Dubravko Kolendić

Dubravka Kolendića upoznao sam u studentskim danima, početkom sedamdesetih. Priključio bi se našoj avangardnoj EKIPI A3 (Ekipa za Akciju i Anonimnu Atrakciju) koja je zajedno sa Marinom Abramović, Rašom Todosijevićem i drugima, priređivala performanse u SKC-u, Bitefu i drugde, kad bi bio u Beogradu. Tu je započeo studije prava, a političke nauke nastavio u Berlinu. Gurali smo zajedno crveni drveni autobus ili nosili pozorišne kostime kroz grad i na kreativan način radovali se životu kroz umetnost. Potiče iz ugledne dubrovačke porodice. Deda, dr Petar, filolog, akademik sa ulicom u Beogradu, a otac čuveni diplomata Anton Kolendić, šef jugoslovenske vojne misije u Berlinu, koji je 1969. goloruk savladao ustaškog emigranta u pokušaju atentata, pritom primivši pet metaka u telo. Sve te osobine, obrazovanje i hrabrost, nasledio je Dubravko i uz svoju srdačnost i komunikativnost bio omiljen u društvu. Poliglota, o politici ili kulturi govorio je tečno na tri glavna svetska jezika. Demokrata, u svojim stavovima bio je dosledan i otvoren, a to ga je ponekad koštalo. Širokih znanja i pogleda na svet, oprobao se u nizu poslova. Od diplomatije (konzulat u Panami), prevodilaštva, do publicistike i novinarstva u više domaćih listova: Politika, Danas, NIN, odakle je i otišao u penziju, kao i stranih (Spiegel, Hvg). Devedesetih je bio dopisnik nemačke novinske agencije DPA. Naglim odlaskom Dubravka Kolendića izgubili smo dobrog novinara i jednu posebnu ličnost, svetskog čoveka (man of the world), do kraja Jugoslovena i Beograđanina. Jugoslav Vlahović