Након два отказана издања услед пандемије и стриктних мера које је Немачка доскора спроводила, берлински фестивал игре насловљен Игра у августу (Tanz im August) изнедрио је своје чак 34. издање одржано од 5. до 27. августа, окупивши разнородне плесне трупе из читавог света. Као део награде ВИП искорак, коју је редакција културе недељника НИН освојила за дугогодишње праћење Београдског фестивала игре, заједно са редакцијом Данаса, присуствовали смо самом финалу, последњим вечерима игре у једном од највећих градова на европском континенту. И баш као што је овде вазда популарно поређење Београда и Берлина, не можемо да прескочимо поређење два, да кажемо, конкурентска фестивала. Једна чињеница је неоспорна – после пандемије свет се променио и читаво ново окружење утицало је на уметност, одредивши је у много чему. Али представе које смо ове године могли да видимо у Београду јасно указују да је неопходно да изнађемо наду и спас у тим измењеним околностима, а све у славу живота и нових вредности. Берлински фестивал, међутим, далеко је песимистичнији – свет је спорији неко икада раније, границе више не постоје, људи нису толико зависни од технологије колико од сопствене учмалости и нихилизма. То би била заједничка нит представама различитих трупа, виђених последњих фестивалских вечери.