Švajcarska formula loša za srpske penzije

Odluka da se razgovara sa predstavnicima vlasti doneta je početkom maja 2022. godine na sastanku Izvršnog odbora Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS). Tada je zauzet stav da bi trebalo da se razgovara sa predsednikom Srbije. Zbog složenosti situacije u kojoj se Srbija nalazi i katastrofalnog materijalnog i socijalnog položaja penzionera (u tom trenutku Skupština još nije bila konstituisana, a nova vlada ni do danas nije izabrana), doneta je odluka da se traži prijem kod predsednika Aleksandra Vučića. Konstatovano je da je situacija u kojoj se nalaze penzioneri teška, da zbog galopirajuće inflacije postaje sve teža iz dana u dan i da se na tom planu nešto mora uraditi. Postojale su dve mogućnosti. Jedna je bila da se od Vlade Srbije jasno i glasno traži novac, što može da izgleda efikasno, mada nije baš popularno. Druga mogućnost bila je da se predlaže i insistira na sistemskim promenama, kako bi se dugotrajno obezbedio povoljniji položaj penzionera. Udruženje sindikata penzionera Srbije odlučilo se za drugu opciju, jer je svima dosta kratkoročnih pomoći, koje su na nivou socijalnih pomoći i kupovine mira u državi. Sačinjen je paket mera od 10 predloga, čijom bi se primenom položaj starijih sugrađana poboljšao na duže staze. Prva mera je da se penzije u 2022. godini, počevši od 1. novembra, vanredno koriguju za 24 odsto, što bi masu isplaćenih penzija za ovu godinu povećalo za četiri odsto. S obzirom na to da su na početku godine penzije, odlukom Vlade, povećane za 5,5 odsto, na ovaj način, vanrednim povećanjem za novembar i decembar od 24, došlo bi se do toga da prosečna penzija za celu ovu godinu bude veća 9,62 odsto u odnosu na prosečnu penziju iz 2021. Kako je inflacija, merena rastom potrošačkih cena, između juna prošle i ove godine dostigla 11,9 odsto, to povećanje bi očuvalo približno realnu vrednost penzija pod uslovom da u narednom periodu inflacija počne da se smiruje. Nažalost, u julu inflacija je nastavila da se ubrzava i dostigla je 12,8 odsto. Druga mera je da se penzije za 2023. povećaju za 19,3 odsto, što bi bilo ekvivalentno iznosu decembarske penzije za 2022. godinu od 38.408 dinara. Imajući u vidu javno obećanje predsednika Vučića i ministra finansija Siniše Malog da će penzije na kraju 2025. godine biti između 450 i 500 evra, do toga se može doći samo ako prosečna penzija za 2023. bude 38.408 dinara i da se onda i u 2024. i 2025. godini poveća za po 20 odsto. Samo tako, uz održavanje kursa dinara na sadašnjem nivou, može se doći do cilja da prosečne penzije na kraju 2025. dostigne obećanih 455 evra. Treća je da se koriguje švajcarska formula, sa ciljem da rast penzija realnije prati rast zarada i da prosečna penzija bude najmanje 50 odsto prosečne zarade, jer je sada mnogo manja. Zbog toga je predlog da u švajcarskoj formuli rast zarada učestvuje sa 90 odsto, a rast troškova – inflacije sa 10 odsto vrednosti. Po trenutnoj važećoj formuli, penzije se povećavaju za 50 odsto rasta zarada i 50 odsto inflacije. Rezultat te formule je da je 2009. prosečna penzija bila 63 odsto prosečne neto zarade, a u prvih šest meseci ove godine je samo 42,6 odsto. Četvrti predlog je da se reši status oko 300.000 socijalno ugroženih lica starijih od 65 godina, koji su bez ikakvih novčanih sredstava, kao i onih s najmanjim penzijama. Zbog toga je naš zahtev da se konačno pokrene postupak izrade socijalnih karata, kako bi se utvrdila visina socijalne pomoći za ta najugroženija lica. Peta mera je ukidanje kaznenih poena za sve gubitnike tranzicije, za radnike koji nisu dobrovoljno otišli, već su iz nužde bili primorani da napuste svoja preduzeća (zbog stečaja i gašenja firmi) i prekinu svoj radni vek i da pod nepovoljnim uslovima odu u penziju pre navršenih 65 godina života. Po sada važećim rešenjima, naime, onima koji se prevremeno penzionišu umanjuje se penzija i to 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do punog starosnog uslova i po tom osnovu se penzija može maksimalno smanjiti za 20,4 odsto. Šesti predlog je da se nađe način da se penzionerima isplati ono što im je tokom fiskalne konsolidacije oduzeto, kroz smanjenje penzija u periodu od 2014. do 2018. Četiri poslednje mere odnose se na reformu Fonda PIO i njegovog Upravnog odbora, kako bi se omogućilo stabilno obezbeđivanje sredstava za penzije, pre svega naplatom doprinosa, bez oslanjanja na dotacije iz budžeta Srbije, na racionalnije poslovanje Fonda PIO, stavljanje imovine tog fonda PIO u svrhu sticanja profita, a ne stvaranja gubitaka i zabrana prodaja banja i druge imovine PIO fonda. Predsednica tehničke i mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić primila je u prošlu srede, 24. avgusta, predstavnike reprezentativnih penzionerskih organizacija. Na razgovoru sa Anom Brnabić, ministarkom rada Darijom Kisić Tepavčević i ministrom finansija Sinišom Malim bili su Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije i Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost. Akcenat u razgovoru je stavljen na visinu povećanja penzija u narednoj godini i izradi socijalnih karata, kako bi se pravednije utvrdio status ugroženih. Naravno da se sve te teme nisu mogle razmotriti za dva sata, koliko je trajao sastanak, pa su neke od njih samo pobrojane i o njima će se detaljnije razgovarati na narednim sastancima. Ono što je za nas najvažnije je da nijedna od navedenih tema nije opovrgnuta od strane predstavnika vlasti. Naprotiv, konstatovano je da su sve aktuelne, da se na njima ništa nije radilo u dužem vremenskom periodu, mada se za njih odavno znalo, i da će biti detaljno razmatrane na sastancima mešovite komisije za praćenje sprovođenja i primene zakona kada su u pitanju penzioneri. Sastanak je protekao u konstruktivnoj atmosferi, uz dogovor da se za mesec, mesec i po dana mešovita komisija sastane i počne da radi na poboljšanju sistemskih rešenja kada su u pitanju penzioneri. Što se tiče povećanja penzija u narednoj godini, predlog Vlade je da povećanje penzija u novembru i decembru bude 11, a u januaru devet odsto. Predstavnici penzionera su istakli nekonzistentnost predloženog rešenja, jer sa povećanjem penzija za po 20 odsto u 2024. i 2025. godini ne obezbeđuje se da penzija na kraju 2025. bude 450 evra, koliko je predsednik Vučić u više navrata javno obećao, već najviše 414 evra. Zbog toga se to pre može smatrati kao marketinško obećanje, a ne i realna želja vlasti da se to i ostvari. Zato smo uvereni da je predlog penzionera mnogo bolji, a uz to je i ekonomski održiv i društveno prihvatljiv. Od predstavnika vlasti očekujemo razumevanje i dobru volju, više poverenja u zajednički rad kako bi se neki od navedenih predloga počeli realizovati, a samim tim i stvorili bolji uslovi za život svih penzionera u Srbiji. Poučeni iskustvom da obećanje ponekad može da bude i „obećanje – ludom radovanje“, svesni smo da poboljšanje ukupnog položaja penzionera u Srbiji traži dugotrajan, uporan i sistematski rad na tom polju, bez odustajanja, malodušnosti i depresije. Moramo biti spremni na sve, pa i na organizovanje novih pritisaka na Vladu Srbije i određena ministarstva, ako bude trebalo. Idemo dalje! Autor je predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije