Bela kuga

Na Suvoj planini vladaju neki drugi bogovi, a sa kojima sam se, baš, sprijateljio. Oni mi, evo, čine da već dve nedelje imam lepo vreme, a meteorolozi se blamiraju, najavljujući uporno kišu, oluju i gromove. Pisao sam već u više navrata da se iznad mene nalazi Kosmički levak, a tu su i Najdanovi krugovi, i tu silaze jake kosmičke energije koje me podmlađuju, ali donose i važne vesti iz dubine svemira, te često ispadam mnogo pametan. I dok u Nišu grmi i seva, dok grmi i seva i u Pirotu, kod mene sija suvoplaninsko sunce, brale! Vremenom sam od suvoplaninskih bogova naučio da rasterujem oblake i gromove. Kišu dozvolim kada je neophodna Mokrancima, zbog njihovih njiva, voćnjaka i vinograda. Elem, osećam se divno u mom carstvu i moram da priznam da me, sve manje, zanima šta se dešava u Beogradu, Srbiji, Ukrajini, Evropi... Svejedno mi je da li će se Evropska unija raspasti, da li će Otvoreni Balkan zaživeti i da li će negde zaratiti. Osećam se kao stranac, tačnije kao vanzemaljac, koji se na ovu planetu spustio kroz Kosmički levak i ne bi nigde da se pomera, a obradujem se jedino kada mi u goste dođu Aleksandra i Veka. Na vrelu smo samo ja i leptiri. Bučna dečurlija je, konačno, pošla u školu, a odrasli se drže Preobraženja, posle koga više nema kupanja. Ali, gle, ni među leptirima nema mira! Okupile se tri vojske, tri armije. U jednoj su sitni, ljubičasti leptirići, u drugoj žuti, ali su krupniji, a u trećoj su beli, najkrupniji, ali najmalobrojniji, valjda kupusari. I posmatram pomno njihov rat za teritorije u vlažnom pesku pored vrela. Najratoborniji su najsitniji, a beli leptiri sve to nadmeno posmatraju, ubeđeni da na njih niko ne sme da nasrne. I, sve mi je to isto, i kod leptira i kod ljudi. Tako, bar, izgleda iz mog ligeštula. Miki Lule mi donosi tabloide iz Bele Palanke i, gle, u Informeru čitam da „Srbija uvozi spermu iz Španije“?! I još će mlade mame moći da biraju da li će donor sperme biti visok, plavook i šta je po obrazovanju i opštem interesovanju. Pošto, domaće muškarčine, naše Srbende niti hoće da doniraju spermu, niti prave decu! Doktor Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra objašnjava zašto moramo da uvozimo spermu iz Španije: „I pored velikog truda Ministarstva zdravlja i pored medijske kampanje, nije bilo dovoljno svesti i dovoljno donora koji bi bili voljni da doniraju svoje ćelije kako bi drugi parovi mogli da ostvare potomstvo.“ I dođe mi, bre, da pod stare dane dam spermu, da se ne potikamo, načisto! Eto, i to bih uradio za Srbiju! K. G. Jung, moj guru iz Švice, na sve to kaže: „Ako Srbiji, sa jedne strane, preti bela kuga, a sa druge strane se uvozi španska sperma, šta će od Srbije da ostane kada ti, dečače, napuniš sto dvadeset godina, koliko si rešio da živiš?!“ Pođem pešice za Belu Palanku da u Festini gledam košarku. I, tamo negde kod Tri mosta, sustigne me kolima mladi doktor Darko, koji radi na VMA u Beogradu. Počnem da mu pričam o uvozu španske sperme i kako razmišljam da budem donor, a on mi kaže: „Ja sam hteo da budem donor ljudskih organa u slučaju da stradam u saobraćajnoj nesreći, ali procedura je toliko složena da sam odustao.“ Tu me doktor Darko natera da pomislim da neko namerno obeshrabruje donore. A moja Crna me savetuje: „Izbaci na internet svoj broj telefona, pa će možda neko doći lično, na vrelo. Mada tako možeš sebi da natovariš posla preko glave!“