Čija je sad Er Srbija

Vesti o srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji prošle nedelje ređale su se jedna za drugom - proslavljen je 20-milioniti putnik od kada nekadašnji Jat posluje pod novim imenom, stiglo je ozbiljno priznanje od Skajtreksa, specijalizovanog britanskog portala koji je Er Srbiju proglasio za treću najbolju regionalnu avio-kompaniju... I ono najvažnije, mada se time nisu baš hvalili na sva zvona, Skupština akcionara donela je 30. avgusta odluku o novoj emisiji akcija, pa će se posle te druge dokapitalizacije udeo države povećati na 83,58, a Etihada smanjiti na 16,42 odsto. U Odluci o izdavanju akcija radi povećanja kapitala, objavljenoj na sajtu APR-a, navodi se da je u pitanju emisija običnih akcija u vrednosti od 15,4 miliona evra. I njih će otkupiti država, kao što je za 100 miliona evra kupila sve akcije emitovane krajem 2020, da bi ublažila posledice pandemije na tu kompaniju. Istovremeno doneta je i odluka kojom se Etihadu ukida pravo prečeg upisa, pa je jasno da manjinski strani partner više nema ama baš nikakve ambicije sa Er Srbijom. Uz to, u obrazloženju Odluke o emisiji navodi se da je utvrđeno da Etihad ervejz „trenutno nije u mogućnosti da učestvuje u nužnoj dokapitalizaciji“. U prevodu to znači da zbog svojih finansijskih problema i strateških odluka Etihad ne planira da više ulaže u Er Srbiju i da je praktično suvlasnik još samo na papiru. Država je, međutim, na novu dokapitalizaciju bila prinuđena ne da bi se Er Srbiji pomoglo kao u vreme pandemije, kada su svi prevoznici zapali u krizu, pa je i Nemačka morala da pomaže Lufthanzi, već zato što ne postoji drugi način da Er Srbija održi glavu iznad vode. Ona je u poslednje dve godine napravila gubitak od 5,1 i 1,9 milijardi dinara ili oko 60 miliona evra. I ne bi to bilo toliko problematično da i u godinama pre kovida nije loše poslovala, jer je profit iskazivala samo zahvaljujući državnim dotacijama, manje ili više uspešno plasiranim pod okriljem pokrivanja različitih starih dugova, preuzetih obaveza... Sve sa ciljem da se strateško partnerstvo sa Etihadom iz 2013. predstavi kao briljantan poslovni potez i kao jedini spas za posrnuli Jat ervejz. Zbog nedovoljne transparentnosti državne pomoći, kreatore srpskih javnih finansija kritikovao je svojevremeno i Fiskalni savet, baš zato što je nemoguće utvrditi koliko je tačno novca dato za ovih sada skoro deceniju Er Srbiji, ali neki analitičari procenjuju da se radi o desetinama miliona, a moguće je da je taj ceh veći od 100 miliona evra. Nije jasno ni šta Etihad više radi u zajedničkoj kompaniji, ako se poslednjih godina ponaša tek kao pasivni i nezainteresovani akcionar, bez ikakvih ambicija. Mnogo je netransparentnosti u finansiranju i pomoći države ovoj kompaniji poslednjih godina, na šta je ukazivao i Fiskalni savet, kome je ministar finansija Siniša Mali, umesto odgovora na njihove nedoumice, ponudio kvalifikaciju da su „opsednuti Er Srbijom“. Ništa manje nedoumica nema ni u samoj kompaniji, čiji je većinski vlasnik država, dakle poreski obveznici. Podsetimo, sve do 2020, dok je Etihad posedovao 49, a država Srbija 51 odsto akcija, stvarno upravljanje kompanijom povereno je manjinskom partneru, ali se tek nedavno, iz jednog demantija domaćim medijima, saznaje da Er Srbijom, ipak, upravlja država, dok manjinski partner učestvuje u radu Nadzornog odbora i održava kontakte sa menadžmentom kompanije. Nepoznata je i strategija države u vezi sa Er Srbijom. Ako nadležni smatraju da Srbija ne sme ostati bez nacionalnog avio-prevoznika, što ima uporište u iskustvu kojem nas je naučila pandemija, zbog čega se onda ne napravi biznis plan koji će pokazati da li takva kompanija može biti profitabilna i kako? U kojoj meri se mora restrukturirati da bi izašla na zelenu granu, a da je pritom na toj grani, kao pre pandemijskih godina, ne održavaju državne subvencije? I da li država ima nameru da nacionalnim prevoznikom upravlja sama, odnosno da ponovo povrati stoodstotno učešće u toj kompaniji, nakon neuspelog projekta sa Etihadom ili će to biti samo neki prelazni korak ka trajnijem rešenju, a to je neki novi strateški partner ili većinski vlasnik? Do takvih, strateških informacija javnost dolazi na kašičicu, ali se zato one u kojima se ističe uspešnost ovog gubitaša objave na sva zvona, nalik ovoj o 20-milionitom putniku ili priznanju koje je stiglo iz Londona. Za to vreme, niko iz menadžmenta Er Srbije da objasni otkud potreba za dokapitalizacijom, što u stvari nije ništa drugo nego neophodnost obezbeđivanja tekuće likvidnosti, ako istovremeno generalni direktor Er Srbije nedavno najavljuje da je „sve izvesnije“ da će ove godine zabeležiti profit. „Er Srbija će nastaviti da bude vodeća regionalna avio-kompanija na Balkanu. U narednoj godini će definitivno nadmašiti nivo iz 2019, odnosno iz vremena pre kovida, a od tada pa nadalje imamo za cilj da svake godine rastemo između 10 i 15 odsto“, kazao je nedavno Jirži Marek, prvi čovek Er Srbije. Još samo da neko objasni da li će ovaj rast i ove najavljene rezultate Er Srbija kao i do sada ostvarivati zbog državne pomoći, finansijske i svake druge logistike, ili to Marek konačno nagoveštava da vlasnik ima nekakav kredibilan plan restrukturiranja koji ima za cilj da ovu kompaniju izvuče iz finansijskih poteškoća, ako je to ikako moguće. Petrica Đaković