Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   05.12.2022. 07:35
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Бруцоша за селектора

Ако би већ био ред да Пешић поднесе оставку, обе руке подижем за иницијативу да Вучић постане селектор кошаркаша. Зашто? Зато што нико тако грандиозне поразе у последњих бар неколико деценија, није умео да претвори у пропагандне тријумфе и да му те подвале прођу ко ’ладна вода

Није требало бити не знам какав пророк да би се разумело да је Светислав Пешић одстрањивањем капитена кошаркашке репрезентације Милоша Теодосића натоварио себи на грбачу огроман самар. Сада када су нас Италијани по други пут за годину дана, и то на исти начин, одучили од игре, у колективном сећању Пешић ће бити запамћен као Атлас осуђен да у кошаркашкој митологији занавек носи небески свод на својим плећима. Пешићу се у Прагу десило баш то – на главу му се срушило небо. Сасвим могуће и незаслужено имајући у виду његово грандиозно завештање српској кошарци. Али, Кари је играо va bank. И све промашио.
Али, ово није прича о Теодосићу, сасвим је вероватно да би и с њим у тиму изгубили ту утакмицу, јер у српској кошарци баш као и у српској држави ствари не функционишу системски, институционално, већ су препуштене хиру појединца. Не, овде је реч о нечему другом и сасвим је невезано за резултат. Овде се ради о бестидном и нечасном Пешићевом поступку да играча који је синоним српске кошарке у последњих деценију и по одстрани као јуниора после само седам дана припрема. Ако је морало тако, морало је и другачије – пре окупљања играча и господски. Овако, шибицарење и брушење сопственог ауторитета тако што ће се сламати Теодосићев, увек ће се завршити са неким италијанским играчем за кога никада пре нисмо чули.
И још једна ствар, много важнија од Теодосићевог избацивања из репрезентације. Ко је Пешића слагао да његове одлуке не подлежу преиспитивању и суду јавности? Или је то уверење покупио у баруштини аутократског вршљања кроз безочно режимско гажење по свакој институцији без икакве одговорности. Или је безобразни, самољубиви и цинични однос према новинарима и јавности преписао лично од Вучића који такође верује да му је овоземаљска Србија дата вавек на неупитно управљање? И на концу, како се десило да је било какво преиспитивање потеза људи које плаћају грађани Србије проглашено издајом? Разумем и то да је реч издаја постала један од профитабилнијих српских производа, али зар не би било нормално створити критичку јавност која би артикулисала притисак стајући иза неког одрживог облика одбране друштва, државе па и кошарке. Али, ништа од тога, политичка и ина квазиелита више воли да је у праву него ’леба да једе. И зато Пешић мора да оде. И то нема никакве везе са Теодосићевим избацивањем.
Шта онда чека српску кошарку, након што смо извисили за Олимпијаду, доживели хаварију у Берлину, а одлазак на Светско првенство ’виси’...? Још оне вечери када су нас Италијани сравнили са земљом, друштвеним мрежама масовно се шеровала слика председника са кошаркашком лоптом, индексом тренерске школе и поруком „нема нам друге“. И није да нема смисла, иако је због силних државничких обавеза још у статусу бруцоша. Ако Вучић, како је једном приметио судија Миодраг Мајић, „венчава и разводи, запошљава и отпушта, крштава и сахрањује“, не видим ко би то боље од њега водио кошаркаше. Зар није успешно решио проблеме пољопривредника, радника Фијата, проблеме ЕПС-а, а само што није опослио и ово око Косова. Додуше, рече и да је од европских специјалаца добио предлог потпуно нове арматуре преговора у Бриселу. Али, та арматура не би требало да му представља проблем кад смо ономад у Бриселу после потписивања споразума о Заједници српских општина, енергетици и телекомуникацијама победили 5:0. Није ли то очаравајуће када се зна да од ЗСО нема ни трагова, да је Вучић енергетски сектор и телекомуникације препустио Албанцима, да ће нормализовати односе са делом територије коју сматра својом и чију линију разграничења премијерка може да пређе само уз дозволу приштинских власти и налепницу преко српске заставе. Али, какве везе има, па и Пешић је у Прагу, у групи, победио 5:0.
Зато, ако би већ био ред да Кари поднесе оставку, обе руке подижем за иницијативу да Вучић постане селектор кошаркаша. Зашто?
Зато што нико тако грандиозне поразе у последњих, бар неколико деценија, није умео да претвори у пропагандне тријумфе и да му те подвале прођу ко ’ладна вода. И што онда ни кошарка, која је, на концу, само игра, не би била изузетак. А и Пешић, сигуран сам, не би имао ништа против.



Зоран Прерадовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Патријарх Порфирије, поводом Европске недеље поноса

Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуно је супротна систему вредности нашег народа... Зло се не лечи и не побеђује насиљем, већ се на тај начин само умножава.

Прочитајте све мисли
bg