„Crni leptir“ na Tašmajdanu

U Begiš sam došao na poziv Jovane sa Hepija da u njenoj emisiji Posle ručka kažem šta mislim o uvozu španske sperme u Srbiju, ali i da budem na rok koncertu JU grupe na Tašmajdanu. I, na Hepiju sam rekao da treba zabraniti uvoz sperme iz Španije za potrebe veštačke oplodnje i da zbog te odluke u Ministarstvu zdravlja treba neko i krivično da odgovara! Jer, mi, Srbi, moramo da sačuvamo naše arijevske korene, ako hoćemo da imamo još nekog Jokića, Đokovića, da ne pominjem Nikolu Teslu koji je, iz osnova, promenio ovaj svet. Ali, gle, Jovana mi, onako, malo u šali, kaže da je poznato da volim da „flertujem sa fašizmom“?! Tako sam morao, po stoti put, da ponavljam kako ruski akademik Anatolij Kljosov sa Harvarda, tvrdi da je Srbija „kolevka arijevstva“ unazad 12.000 godina, a da su se, potom, Arijevci rasuli na sve četiri strane sveta, da su stigli, čak, do Indije i, naravno, do severa Evrope, što će reći i do Nemačke. A kada je, pak, pomenuti Hitler osnivao SS jedinice, tražio je da se do šestog kolena utvrđuje germansko poreklo budućih esesovaca. Nego, pazi malera, pokazalo se, već, kod četvrtog kolena, da ti rasni momci nose u sebi srpske gene! Toliko o Hitlerovom arijevstvu. Elem, u svakoj prilici, isticaću da sam Arijevac, ali koji flertuje ne sa Hitlerom, već sa Isusom iz Ohrida! Uprkos tome što Ričard Neve sa univerziteta u Mančesteru, pomoću forenzičke antropologije, pokazuje da je Isus iz severne Galileje i da je bio „visok svega 166 santimetara, da je imao smeđe oči, kovrdžavu kosu i bradu i tipičnu semitsku lobanju karakterističnu za Jevreje sa Bliskog istoka“. Zanimljivo je, pak, da se Ričard Neve iz Mančestera bavio forenzičkim antropološkim analizama makedonskog kralja Filipa i njegovog sina Aleksandra Velikog, a pokazalo se da su oni bili visoki, plavooki, sa kosom boje zlata. A, baš, tako je bio prikazivan Isus još početkom 4. veka! K. G. Jung, moj guru iz Švice, bodri me: „Ispašće da si u pravu, moj dečače, kada tvrdiš da je Isus bio sin Aleksandra Velikog! A umetnici iz 4. veka mogli su i da vide Isusa ili da, bar, čuju od očevidaca kako je Isus izgledao. Jer, Nikejski sabor nije održan 325. godine, već pedesetak godina posle Isusovog povratka u Indiju! To, sem tebe, tvrdi i tibetanski lama Lompsang Rampa!“ Nego, putujući autobusom za Begiš, trkeljam po tabletu, i, na šta naletim? Neko mi je poslao nepotpisanu pesmu o Zemunu, koja me je oborila s nogu. Evo nekoliko stihova: „Ne razumeš ti šta je Zemun, džaba!/ Zemun je Zemun i nema veze sa Beogradom.../ Da bi to razumeo moraš da živiš u Zemunu/ a Zemun je daleko od Beograda!/ Dunav je za tebe samo reka kao bilo koja druga./ Za mene je Dunav ljubav i poštovanje./ Za tebe je Lido, ništa specijalno!/ Za mene je Lido detinjstvo! /Crna Maca na pijaci,/ Klub Saše Loknera.../Burence na Gardošu.../Beograd je samo mesto sa kojeg se najbolje pruža najbolji pogled na Zemun/ ili što bi rekao Momo Kapor: „Beograd je najbolje mesto da se sačeka autobus za Zemun.“ Prisećao sam se kako smo, sa Novog Beograda, skoro svakog dana, išli na Lido da igramo fudbal sa Zemuncima, sa Ćentom i kompanijom, tada sam bio DŽordž Best. Tada su i braća Jelići počinjali da sviraju... U subotu sam, sa Aleksandrom, otišao da slušam JU grupu na Tašmajdanu. Nismo imali karte, koncert smo gledali iz „Poslednje šanse“, a Ratko, vlasnik kafane, obezbedio nam je stočić tako da smo na binu gledali kao sa neba. Čekao sam, strpljivo, skoro tri sata da čujem njihovog „Mornara“, a Aleksandra mi je priznala da joj je to bio jedan od najlepših koncerata u životu. I mojoj Crnoj se sve dopalo: „Za razliku od tebe, ja se više ložim na ’Crnog leptira’. To me podseća na vreme kada smo, nekad, zajedno, živeli na Tošinom bunaru...“