Agresor i njegovi prijatelji

Nedavno smo obavestili o kod nas do sada gotovo potpuno nezapaženom, bezrezervno svetskom uspehu trojice srpskih stripara, scenariste Marka Stojanovića, crtača Siniše Banovića i koloriste Aljoše Tomića, koji su prvi put u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa prodali Amerikancima jedan vestern. Štampan je u četiri sveske u boji, prema formi u svemu po tamošnjim najvišim standardima. Pri tome smo oprezno najavili da ćemo u narednom periodu obavestiti i o tome kako je Stojanović nedavno, sa crtačima Miloradom Vicanovićem Mazom i Desimirom Miljićem prodao Kinezima strip od oko 100 stranica, dakle delujući lokalno iz Leskovca s koautorima iz Bosne i Hercegovine, da su skoro istovremeno postigli čudo na doslovno svakojako suprotnoj strani sveta, i to kao objavljenu, spektakularno u koloru adaptiranu, savršeno odštampanu obimnu adaptiranu knjigu, po prozi tamošnjeg svetski poznatog SF pisca Liju Cisina. Sadržaj je zaprepašćujuće aktuelan! Po nekim izvorima, reč je o do sada u istoriji kineskog stripa najvećem projektu, u zemlji gde je Komunistička partija na vlasti od pre druge polovine prošlog veka. Zanimljivo, kao kompletnu klasičnu svesku velikog formata, od 1980. imamo i sa kineskog jezika preveden jedan nedatirani i nesignirani strip još iz vremena Mao Cedunga, nastao možda za njegovog života a možda, posle likvidiranja pretnji Maove udovice i tzv. „četvoročlane bande“, za vreme naslednika Deng Sjaopinga koji je, setimo se, poučno pričao o crnim i belim mačkama. Naime, pomalo se zaboravilo da je, pre nego što se ovih godina beskonačno ponavlja fraza o „čeličnom prijateljstvu“ Kine i Srbije, Kina je oko pedesetih godina imala čelično, večno i neraskidivo prijateljstvo sa Albanijom Envera Hodže. Nije isključeno da su nas Albanci izdavačko-stripski pretekli negde u periodu tog njihovog približno četvrtvekovnog bratstva sa Kinom, aproksimativno od 1954. do 13. jula 1978. kada je Kina zvanično objavila prestanak zajmodavne i ostale pomoći Albaniji. Do 1977. i Titove posete Kini, mi smo za sve njih bili revizionisti i uglavnom negativci. Već 1979. Kina je suspendovala sve odnose sa Albanijom, pa su se i Kinezi, pored SFRJ i Sovjetskog Saveza, uključili u albanski „klub“ marksističkih revizionista. Nekim slučajem, odmah potom je ovde spontano i ničim izazvano naloženo prevođenje sa kineskog na srpski stripa Petnaest teških godina, a naredne 1980. on je i objavljen u Srbiji. Kada sam na internetu nedavno video naslovnu stranicu novog velelepnog kineskog stripskog izdanja, budući da ne odudaram od proseka srpskog poznavaoca kineskog jezika, nisam znao šta da pomislim. Držao sam kako je malo verovatno da tu piše nešto što je aktuelno, recimo: „Ždralovi mašu krilima, suva trska šušti a reka Jangcekjang plavi pirinčana polja grada Vuhana i pokrajinu Hubej“ ili nešto dugotrajnije: „Mao je besmrtni Veliki Vođa“. Vizuelno percipirano, nekako sam pomislio na film Solaris, tri puta filmski adaptiran po romanu Stanislava Lema, pogotovo na noviju verziju režisera Stivena Soderberga u kojoj glumi DŽordž Kluni, a ne na onu Andreja Tarkovskog, jer se po Soderbergu satelit koji kruži oko „žive“ planete sunovraćuje na nju, đuture sa Klunijem koji doživljava prosvetljenje, ili tako nešto. Ne, uopšte nije reč o Solarisu! Marko Stojanović mi je u imejlovima sigurao da tamo na naslovnoj stranici piše kako je on scenarista stripa, a da je Maza crtač adaptirane duže priče (78 stranica) Liju Cisina, te da je naslov u stvari, na engleskom, Full Spectral Barrage Jamming (Baražno ometanje punog spektra). Postoje umetnički kritičari koji mnogo drže do autonomije umetničkog dela, koje po njima govori samo za sebe. Pošto ne spadam u takve, sedoh u autobus na 5-6 sati, odoh za Leskovac, bar da uzmem u ruke jedini primerak za koji znam da je iz Kine stigao u Srbiju i da ga prelistam. Usput i da popričam sa scenaristom i adaptatorom. Crtač Maza sedi u Republici Srpskoj i crta dalje. Knjiga je u punom koloru. Besprekorno štampana. Ako je ne prelistate, nećete zapaziti da se na svakih 48 stranica nalazi po jedan kolorni poster, sa samo jednim velikim prizorom. Luksuz pršti! I sa upisanim je tekstom koji ne razumem! Nema druge, uzdam se u „živu reč“ scenariste. Elem, Stojanović, s obzirom na sadržaj, šokira podatkom da je prozna novela (na Zapadu prema obimu postoji kategorizacija: kratka priča, noveleta, novela i roman), za koju bi ovde kazali kratak roman, objavljena još 2001. Kažu da je Žil Vern anticipirao neke događaje i otkrića. To i jeste i nije tačno, ali šta reći za 2000. pisan a 2001. objavljen siže vidovitog Lijua, po kojem na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza dolazi do sukoba antikomunista podržanih od NATO-a i komunista. Vazdušne, morske i kopnene snage NATO-a iz Ukrajine idu u protivudar, tokom zime tenkovima stižu do Moskve. Nema šta, NATO je po Liju Cisinu očigledno izabrao pravo godišnje doba za, pored ostalog, kopnenu invaziju na Moskvu. Zima je idealna za osvajanje Rusije, što čitaocima mogu da potvrde i Napoleon i Hitler! NATO ima preimućstvo u tehnologiji, jer su svi ruski operativni sistemi bazirani na Windows-u, Linux-u i drugim zapadnim tehničkim softverskim i hardverskim sistemima, te tako ometaju Rusima komunikaciju. Rusi aktiviraju svoj prvi izum „kamikaza“ („Poplava“), koji izaziva elektromagnetnu oluju i ometa svu komunikaciju, i zapadnu i rusku. Da se ne lažemo, reč „kamikaza“ je dodao potpisnik ovog teksta. Za ovu priliku, primerenije je od „ruski rulet“. Za prvo vreme to uspeva, ali onda Ameri unište sve te ruske protivuređaje protiv NATO protivuređaja, i dalje napreduju ka Moskvi. Tada se Miša, sin glavnokomandujućeg ruske vojske maršala Levčenka, koji se nalazi u ogromnoj svemirskoj stanici u orbiti Sunca, odlučuje da se žrtvuje, i patentom zabije se sa stanicom u Sunce, izazvavši ogromnu elektromagnetnu oluju. Solarne baklje subnuklearnih čestica koje neprestano emituje naša zvezda i inače ometaju mobilne telefone i komunikacije a sada će uništiti internet, spaliti elektrovodove i oboriti satelite... Crtač Maza je majstor za avione, oznake i tehniku. Sve deluje monumentalno i čitaocima atraktivno. Pravi piloti bi se namrštili na nesporno maestralno naslikani bliski let aviona koji, čitalaca radi, lete tik jedan uz drugi kao na aeromitingu, uz prikazane pozicije krila i repova koje neminovno vode do sudara. Do koga, nekim čudom, na sledećem prizoru ne dolazi! Možda su ruski piloti iz akrobatske grupe „Striži“, a možda to i svesno čine, e da bi, tako zbijeni, bili lakše mete za protivnika, jer im je dosta rata?! Plus što su u stripu piloti skinuli maske za kiseonik i za komunikaciju preko ugrađenih mikrofona, jer to čitaocima izgleda kul. A možda, pošto vidimo da mlaznjaci „migovi“ ili „suhoji“ lete tako blisko, skoro kabina do kabine, piloti moraju da se dovikuju tokom leta. Ruska je to tehnika, zna da malo zataji... Stripovanje tih 15-16 proznih SF knjiga (priče, romani...) biće prvo okončani u Kini, a potom će svi biti objavljeni u tvrdom povezu i u Francuskoj, ako sam dobro razumeo, u oko 20 knjiga. Ovo je prvorazredni projekat, ne samo za Kinu, već i za ceo izdavački svet. Angažovali su internacionalnu ekipu poznatih stripara. Postava se sastoji od Francuza Kristofa Beka, scenariste koji piše Konana i Tarzana, Španca Rubena Peljehera koji danas crta Korta Maltežanina, Belgijanca Silvana Runberga, scenariste Konana i Milenijum sage, Amerikanca Dana Panosijana, crtača Spajdermena, Spouna, Ajronmena... Ima crtača i iz Južne i Severne Amerike, Azije, Zapadne Evrope... Slobodan Ivkov