Pravo likovnih umetnosti

U Srbiji se gotovo ništa ne zna o načelima prava na intelektualnu svojinu, niti o prometu originalnih umetničkih dela, pa ni o krivično-pravnim aspektima prevare pri falsifikovanju autentičnih radova. Malo je poznat i uticaj novih tehnologija na umetničko delo, kao i dokle doseže sloboda umetničkog izražavanja. Taj nedostatak u razumevanju kako funkcioniše art u realnom svetu, otkloniće monografija Pravo likovnih umetnosti, advokata Dragana Z. Milića, nedavno izašla u izdanju Službenog glasnika. Na ideju da napiše knjigu, Milić je došao šetajući Nacionalnim muzejom Rajks u Amsterdamu. „Zamislio sam se nad činjenicom da su u muzejskoj postavci paralelno plasirani Johanes Vermer, čuveni holandski barokni slikar, i Han van Megeren, najpoznatiji falsifikator, proslavljen upravo veštim kopijama Vermera“, kaže ovaj stručnjak za autorska prava. Iz namere da u jednom tekstu objasni ovu problematiku, kompleksnu i obimnu, nastala je monografija od 365 stranica, „poglavlje po poglavlje“, kako Milić objašnjava za NIN. U cilju što sveobuhvatnijeg uvida budućih čitalaca, okrenuo se sudskoj praksi, prvenstveno američkoj, i izneo eklatantne primere. Dok je knjigu pisao, nadgrađivao je svoje znanje, kao što će činiti svako ko je uzme u ruke. „Monografija će koristiti svima koji se bave likovnom umetnošću, ali i pravnicima, posebno specijalizovanim za oblast intelektualne svojine“, rekao je prof. dr Mario Lukinović, recenzent knjige i profesor na Pravnom fakultetu Union. Miodrag Radojević, urednik Pravne biblioteke Službenog glasnika, ocenio je objavljivanje ove knjige „pionirskim korakom“. Milić nije samo „otvorio širok spektar terminologije koja definiše i objektivizuje sve ono što bi pravo umetnosti uopšte bilo“, već i „otvorio novi aspekt istraživanja“, dodao je Petar V. Arbutina, direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga. „Iako je umetnost u mnogim aspektima najslobodnija ljudska delatnost, nju ipak ograničavaju zakoni pravnog i društvenog poretka“, Milić navodi. I, kao što njeni dometi nemaju geografskih granica, tako i pravna praksa mora da bude umrežena, on zaključuje.