Након што су, у септембру 2018, Швеђани претходни пут изашли на парламентарне изборе, на формирање нове владе морали су да сачекају тачно 131 дан. Као што бива у земљама у којима је оно што се (сад већ само условно) назива левицом и десницом подељено на два мање-више једнака блока састављена од по неколико странака - а тако је у најмању руку откад је, у другој половини седамдесетих, окончан период вишедеценијске доминације Социјалдемократске партије (САП) - и у Шведској су постизборне рачунице постале компликованије, преговори напорнији а владе нестабилније. Социјалдемократе, рецимо, јесу непрекидно на власти од 2014, али су и бивши премијер Стефан Левен и његова наследница, досадашња председница владе Магдалене Андерсон, током 2021. по једном били приморани на оставке, да би се после њих враћали на дужност (с тим што се други пут Левен сам повукао); а временом су због разних спорења остале без подршке других партија, па су од прошлог новембра уместо коалиционе предводили мањинску владу у којој сем њих више није било никог другог.