Spala knjiga na jednu tablu

Kad Aleksandar Vučić bude pronašao prostor u rasporedu održaće se posebna sednica Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji. Tako predsednik Srbije odgovara na pitanje kada će poslanicima podneti izveštaj o razgovorima koje, u poslednje vreme, intenzivno vodi sa predstavnicima Prištine, ali i američkim i evropskim diplomatama, ad hok ili stalno, zaduženim za ovaj dijalog. Na netransparentnosti koja od početka, i pre ere Srpske napredne stranke, do danas karakteriše razgovore sa albanskim kolegama iz južne srpske pokrajine, predsednik Srbije poentira i na unutrašnjopolitičkom planu. Skupštinu Srbije, od koje se u budućnosti očekivalo da će postati mesto kritike i sudara suprotstavljenih mišljenja, predsednik spušta do nivoa levog smetala kome će se obratiti kad završi ozbiljnije poslove. Do tada, najverovatnije polovinom septembra, neodlučan je, tako, o zakazivanju ove sednice i predsednik Skupštine Vladimir Orlić, moguće je da će i problem registarskih tablica biti rešen, kao drugi deo uzroka tenzija u odnosima između Beograda i Prištine, koji su poslednjih meseci eksalirali do najava sukoba na severu, mogućnosti još jednog pogroma srpskog stanovništva sa KiM i pretnji zbog ugroženog mira na celom Balkanu. Dogovor koji je postignut nakon što je predsednik Srbije, na konferenciji za novinare sazvanoj da bi saopštio ime mandatara, otkrio da je Beograd ponudio da umesto ulazno-izlaznih pratećih papira koje su do sada dobijala lica sa kosovskim dokumentima na ulasku u centralnu Srbiju, postavi tablu, takozvani disklejmer - na kome će pisati da je to stvar praktične prirode i ne prejudicira status Kosova. Dva problema – priznavanje srpskih ličnih dokumenata i promene registarskih tablica (tako da se iz upotrebe izbace statusno neutralne KS, ali i tablice koje za određene gradove izdaje MUP Srbije) – nastala su, kada je vlada Aljbina Kurtija donela odluku da sa Beogradom uspostavi takozvani „reciprocitet“. To je značilo nepriznavanje registarskih tablica i ličnih dokumenata koje izdaje MUP Srbije, ali i statusno neutralnih koje Beograd priznaje (KS) i uvođenje reciprociteta u tretmanu na administrativnim prelazima i ulazno-izlazni dokumenti za sve građane s ličnom kartom Srbije, bilo da žive na KiM ili u ostatku Srbije. Laknulo je, poručuju čak i iz Skoplja, kada je naprasno pala odluka, a svega nekoliko dana nakon sastanka Kurtija i Vučića sa evropskim i američkim diplomatama u Briselu, pa potom i pojedinačnih u Prištini i Beogradu. I svega nekoliko sati nakon što je Vučić, u odgovorima na pitanja i gotovo usputno, poručio – spremni smo na disklejmer. Odnosno, da ukinemo ulazno-izlazna dokumenta. Vučić je kazao da je postignuti sporazum dobar za srpsku stranu, da smo i do sada primali njihova dokumenta. „Oni su sa njima išli od 2011. kroz centralnu Srbiju, samo što smo im izdavali papir. Ovako imate veliki poster na kome piše da to nije nikakvo priznanje. Ali smo se izborili za srpsku državnost na KiM, da važe srpska dokumenta Srba sa KiM. Srbi sa KiM imaju prava na dokumenta Republike Srbije, a pozicija Beograda nije promenjena ni za jotu.” Za jotu ga, međutim, menjaju najmanje dve okolnosti. Disklejmer, kao poslednje utočište državnosti, biće istaknut na liniji sa Kosovom, ne i na granicama s drugim državama koje će koristiti kosovski državljani. I imaće domet, u pravnom smislu, daleko beznačajniji od, npr. obaveštenja o obavezi prijave robe za carinjenje, čije nepoštovanje podrazumeva sankcije. Na tablama na administrativnoj liniji pisaće: „Omogućavanje korišćenja ličnih karata izdatih od strane Prištine se vrši isključivo iz praktičnih razloga, radi omogućavanja slobode kretanja i ne može se tumačiti kao priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i ne prejudicira određivanje konačnog statusa Kosova i ne može se tumačiti kao pristanak Beograda na odstupanje od Rezolucije SB UN 1244”. Strategija da se letvica drži visoko iz Prištine se nastavlja i Kurti saopštava da se proces promene tablica, uprkos dogovoru, nastavlja. Na to evropski zvaničnici odgovaraju da je period od dva meseca dugačak i da ima dovoljno prostora za dogovor o tablicama. Ali, još uvek, kao i u slučaju ličnih karata, niko ne govori o opcijama, koje su, u krajnjoj liniji, zahvaljujući tvrdom stavu prištinske vlade da zahteva reciprocitet ili „međusobno priznavanje“ ostale pred Beogradom. Koliko prošle nedelje, predsednik je držao konferenciju na kojoj je pokazao Kurtijeve zahteve u šest tačaka, na kojoj je, doduše, kazao da je cilj Beograda da srpski živalj na KiM ima mogućnost da ima srpska dokumenta bez obaveze da se svakodnevno prijavljuje administraciji. Taj cilj je ostvaren do usmenog obećanja. Predsednik je moguće konferenciju na kojoj je zapravo poslao ponudu izabrao da Borelju i Kurtiju saopšti odluku tako da vest o disklejmeru ostane u senci izbora mandatara za sastav nove vlade i otkazivanja Evroprajda, a može biti i obrnuto - da su Borelj i Kurti sačekali kraj konferencije da potvrde dogovor. Svejedno, premijerka i mandatarka Ana Brnabić otad ima težak zadatak da dogovor, koji je evropski komesar Đozep Borelj objavio u subotu na svom tviter-nalogu, objasni kao pobedu Srbije pred činjenicom da se Srbija odrekla važnog akta nepriznavanja kosovske državnosti ukidajući ulazno-izlazna dokumenta za tamošnje građane. Brojni analitičari pomažu joj u tome da iz sata u sat postizanje dogovora predstavi kao rezultat teške diplomatske borbe, ne kao povlačenje pred Kurtijevim maksimalističkim zahtevima da korak po korak ostvari nezavisnost u praksi, nego kao pobedu srpske državnosti na KiM. Vlast pokušava da poentira i na tome što je, za razliku od prethodnog, iz 2011, ovaj sporazum usmeni i na tome što je, uprkos ćošku u koji ih je saterao dogovor Borka Stefanovića i Edite Tahiri, održao srpska dokumenta na Kosovu već 11 godina. Nije istina, međutim, da Sporazum o slobodi kretanja Priština jedva čeka da primeni, dok sporazum koji je potpisala ova vlast – Briselski, ne želi (što, po Ani Brnabić, treba da je dovoljan pokazatelj koji je od ova dva povoljan po Albance, a koji ne). Prvo, Briselski sporazum devet godina kasnije Priština odbija da primeni samo u onom delu kojim se garantuje „ustupak“ za Srbe - stvaranje Zajednice srpskih opština. A drugo, da se Albanci toliko raduju primeni slobode kretanja iz 2011. Kurti ne bi bio kritikovan da se bavi perifernim stvarima kao što su dokumenta, a Tahiri ne bi morala da se budi iz dubokog sna da bi, sebi u odbranu, postavljala pitanje - zašto poslednji dogovor nije javno objavljen? Odgovor na retoričko pitanje bivše pregovaračice, kojim se želi reći da dogovora zapravo nema je - zato što je usmeni. Pošto se ni sastanak nije dogodio, nego je stvar, očigledno završena telefonski, pitanje je da li o ovom događaju postoji ikakav zapisnik. Pa od važnog pitanja, koje parlamentarne stranke još nisu postavile, u kojoj formi će i sam predsednik podneti izveštaj Narodnoj skupštini o toku i rezultatu pregovora, a specifično poslednjeg dogovora, važnije postaje - šta Srbima garantuje tu „pobedu“, do kad će i pod kojim uslovima u budućnosti moći da koriste srpska dokumenta. Jer Evropska unija, za koju Brnabić kaže da je „garant“ ovog dogovora (a pisani tragovi o tome ostali su izvesno jedino na Boreljovom nalogu na Tviteru i u nekoliko protokolarnih izjava medijima) devet godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma još uvek, doduše samo malo jače, pritiska Prištinu da ispuni preuzete obaveze i omogući formiranje ZSO. Kad god su obaveze iz tog dokumenta, na kome nema potpisa tadašnje visoke predstavnice Ketrin Ešton, bile u ćorsokaku, setimo se, iz Brisela je neko podsetio da je uloga u kojoj su se našli „samo posrednička“. Opozicioni poslanici neće verovati na reč, kao Vučić, Kurti i Borelj, jasno je iz prvih reakcija - od kritike Pavla Grbovića, sa liste Ujedinjenih, da se omogućavanjem normalnog funkcionisanja života predugo čekalo do osude gotovo svih ostalih stranaka da je Vučić priznao nezavisnost lažne države. Neki od njih se, doduše, kao i stranke na vlasti nadaju državnom jedinstvu po ovom pitanju. Moguće je da ga ne poimaju istovetno, ali uzbuđenje u iščekivanju skupštinske sednice o KiM unosi činjenica da na jedinstvo poziva Vuk Jeremić na čiji poguban efekat na pregovore svakodnevno podseća vrhuška (jer je mišljenje MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti, koju je Jeremić zatražio kao šef diplomatije, navodno najjači argument Albancima u svim razgovorima). Tek predstavnici Srpske liste nemaju dilemu da je uspeh koji je predsednik postigao ogroman niti dovode u pitanje važenje usmenog dogovora, iako su sami ponajviše bili žrtve nedoslednosti i izneverenih obećanja prištinske političke elite. Uopšte, pravna proizvoljnost ovog dogovora još nije zabrinula srpsku javnost, a na druge kritike predsednik odgovara u dobro oprobanom stilu, pitanjem: da li biste voleli da ratujete. NIN je u prošlom broju podsetio na sadržaj oba sporazuma o slobodi kretanja, koja definišu oba sporna pitanja. Ni po jednom od ta dva, sporazumi nisu sprovedeni do kraja. Istina je da je odugovlačenje, prema sadržini sporazuma, išlo naruku Srbiji, koja se pred zahtevom za reciprocitetom mogla naći i ranije. To je Beograd skupo platio drugim kompromisima, kakav je poslednji, dogovor o energetici prema kome Priština dobija mogućnost da nadzire Gazivode i Valač. Brnabić zato nije sasvim u krivu kada tvrdi da je Vučić bio sateran prethodnim sporazumom, onim iz 2011. Jedino što ispušta da kaže je da je gotovo istovetan sporazum potpisan i 2016. Dogovorom o finalizaciji sprovođenja Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. predviđeno je da se važenje KS tablica, ne i tablica koje izdaje MUP RS, produži na još pet godina, zapravo na rok koji je istekao potkraj prošle godine. Pošto važenje ovog sporazuma nije produženo, nije nemoguće da analogija dogovora o ličnim kartama bude primenjena i na tablice. A bilo je ovako - pod pretnjom Prištine da će uvesti ulazno-izlazna dokumenta za sva lica sa srpskom ličnom kartom, Beograd je ukinuo postojeća dokumenta za lica sa kosovskom ličnom kartom. Pošto istim metodom Priština nastavlja da preti da na Kosovu neće biti nevažećih tablica do kraja oktobra, da li će srpske tablice ostati važeće ako Beograd prizna RKS na teritoriji centralne Srbije, možda i sa istim disklejmerom, čak će i narodni poslanici saznati do kraja septembra. Dragana Pejović