oblikuje portret imaginarnog naučnika koji je napravio model humane materice u koju može da se stavi embrion delfina! I počeo sam, uveliko, da razmišljam - koga da na’vatam da me, na jedan dan, iz Bele Palanke vozi do Novog Sada? Jer, ako je verovati Hopi Indijancima „era velikog čišćenja“ počela je 2000. godine, i možda delfini uskoro zamene muškarce! K. G. Jung, moj guru iz Švice, hrabri me: „Ako, zaista, budeš živeo 120 godina, sigurno ćeš doživeti da vidiš čovekolike delfine! Jer, ljudskom rodu je odzvonilo. Beli Bogovi su grdno pogrešili što su napravili Adama na Rtnju a Evu od njegovog rebra? I šta smo dobili? Kain je, iz zavisti, ubio rođenog brata Avelja, a onda su počela krvoprolića koja traju do danas!“ Nego, samo jedan dan posle mog držanja banke o „čovekolikim delfinima“, na Mokranskom vrelu, neko mi je na vajber poslao kako neki delfin na nekoj američkoj plaži pokušava da napravi bebu jednoj lepojki koja ga, pritom, strasno grli?! I, ’ajd što mi je još jednom stavljeno do znanja da me BIA prati na svakom koraku, pa i na Mokranskom vrelu. I da li u državnom vrhu znaju da uskoro počinje era čovekolikih delfina, sa kojima će, valjda, Srbi lakše da se nagode nego sa Albancima sa Kosova i Metohije? Ah, nebesa, da li ću doživeti da vidim čovekolikog delfina s obzirom na to da sam rešio da živim sto dvadeset godina, koliko je svakom čoveku dato? Mada je za dve godine korone, 2020. i 2021, prema zvaničnim podacima u Srbiji umrlo više od 250.000 ljudi, od kojih su većina bili penzioneri. Zbog toga počeo sam da uveliko razmišljam o tome kako u evropskim zemljama, u Nemačkoj i Švajcarskoj, na primer, penzioner po zakonu može da podigne sav novac koji je tokom radnog veka ulagao u penzijske fondove. Na mom primeru to izgleda ovako - da bi mi država vratila sve pare koje sam za 40 godina ulagao u penzione fondove, trebalo bi da živim 105 godina, a možda su mi pare baš sada potrebne, možda hoću, po ne znam koji put, da se ženim! Po mom računu, država mi dođe 300.000 evra! I, evo, ovim putem pozivam Milana Krkobabića da se založi da se takav zakon donese u Skupštini, da se ne bi povlačio po Međunarodnom sudu u Strazburu.... Moja Crna me podržava: „ Gledaj da sa Krkobabićem izboksuješ taj zakon u Skupštini i da dobiješ u kešu 300.000 evra! Jer, ko zna da li će čovekoliki delfini da vode računa o dotrajalim penzionerima.“