Strategija vrdanja i prepakivanja

Pakovanje je važno: iako je, tokom prošlonedeljnog boravka u NJujorku, delegacija Srbije predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, uspela da do te mere pogorša položaj Srbije da je, čak, doveden u pitanje nastavak (zanemoćalog) procesa evrointegracija, do većine građana je, putem provladinih medija, stigla verzija sa „mašnom“ u vidu priče o izrazito uspešnom predsednikovom nastupu na sednici UN. U zavisnosti od političkog opredeljenja, jedan broj konzumenata vesti svakako je sa ponosom prihvatio verziju o divljenju stranih državnika i najvećem broju pregleda snimka Vučićevog govora. Vesti o efektima donošenja „plana konsultacija“ Rusije i Srbije, na koje su, pred kamerama, usred NJujorka, potpise stavili srpski i ruski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i Sergej Lavrov, sve u vreme kad iz Moskve stižu pretnje nuklearnim ratom, ipak, ni moćni srpski propagandni mediji nisu uspeli potpuno da zabašure. Posle brojnih reakcija sa Zapada, među kojima su se posebno istakle reči američkog ambasadora Kristofera Hila („SAD žele pojašnjenje od Srbije, šta je potpisano sa Rusijom“) i portparola Evropske komisije Petera Stana („Srbija ojačava veze sa Rusijom, to otvara ozbiljna pitanja“) pojavila se potreba za dodatnim prepakivanjem realnosti. Ma koliko uspešno odgajan bio onaj deo biračkog tela koji se raduje mogućnosti potpunog zahlađenja odnosa sa Zapadom i okretanja Rusiji, jasno je da čoveku koji ne bira sredstva u izgradnji kulta sopstvene ličnosti, nimalo ne prijaju hladni vetrovi sa Zapada. Nikakvo iznenađenje, zato, ne predstavlja pompezno najavljivanje njegovog obraćanja, zakazanog baš u vreme štampanja ovog broja NIN-a, tokom koga bi trebalo da nam, kako su javili mediji, saopšti „svoj plan i predloge kako i kojim putem Srbija da krene dalje“. Moguće je da su tačni navodi Večernjih novosti, prema kojima predsednik Srbije planira da „žestoko odgovori Briselu“. Ipak, činjenica da se najavljena reakcija na nevolju u kojoj smo se svi zajedno našli svodi na uobičajeni TV nastup, ili njime započinje, govori da je, najverovatnije, reč o još jednoj propagandnoj akciji usmerenoj ka domaćoj javnosti. I to brižljivo pripremljenoj, u skladu sa svešću o pravom stanju stvari i značaju evropskih fondova i zapadnih kompanija za priču o „ekonomskom napretku“. Da se u spoljnoj politici drži doktrine „vrdanja“, uostalom, tek nam je priznao, pa nije logično da baš odmah od nje odustane – bez obzira na okolnosti koje ukazuju da se opasno približava momenat odluke na kojoj strani nove gvozdene zavese ćemo se ukotviti. A to je – uz svest o padu rejtinga SNS potvrđenom na aprilskim izborima, koji, u okolnostima nastupajuće ekonomske krize može samo da se produbi – svakako jedan od razloga za promovisanje ideje o novom političkom entitetu. Onom koji je u jednom trenutku reklamiran pod imenom „Srpski blok“, ali za koji i dalje nije jasno ni kako bi trebalo da bude strukturisan, ni koga bi trebalo da okupi, ni kakvu bi politiku zastupao. Ni kako će se, u konačnoj verziji, zaista zvati. U prošlonedeljnom obraćanju iz NJujorka, u kome je značajnu pažnju posvetio najavi formiranja novog političkog bloka, Vučić je govorio o „velikom državotvornom i nacionalnom pokretu za opstanak i napredak Srbije“, koji će se suprotstaviti „svim ovim teškim bolestima koje su u političkom smislu ophrvale naše društvo“. Ponovo je sebe predstavljao kao centar okupljanja „normalne i pristojne Srbije“, potvrđujući tumačenja prema kojima namerava da proširi i zauzme širi prostor političkog centra, tako da one koji ostanu van novog bloka, može da proglasi za „ekstremiste“. Ovoga puta dao je i vremensku odrednicu, rekavši da bi novi pokret trebalo da bude formiran za šest meseci. Problem je, međutim, što tih šest meseci ističe u martu, baš u vreme kada bi, u skladu sa dogovorom postignutim sa Draganom Đilasom, trebalo da budu održani novi beogradski izbori. Da li to znači da nam je predsednik, zapravo, poručio da izbora neće biti – jer ne bi bilo vremena za promovisanje nove političke strukture pre glasanja? Možda bi takav zaključak bio logičan tamo gde logika važi, a izrečena tvrdnja ima težinu. U naprednjačkoj Srbiji, međutim, stanje je takvo da cela priča ostavlja prostora za potpuno suprotna tumačenja, sa jasnim argumentima koji ih potkrepljuju. „Priča oko formiranja nove političke strukture je, još uvek, samo narativna vežba režimske medijske mašinerije kojom oblikuju javnost, i dok god ne vidimo ni jedan konkretan korak ka takvoj izvedbi nije pametno praviti projekcije niti analize koje uključuju taj faktor. Pogotovo jer nam Vučić i njegov režim pružaju obilje primera neobuzdanog laganja i obmana u bliskoj (i daljoj) prošlosti“, kaže politički konsultant Dušan Milenković. On ne vidi razloge za održavanje beogradskih, ili bilo kojih izbora na proleće, dok SNS „čvrsto drži beogradsku vlast, pritom usred ekonomskih problema i inflacije koja divlja, i potencijalno značajnih problema sa energijom i grejanjem tokom zime“. U opozicionim redovima ima, međutim, drugačijih tumačenja. Iz Đilasove Stranke slobode i pravde, čiji se vrh upravo nalazi u poseti važnim adresama u SAD, bezbroj puta je ponovljeno čvrsto uverenje da će beogradskih izbora na proleće biti. Najava formiranja nove političke strukture baš u to vreme nije pokolebala ni Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana – on kaže da ne očekuje da takozvani „Srpski blok“ bude formiran pre novih izbora u Beogradu. „Verujem da će osnovu tog bloka činiti budući savez u kom će SNS nastupiti na beogradskim izborima, a da će konačan oblik biti poznat po njihovom okončanju i zavisiće od toga da li će u postizbornoj koaliciji uspeti da naprave dogovor sa nekim od opozicionih aktera“, kaže Grbović. Suštinski, dodaje, taj blok neće doneti nikakvu kvalitativnu promenu, niti je motiv njegovog formiranja donošenje strateških odluka, već čisto očuvanje vlasti. „Zainteresovanost SNS za teške odluke vidi se i po tome što izbegavaju da formiraju Vladu, očigledno je smatrajući teretom a ne podrškom predsedniku. Zbog toga očekujem da će i to novo okupljanje biti oko Vučića, a ne oko politike, a glavni motiv takve operacije jeste rebrendiranje SNS. Verovatno je zamisao da bi takav blok bacio senku na Krušik, Jovanjicu, Belivukov klan i brojne druge afere i unutarstranačke sukobe“, kaže Grbović i ističe da PSG „neće učestvovati u takvom političkom fejsliftingu“. A ko hoće? „Verujem da će poziv za pristupanje takvom savezu biti upućen i pojedinim opozicionim strankama, ali verujem da niko od naših dosadašnjih partnera takav poziv neće prihvatiti“, kaže. I Zdravko Ponoš, najuspešniji opozicioni kandidat na predsedničkim izborima, sada osnivač pokreta SRCE, veruje da pokret koga predsednik Srbije najavljuje nije nešto novo, već pre „prepakivanje i rebrendiranje Vučićeve mašine za privatno vladanje Srbijom, jer se SNS pohabao kao brend“. To prepakivanje, dodaje, jeste i prilika da se opere od odgovornosti za ono što je čak i u njegovom glasačkom telu percipirano kao pogrešno. „U tu prljavu vodu ubaciće i neke od dosadašnjih saradnika i partnera. Audicija za nove partnere je već otvorena – personalno i za organizacije. Brendiranje tog novog formata dosadašnjeg SNS kao državotvornog je u funkciji što šire podele odgovornosti za nepopularne mere i korake koje će režim preduzimati u predstojećem periodu. I do sada je bio sklon da vlastite brljotine prikriva dramom koja kulminira propagandnim manevrom spasavanja države. Kako sad stvari stoje, u predstojećem periodu biće i realnih izazova koji će zahtevati mnogo ozbiljniji pristup od ovoga populističkog kojem je režim sklon. Biće to realno veliki izazov za zemlju sa ovakvom vlašću“, kaže Ponoš. Prema njegovom mišljenju, beogradski izbori „mogli bi da budu matine za najavljene promene na republičkom nivou 2024. godine“. A što se rokova tiče – „iz iskustva znamo da su oni kod Vučića istkani od lastiša“, kaže Ponoš. Na levoj strani spektra, u Inicijativi Ne davimo Beograd, koja je upravo u procesu prerastanja u partiju i promene imena, procenjuju da prolećnog glasanja u Beogradu neće biti. „Obećanje da će izbori biti na proleće poslužilo je samo da se izmanipuliše javnost i skrene pažnja sa činjenice da je u Beogradu 70.000 ljudi više glasalo za opoziciju“, kaže Radomir Lazović, poslanik NDB. „Mi smo na ovo od početka ukazivali, kao i na to da sa Vučićem ne treba praviti nikakve dogovore i sastanke. Novi izbori će biti ili onda kada SNS izgubi većinu u Beogradu, što za sada ne deluje da će se desiti, ili kada im to prosto bude odgovaralo. Najizvesnije se čini da je to proleće 2024. kada će se svakako dešavati lokalni izbori, pa je namera vlasti da ponovo spoji izbore na više nivoa“, kaže Lazović i podseća da je NDB u međupartijskom dijalogu o izbornim uslovima zahtevao da se izbori odvoje „kako Vučić ne bi zloupotrebljavao izborni proces i suštinski sebe kandidovao na izborima i za mesne zajednice i za opštine i za Beograd i za republički parlament i za predsednika“. Da je 2024. mnogo bolja opcija za raspisivanje beogradskih izbora, jer se tada svakako biraju skupštine opština, veruje i Dušan Milenković. „Naravno, ovo pod uslovom da vlast to uopšte želi, jer je veoma teško očekivati da će oni imati više glasova nego što su osvojili 2022. godine u Beogradu“, kaže ovaj politički konsultant i podseća da je, po broju glasova, vlast izgubila te izbore, te da Beograd jeste veliki problem za vladajući režim. Bez obzira na procenu izvesnosti održavanja izbora na proleće, sagovornici iz političkih stranaka kažu da se za njih pripremaju. Čemu se mogu nadati na sledećem glasanju, kad god da bude? „Što se tiče opozicije, raspored snaga bi zasigurno bio drugačiji ako uzmemo u obzir da imamo godinu i po dana za profilisanje novih ili rast postojećih opcija, koje bi sigurno uzele glasove koje bi, na primer, izgubio SSP zbog intenzivnog približavanja SNS-u. Takođe, predizborno ujedinjavanje opozicije u par kolona može doneti novu dinamiku, pogotovo jer režim očajno stoji u minimum pet beogradskih opština“, veruje Milenković. Novi gradonačelnik Aleksandar Šapić vuče poteze kojim se distancira od prethodne vlasti oličene u Goranu Vesiću, a na terenu su i brojni naprednjački aktivisti koji građanima uručuju poklone „iz sopstvenih sredstava“. Svemu tome uprkos, forsiranje priče o formiranju novog političkog entiteta, ostavlja utisak da je vlast krenula u kampanju za neke buduće republičke, a ne (samo) beogradske izbore. Vera Didanović