Otvoreni Balkan i otvorena pitanja

Pravo sa samita Otvorenog Balkana mandatarka za sastav nove vlade otputovala je u posetu srpskim sredinama na severu Kosova i Metohije odakle je pozvala privremene institucije u Prištini da se priključe ovoj inicijativi. Poseta Ane Brnabić bila je odobrena uz tumačenja tamošnjeg premijera Aljbina Kurtija da je dobrodošla da vidi kako demokratija funkcioniše u praksi. Prethodno Otvoreni Balkan, inicijativa koja je zvanično 2021. okupila Albaniju, Severnu Makedoniju i Srbiju, pa i tokom poslednjeg skupa u Beogradu, potkraj prošle nedelje, zvanična Priština označila je kao velikosrpski projekat, plan da se, u najmanju ruku, pod uticaj Beograda stave sve zemlje regiona, a zaustavi tok ostvarivanja kosovske nezavisnosti. „Mislim da je to (ulazak Kosova u Otvoreni Balkan) najbolji put ka normalizaciji“, kazala je Brnabić, ali ni predsednik Srbije tokom skupa nije skrivao raspoloženje da se to dogodi. Koosnivači inicijative i gosti Beograda tih dana, s druge strane, predstavnici zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova o toj mogućnosti su govorili sa oduševljenjem. U regionalnoj inicijativi CEFTA, Kosovo učestvuje s fusnotom i Unmikom, ali kako bi formalno moglo postati delom Otvorenog Balkana? Kako bi makar i dogovor o predstavljanju mogao da se postigne na korist Srbije, ako „glasaju“ dve zemlje koje su priznale nezavisnost i to - Albanija i Severna Makedonija? „Ne znam kako je to moguće da se dogodi“, odgovara Dušan Proroković, profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost i stručnjak za geostrategiju. „Otvoreni Balkan je proširenje CEFTA u kome Kosovo već učestvuje pod određenim okolnostima. Pridruživanje zavisi od toga da li će, a izvesno hoće, Aljbin Kurti voditi strategiju reciprociteta i za ulazak u tu inicijativu tražiti potpuno ravnopravan položaj i da nema ni disklejmera ni fusnota ni stikera. Kurtija će u tome podržati i Skoplje i Tirana. Izvoz na KiM već postoji, čak sve više saznajem da stariji Albanci sa KiM dolaze u Srbiju da rade... Ali, ako bi Kosovo i postalo deo inicijative, visile bi zastave Kosova ulicama Beograda. Na brojna slična pitanja ne vidim kako je moguće odgovoriti. Svi govore načelno, ali je za nas to veći problem nego za Prištinu.“ Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli, koja je letos objavila istraživanje o raspoloženju građana prema ovoj inicijativi, kaže da će Edi Rama izvesno svaki prijem Kosova u Otvoreni Balkan u Tirani tumačiti kao priznavanje od strane Srbije, a da je situacija u kojoj se Kosovo poziva na prijem u tu inicijativu zajedno sa dve zemlje koje priznaju nezavisnost je nelogična. „Ali vlast zbog toga nema problema u javnosti, jer već deset godina razvija mehanizam da se odnosi sa SAD, Nemačkom, Turskom odvijaju tako da se zanemaruje samo ta sitnica“, kaže Vukadinović. U istraživanju o raspoloženju građana 55,4 posto podržalo je ideju Otvorenog Balkana, 21,6 procenata je ne podržava, a 23 odsto nema stav. Vukadinović kaže da to znači da je ideja prošla, ali ne plebiscitarno i objašnjava da su je podržali delom birači Srpske napredne stranke zajedno sa proevropski orijentisanim građanima i takozvanim jugonostalgičarima. „Teorijski bi od inicijative moglo biti koristi, ali se ona još ne vidi. Prvo, ideja je nejasna i na rečima i u realizaciji s pravom može da se gleda više kao povod za slikanje, nego događaj sa opipljivim rezultatima. Nije dovela do velikih promena, ali hipotetički očekujemo korist iako baratamo samo pretpostavkama. Postoji instinktivna i spontana sumnja građana prema saradnji sa Albancima. Veruje se delimično i u mantru vlasti, ali takođe postoji i osećaj građana da je ekonomska saradnja dobra. Iz ugla srpske javnosti dodatnu sumnju ubacuje činjenica da je inicijator ideje Soroš fondacija, a glavni pokrovitelj su SAD. Samim tim prema ideji postoji zadrška“, objašnjava Vukadinović. Osim albanskog premijera Edija Rame, makedonskog Dimitra Kovačevskog i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, skupu su prisustvovali i predstavnici BiH i Crne Gore, brojni ambasadori i ministri spoljnih poslova Turske i Mađarske, Melvet Čavušoglu i Peter Sijarto. Potpisani su bilateralni i trilateralni sporazumi u oblasti poljoprivrede, energetike, kulture i civilne zaštite, a dogovorena je i svojevrsna solidarnost u hrani i energentima u predstojećoj zimi. Apel su regionalni lideri uputili Evropskoj uniji, ka kojoj su i formalno sve zemlje okrenute i manje ili više odmakle na putu integracija, da im pomogne u kupovini energenata i ne ponaša se kao tokom pandemije kada je „gledala samo sebe i okretala ih“ ka Istoku (Rama). Uglavnom neodređeni komentari su stizali iz Evropske unije, uzdržani i retki. Pozdravne poruke zbog saradnje, presekla je i jedna odobravajuća iz Moskve, preko ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, koji je tako stavio i svoju šapu na događaj. Tek posle duge pauze novo okupljanje regionalnih lidera u okviru oživelog Berlinskog procesa, čiji je OB za jedne kontrateg, a za druge nastavak, Olaf Šolc planira u oktobru. Dok to čini, a pred odlazak Brnabić na KiM, Šolc zajedno sa Emanuelom Makronom šalje identično pismo Vučiću i Kurtiju s molbom da pokažu „maksimalnu odlučnost i spremnost da donesu teške odluku“ i ostvare „punu normalizaciju odnosa“. Isti povod francuski predsednik i nemački kancelar koriste da obaveste dvojicu pregovarača da su ovlastili nove posrednike, svaki svog savetnika za bezbednost i spoljnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da „pruže podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima“, i s njim posete Kosovo u cilju bržeg pronalaženja rešenja. Za gomilanje specijalaca koji „upadaju“ u briselski dijalog o KiM, ne haje Soroš mlađi, Aleksander, koji je redovan gost skupova Otvorenog Balkana, još otkad se zvao „Mini Šengen“. Ali sad se i druge uticajne fondacije pojavljuju u ulozi kritičara. Tako Euroaktiv objavljuje studiju Fonda braće Rokfeler, prema kojoj protok robe, kapitala, ljudi, usluga i priznavanje kvalifikacija, ne može da se kritikuje, ali dok se ne odvija paralelno sa Berlinskim procesom koji (će ponovo da) okuplja sve zemlje regiona, „a ne samo tri“ kao Otvoreni Balkan. Inicijativi se zamera politička pretenzija iako nastaje kao ekonomski savez. „Nema ekonomskog saveza bez političkog približavanja“, kaže Proroković. „Brojni su primeri za to, a jedan je saradnja, tehnološka i druge razmene koje su se događale u odnosima između Kine i SAD na obostranu korist u raznim oblastima. Kad su obe počele da projektuju svoju moć po svetu, saradnja jenjava. Na ovom nivou Otvoreni Balkan je ekonomska inicijativa, a politička služi za unutrašnju upotrebu i nije samostalna nego je potekla od DŽordža Soroša i vremenom ju je prihvatila američka administracija, dakle ima nadzor.“ Da su zemlje regiona čekale da se Berlinski proces razvije, smatra Proroković, to se ne bi dogodilo još 10 godina, jer je EU spora i zaglavljena. „Radilo se sa kim se moglo raditi, sa tendencijom da se širi i za sada ne vidim štetu. A da li će biti neke koristi zavisiće od volje da se primenjuju potpisani sporazumi i odgovora na pitanje šta je sadržina Otvorenog Balkana - ako su to četiri slobode, ona je nedovoljna. Reč je o malim, zavisnim i uvozno orijentisanim ekonomijama, bez sposobnosti da samostalno investiraju... Ako je suština plana da se prave veliki infrastrukturni projekti ili zajednička energetska bezbednost, te teme jesu stvar politike, a ne ekonomije.“ Kritika o velikosrpskoj i velikoalbanskoj nakani pak dolazi iz regiona, pre svega od predstavnika onih zemalja koje se inicijativi nisu pridružile. Gost skupa, predsedavajući Vijeća ministara BiH Zoran Tegeltija kazao je da je tužan što je drugi put u ulozi gosta, a „tehnički“ crnogorski premijer Dritan Abazović da i njegova zemlja treba da postane delom inicijative. Iako iz te zemlje dolazi najoštrija kritika ideje. Takva kritika nema utemeljenja, kaže Vukadinović, ali vlasti u Beogradu odgovara, jer predstavlja Vučića u svojevrsnoj ulozi Tita i još patriotom. „Takva protivljenja odgovaraju Vučiću sa svih aspekata, a još u domaćoj javnosti projekat predstavljaju patriotskim, ako ne i velikosrpskim. On na isti način flertuje sa idejom Balkan Balkancima, koja pada na ponos građanima. Nemačka verzija Berlinskog procesa nije zaživela, a kad se izdignemo iz svoje perspektive jasno je da je Otvoreni Balkan ideja koja nastaje u kontekstu sukoba SAD i Kine kao pokušaj SAD da u ovom delu sveta napravi kontrateg inicijativi Pojas i put, koja je ostvarila ozbiljan upliv u privrede i politike na Balkanu i ostvaruje je u pravcu centralne Evrope. Zbog toga je proamerički kadar Dritan Abazović hvali, njemu to dobro dođe i da privuče srpske glasače, dok je drugačije orijentisani lideri lokalnog karaktera u Crnoj Gori i u Federaciji BiH kritikuju kao velikonacionalistički projekat.“ Iz teorija o velikosrpskoj nakani izvlače se detalji iz prošlosti i licitira zločinima, ali Vučiću i Rami bi pre svega moglo da imponuje da neki građani njihovih zemalja veruju da bi o podeli KiM, koja se kao ideja navodno ponovo oživljava kroz Otvoreni Balkan i menjanju granica, uistinu mogli njih dvojica da se dogovaraju i odlučuju. Proroković smatra da se Otvoreni Balkan previše koristi za unutrašnju upotrebu, iako je sam projekat u stanju da pokaže druge dimenzije balkanske politike. „Nije mala stvar što se pokazalo da mimo konflikta postoje odnosi, ali još uvek nisam siguran da bi fudbalska utakmica između Albanije i Srbije mogla da prođe bez incidenta. Vučić i Rama predstavljaju na jednom događaju poput grožđebala to kao prioritet svoje spoljne politike. Kada se tako koristi, onda logično dolazi i odgovor opozicije. Da se manje koristi za kampanje, efekti bi bili veći. To je delimično problem sa Milom Đukanovićem, koji kritikuje ovaj projekat s pričom da Srbija širi svoj uticaj, integriše, jer su srpski mediji gledani u Crnoj Gori. A istina je i da je Crna Gora u strahu da može doći do prevelike zavisnosti od srpske ekonomije, jer i ovako već izvozimo velike količine robe za crnogorske uslove, a njihov spoljnotrgovinski deficit je previsok. To jeste geopolitička opasnost za Crnu Goru.“ Opasnost za ceo region je izbegnuta, sačuvani su, što je najvažnije - mir i stabilnost - bila je ključna poruka Brnabić Srbima na Kosovu i Metohiji. Ako se ne ponovi uoči predstojećeg dogovora o registarskim tablicama ista opasnost i borbena gotovost koja je, u avgustu, pretila novim pogromom Srba. U tim danima, Otvoreni Balkan je bio zaboravljen, a iz Skoplja i Tirane su po smirivanju tenzija stigle i poruke podrške borbi za nezavisnost Prištine. Dragana Pejović