Tanka granica između države i kriminala

Sumnje koje prate policijskog generala Slobodana Malešića, od kojih su neke za sada pretočene u krivičnu prijavu za organizovanje kriminalne grupe i trgovinu uticajem, čini se da prate kadar SNS-a u bezbednosnim službama. Od očiju javnosti, međutim, do sada su skrivane njihove veze sa sumnjivim biznismenima i političarima na vlasti. Ovoga puta u istrazi su se pojavili dokazi o kontaktima Malešića sa Zvonkom Veselinovićem i Markom Bosancem, o čemu je NIN pisao u prošlom broju, a proverom javno dostupnih podataka sa portala Javne nabavke, sada se otkriva da su firme Marka Bosanca u okviru konzorcijuma samo u ovoj godini sa javno-komunalnim preduzećima Novog Sada sklopile 22 ugovora vredna oko pola milijarde dinara. Poslednji je potpisan samo dan nakon izlaska prošlog teksta u NIN-u. Te poslove Bosanac je dobio i sada kao i prethodnih godina, u mandatu gradonačlnika Miloša Vučevića, budućeg potpredsednika u novoj vladi Srbije. Da su njih dvojica bliski otkriva i fotografija sa slave SNS-a, na kojoj prvi do Vučevića stoji upravo Bosanac. Jedna od firmi Marka Bosanca svakog meseca Malešićevom starijem sinu plaćala je 130.000 dinara. Iako se navodno radilo o stipendiji za studije u Sloveniji, izvori NIN-a otkrivaju da je za sada utvrđeno da stariji sin bivšeg načelnika novosadske policije nije imao prijavljenu adresu prebivališta u Sloveniji, gde je navodno studirao, niti je položio ijedan ispit na fakultetu. Malešić za ovu „malu finansijsku pomoć prijatelja“ nije za sada osumnjičen, ali zvanično jeste za nešto veoma slično, za trgovinu uticajem. On se, naime, između ostalog tereti da mu je biznismen DŽenan Kujović iz rodnog Prijepolja davao novac za navodno stipendiranje mlađeg sina srednjoškolca. Malešić je prema prijavi uzimao novac od Kujovića da se, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, „ne izvršavaju službene radnje koje bi morali izvršavati, a koje se odnose na otkrivanje i prikupljanje dokaza radi podnošenja krivične prijave protiv osumnjičenog Kujovića i odgovornih lica u njegovim pri­vrednim društvima zbog nezakoni­tog poslovanja“. Protiv Bosanca je zbog nasilja, kada je sa „momcima“ decembra 2021. napao Novosađane koji su protestovali, podneta krivična prijava, ali po toj prijavi, iako je portal 021 emitovao snimak na kome je identifikovan, novosadska policija, koju je do 5. aprila vodio Malešić, do danas ništa nije preduzela. Samo dan posle izlaska prošlog teksta u NIN-u o vezama sa Malešićem i Vučevićem, jedna firma Marka Bosanca 26. avgusta potpisala je novi ugovor, ovoga puta sa JKP Informatika Novi Sad, vredan 10,8 miliona dinara. Posao je dobio konzorcijum više preduzeća, među kojima je Bosančev Montop PRO. U avgustu su njegove firme sklopile još nekoliko od ukupno 22 javno dostupna ugovora sa gradskim javno-komunalnim preduzećima, vredna više od pola milijarde dinara. JKP Put Novi Sad je sa Bosančevim Montop HRS i firmom Laboris HRS 3. avgusta sklopio ugovor na 54 miliona dinara, a samo dan pre toga, 2. avgusta, sa ta dva ista preduzeća posao vredan 104,4 miliona dinara ugovorila je JKP Novosadska toplana. Oba ugovora se odnose na privremeno agencijsko zapošljavanje potrebnih radnika. JKP Lisje Novi Sad je sa konzorcijumom, u kome je i Bosančev Montop HRS, 6. maja sklopiolo 38,6 miliona dinara vredan ugovor za „pejzažno uređenje“, dok će usluge „čišćenja i selektovanja otpada“, ugovorene 18. aprila sa Montop HRS i Laboris HRS i Optimum MV-NS, koštati JKP Čistoća Novi Sad više od milion evra, odnosno 120 miliona dinara. Inače Laboris HRS često dobija poslove od države na tenderima sa firmama Marka Bosanca i u drugim mestima po Srbiji, a ne samo u Novom Sadu. Montop HRS je registrovan kao Agencija za privremeno zapošljavanje, a ujedno je formalni vlasnik firme Montop PRO, koja je, opet, vlasnik Montop pro technology. Sve tri firme registrovane su na istoj adresi u Novom Sadu i praktično su vlasništvo Marka Bosanca. Montop HRS je osnovan maja 2017. i prošle godine su mu prihodi bili 717,6 miliona, upola manji od 1,5 milijardi dinara, koliki su bili 2020, ali gazda firme nema mnogo razloga za nezadovoljstvo jer je uprkos tome neto dobit koja pripada vlasniku više nego utrostručena, sa 12,2 na 39,7 miliona. Montop pro je osnovan u avgustu 2019, i već u 2020. je pri­hodovao 463 miliona, a prošle godine četiri puta više, 1,9 milijardi, uz rast neto profita sa 29 na 140 mi­liona dinara. U decem­bru 2020. Bosanac je osnovao još jednu firmu u Novom Sadu, Montop pro technology, koja je u prvoj godini rada prijavila prihod od oko 5,5 miliona. Pre godinu dana, u avgustu 2021. poslove je proširio i na Beograd, gde je registrovao Montop Group koja je za nepunih pet meseci prihodovala 6,2 miliona dinara. General Malešić je uhapšen 5. aprila, a tri meseca kasnije pušten je da se brani sa slobode uz obrazloženje suda da su saslušani svi predviđeni svedoci. Za sada je postupak u fazi istrage i stvari koje mu se stavljaju na teret su vezane sa prijepoljskog biznismena Kujovića. Prikupljanje dokaza još nije okončano i za sada nije poznato da li će biti eventualnog proširenja istrage. Zvanične sumnje o trgovini uticajem, koje proizlaze iz dokaza prikupljenih tokom dosadašnje istrage, prate i neke druge kadrove naprednjaka u MUP-u, koji su neubičajeno brzo napredovali, iako pre toga nisu imali nikakva iskustva u radu bilo kojih bezbednosnih službi. To pre svega važi za bivšu državnu sekretarku Dijanu Hrkalović i bivšeg zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Gorana Papića. NJega je hvalio i predsednik Aleksandar Vučić, a Papić je nedavno osuđen na 16 meseci zatvora upravo zbog – trgovine uticajem. No, za razliku od Dijane Hrkalović i Papića, koji su u MUP ubačeni po partijskoj liniji, Malešić je dugo radio u saobraćajnoj policiji, ali je takođe napredovao neuobičajeno brzo do pomoćnika direktora policije, čina generala i na kraju načelnika novosadske policije. U slučaju protiv Malešića pokrenuta je i finansijska istraga, u kojoj se spominju brojne nekretnine. Poreski eksperti pitaju se zašto je ta istraga pokrenuta tek posle sumnji da je počinio krivično delo, a ne zbog eventualnog nesklada između prijavljenih primanja i imovine, jer to omogućava važeći Zakon o poreskom sistemu i poreskoj administraciji. Nažalost, konstatuju poznavaoci prilika, nadležni uopšte ne proveravaju da li imovina državnih funkcionera odgovara njihovim prijavljenim prihodima, a Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno je u izveštaju povodom sumnjivog zakupa i otkupa državnih vila naveo da među povlašćenim zakupcima, osim političara i njima bliskih ljudi, ima i funkcionera MUP-a. Nadležni organi, međutim, nisu uradili ništa da te sumnje ispitaju i provere. Malešića su pratile i nikada dokazane optužbe o navodno sumnjivim poslovima koji su u nadležnosti saobraćajne policije, a u vezi su sa odštetama za saobraćajne nezgode, prekršajima i slične stvari. Takve nepotvrđene priče dolazile su i iz same policije. Izvori NIN-a navode da je neobično zanimljiv listing razgovora koje je Luka Radulović obavio mobilnim telefonom 2. septembra 2017, nakon što je u bentliju na Topčiderskoj zvezdi „presekao“ kolonu u kojoj je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Izvori NIN-a tvrde da su na tom listingu bili i brojevi telefona nekih ljudi iz MUP-a. Radulović, koji je bio osuđivan kao diler, ubijen je u aprilu 2018, a mediji su pisali da je likvidiran u mafijaškom obračunu za prevlast na beogradskom narko-tržištu. U ovom trenutku za trgovinu uticajem osumnjičeni su bivši načelnik novosadske policije Slobodan Malešić i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, dok je za to krivično delo već prvostepeno osuđen bivši načelnik SBPOK-a Goran Papić... Svi ti slučajevi otkrivaju kaljugu u kojoj se valjaju predstavnici institucija, uključujući i MUP koji bi trebalo da se bori protiv korupcije, političari na vlasti, sumnjivi biznismeni i osuđivani kriminalci. Zato u toj kaljuzi više nije ni jasna granica između države i kriminala. Vuk Z. Cvijić