Robna berza nesmetano funkcioniše uprkos svim izazovima

Produktna berza u Novom Sadu jedna je od robnih berzi sa najdužom tradicijom u ovom delu Evrope. Štaviše, jedina je institucija karakteristična za kapitalizam koja je u istočnoj Evropi radila i u vreme komunizma. Osnovali su je istaknuti zemljoposednici, trgovci i bankari 1921. i brzo je postala centar trgovanja poljoprivrednim proizvodima u Kraljevini Jugoslaviji. Cilj osnivača je bio da se po uzoru na razvijene berze u Zapadnoj Evropi kreira uređeno mesto trgovanja, na kome će se trgovci nalaziti i po utvrđenim pravilima trgovati, razmenjivati informacije i na bazi njih kreirati realne i jedinstvene cene. „Iako je nakon Drugog svetskog rata Produktna berza zatvorena, čak je i tadašnji sistem shvatao značaj postojanja berze i ponovo je obnovio njen rad. Berza je kroz svoju istoriju prolazila kroz razne organizacione promene, ali uvek težeći da sačuva esencijalnu suštinu svog postojanja i puta koji su utabali njeni osnivači. Tu tradiciju smo i mi nastojali da pratimo, ali istovremeno radeći na najvećim promenama, usvajajući savremene tehnologije trgovanja i radeći na širenju tržišta i jačanju sigurnosti berzanskog sistema rada“, ističe direktor Produktne berze u Novom Sadu, diplomirani inženjer Miloš Janjić. Ko su sve članovi Produktne berze? Ono sa čim se mi najviše ponosimo su upravo članovi berze, zbog kojih ova institucija i postoji sve ove godine. Sva unapređenja su urađena na njihovu inicijativu i oni su ti koji kreiraju put kojim će berza ići. Bogatstvo berze se ogleda u raznolikosti delatnosti kojima se članovi berze bave. Od manjih trgovaca do velikih domaćih i multinacionalnih izvoznih kompanija, od malih zadruga do velikih kooperacija, od porodičnih mlinova i mešaona do kompanija sa impozantnom preradom koje vrše izvoz u regionu i svetu. Najveći broj članova berze čine kompanije iz Srbije, ali naši članovi su i kompanije iz regiona, iz Makedonije, BiH, Crne Gore, Albanije… Zahvaljujući transparentnom načinu rada i sistema za određivanje cene, u cilju dobijanja realne informacije tu su i banke, osiguravajuća društva, kao i druge kompanije kojima je realna cena bitna informacija za poslovanje. Za kojim je proizvodima najveća tražnja? Da bi neka roba bila berzanska, jedan od uslova je da ima veliku disperziju kupaca i prodavaca. Takva roba i to tržište ne smeju da budu monopolizovani. Upravo zbog toga, od samog osnivanja berze okosnice u trgovanju su predstavljali kukuruz i pšenica. U proseku gotovo 80 odsto prometa odlazi na te robe. Informacija da se u Srbiji preko berze prometuju navedene žitarice je pokazatelj da je naše tržište i dalje očuvano i da može biti dobra osnova da proširimo uticaj berze na ostale zemlje iz okruženja. Cilj toga je kreiranje regionalne berze sa sedištem u Novom Sadu. Kako se na proizvođače i kupce odrazila Uredba Vlade Srbije kojom je jedno vreme bio zabranjen izvoz pšenice iz Srbije? Sam temelj rada berze je liberalno i otvoreno tržište, sa uređenim sistemom i uklonjenim monopolističkim i intervencionističkim mehanizmima. Iz toga i proizlazi decenijsko zalaganje Berze da tržište mora biti otvoreno i regulisano, a da je bilo kakva intervencija moguća samo po unapred utvrđenim i svima poznatim pravilima. Takav način rada i razmišljanja donosi dobro svima, od proizvođača, preko trgovaca i potrošača, pa do same države. Uređen sistem deluje praktično, ali i psihološki, jer pojedinac ili kompanija imaju jasnu sliku šta se kada može i mora desiti na tržištu. Mogu reći da je ograničavanje izvoza zaustavilo dalji rast cena žitarica, koje su do tada značajno porasle. To jeste bio cilj države i kratkoročno je ta odluka delovala pozitivno na tržište. Međutim, ta odluka stvorila je i neizvesnost, pre svega zbog toga što je zabrana trajala nešto duže nego što je to bilo potrebno. Naravno, donosioci odluka su se sigurno vodili idejom da zaštite stanovništvo i eliminišu opasnost od mogućih nestašica hrane, ali sve te odluke bi bile lakše i bolje sprovedene da postoji mehanizam koji takve situacije reguliše. Kao temelj toga su potrebni ažurni i precizni podaci o stanju zaliha robe za koju država smatra da je od strateškog značaja. Takve informacije u vanrednim okolnostima štite državu, a u redovnim su značajan osnov svim tržišnim učesnicima za donošenje odluka. Mi, na primer, svaku godinu počinjemo sa procenama stanja zaliha i roda žitarica i uljarica. Međutim, procene i stvarne zalihe su često različite. Kako je svetska kriza uticala na promet određene robe i kakva su predviđanja za naredni period? U poslednjih pet godina vrednost prometovane robe uvećana je više od šest puta i ove godine promet je već dostigao 7,5 milijardi dinara. Iako je do kraja godine ostao još jedan kvartal, već sada je vrednost prometovane robe veća nego za celu 2021. godinu. Trenutna situacija na tržištu je krajnje specifična. Geopolitička situacija u svetu stvara klimu neizvesnosti i onemogućava proces planiranja na duže staze. Uz sve to, nažalost, ovogodišnji rod većine ratarskih kultura biće manji od višegodišnjeg proseka, zbog čega je pred nama još jedna neizvesna godina. Jovanka Matić